Saturday, October 30, 2010

BANJALUKA 2010 - UTISCI (5)

Prijatan susret kod Trivica. Dr. Medzid Novkinic, Buco i Biba Kenjalovic, Medzidova supruga Lela i Brana Trivic

Brana Trivic, njen sestra Maja Dundic, sin Sasa i muz Ranko Trivic. Pokojni Majin muz je Predrag Duncic, moj rodjak. Njihova kcerka Vanja upravo je diplomirala arhitekturu u Gracu. Sasa, moj 'ratni drug', danas uspjesan biznismen. Ranko Trivic pozdravio svog imenjaka Ranka Dumnica sa kojim je nekada radio.

U znak sjecanja na Bucine roditelje, Buco i Biba proslavljaju Sv. Miholjdan. Nema popa, nema svijece, ali ima hrane i pica.  S lijeva Biba, Bucin stric, Bibin brat Sakib, Buco, profesorica muzickog u Gimnaziji  Ilijana, moji svastika i badza Dobrila i Stile, Bucina strina


Kod teta Sofije Majkic. Nedavno je imala zdravstvenih problema ali sada je vec bolje

Kod Nikica, sa Njakom. Vera nece pred kameru. Kaze, radije ce da slika.

Za vrijeme mog boravka, Biljanina mama Andja je zbog  zdravstvenih problema koji su izgledali prilicno ozbiljni zavrsila u bolnici. Na srecu, brzo se oporavila i nakon nedjelje provedene u bolnici vec je kod kuce. Dolazak zeta je ubrzao oporavak sto slika nepobitno potvrdjuje.

Moj drug u svom kabinetu. Koristi racunar. Kucanje mu ne ide najbolje pa je iskoristio moj dolazak da mu otkucam neki sluzbenmi dopis. Nije bio zadovoljan. Kaze, Djuja s Radija to radila mnogo bolje od tebe. Kaze i da cita blog. Mozda se uskoro i javi s nekim komentarom. Poznavajuci njega, moram smisliti neku debelu provokaciju da to izazovem. Vidjecemo....

5 comments:

  1. Drage slike, mnoge ljude znam iz vidjenja.

    Moze li jedan odgovor na pitanje: Da li je pok. Predrag bio Missin sin? Nasse Misse maticarke?
    Ako jeste, onda smo i mi rod po teta Jeleni?!

    G/J

    ReplyDelete
  2. Postovani gospodine Canak,
    Njaka ce da me ubije kad vidi da sam se javljala, ali ja prosto nisam mogla da odolim a da ne ostavim neki komentar na ovako inovativan i divan blog. Mislim da je ovo pravo osvezenje kako za sve vas banjalucane koji ste se rasuli po belom svetu tako i za sve one koji su ostali na ovim prostorima, za sve vas koji ceznete za nekim starim, boljim vremenima i koji mastate da se opet sastanete, bezbrizno cavrljate i secate se davnih dana...
    Ja retko koga poznajem od svih ovih ljudi, neke znam iz Njakinih i Verinih prica, ali vas blog cini da polako stvaram mozaik i da uzivam u svemu ovome sto procitam...
    I za sam kraj da se predstavim...
    Ime mi je Ana Denic, zivim sa Njakinim i Verinim starijim sinom Dejanom, i nikako da mi prodje probni period (koji traje punih 5 god. prim.aut.) ne bih li se okitila prezimenom Nikic :)
    Valjda nas beogradjane malo duze isprobavaju :)
    Puno, puno pozdrava od mene i nadam se da cemo se sledeci put i upoznati...

    ReplyDelete
  3. Prvo odgovor G/J.
    Mama Predraga Dundica je Misa maticarka. Ona i moj otac Veljko su od dvije sestre djeca. Da bih potvrdio taj rod sa vama, draga G/J moracu upotrijebiti kviska, moju mamu, koja to sve dobro zna i sve mi objasnjavala nebrojno puta, a ja zaboravljao isto toliko puta.
    No, ako je Jelena Jakovova, onda vec sad mogu reci da jesmo rod.

    Draga Ana, you made my day! To da citas ovaj, za tvoju generaciju mozda pomalo gerijatrijski blog i jos da ti se svidja, daje mi snagu da nastavim, a vjerovatno i svima koji saradjuju. Znaci nismo dosadni. Drugo pokazala si da si duhovita i hrabra da to izrazis, znaci, zaluzila si da budes i banjalucanka i i Nikicka. U dobru porodicu ulazis jer sad, kad sam te bar ovako upoznao, znam da ce probni period uskoro proci. Volio bih da se posreci da budem u Banjaluci kada odlucite da ozvanicite vasu ljubav. Nikici su porodica koja se ni za jotu nije mijenala tokom onih turbulentnih vremena a ni kasnije. I zato uvijek uzivam u njihovom drustvu. Tvoj Dejan i moja Jelena su se nekada, kao mali klinci igrali i vjerovatno si vidjela njihove slike.

    ReplyDelete
  4. oh, hvala , hvala, vidim da Vas znam preko pok. cika Jakova, vidjeh slicnost (ali me onaj Banjalucki sarmer Reuf zbunio, licite), e, bas mi drago.

    I slike sa groblja imam,
    mnogo pozdrava,
    G/J

    ReplyDelete
  5. Dragi Canak,
    ovo je predivno sto radis,puno hvala i samo nastavi. Gledajuci slike neke meni drage ljude prepoznajem, a neke uz tvoju pomoc.Sledeci put javi kada budes bio u Banjaluci pa cemo skoknuti da te vidimo.
    Puno, puno pozdrava...

    ReplyDelete