Tuesday, March 05, 2013

Nakon oslobadjajuce presude generalu Perisicu u Hagu


Jos jedna presuda suda u Hagu izazvala je dijametralno razlicite reakcije. Jos jednom je ovaj sud za jedne - sud pravde, za druge - sud nepravde, za trece - politicki sud, za cetvrte...

Bilo kako bilo, sud je oslobodio jednog od najvise rangiranih generala vojske Srbije tokom ratova na prostoru bivse Jugoslavije. Prva reakcija - otkud sada to? Sta sa svim prethodnim odlukama i osudama generalima vojske Srbije i vojski RS i SK u kontekstu obrazlozenja ove presude? Ima li , i koliko, to veze sa nekim prethodnim odlukama suda, posebno oslobadjajuce odluke generalima Gotovini i Makracu? Ima li ova odluka veze sa nekim sumnjama i kontraverzama vezanim za odnose ovog generala sa nekim americkim diplomatama? 
Mozda je najbolje procitati prvu reakciju Natase Kondic, koja se cini umjerenom i trezvenom.

************************


Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo

Srbija nije kontrolisala VRS



Nataša Kandić, osnivačica Fonda za humanitarno pravo, kaže za e-novine da je "presuda u slučaju Perišić potpuno u skladu sa presudom Međunarodnog suda pravde u slučaju tužbe Bosne i Hercegovine protiv Srbije".
"Tu je Srbija jedino odgovorna za kršenje Konvencije protiv genocida. Što se tiče de jure i de facto kontrole, utvrđeno je da Srbija nije imala kontrolu nad snagama Vojske Republike Srpske, i u tom smislu je bilo očekivano da ova presuda, naročito posle presude hrvatskim generalima Gotovini i Markaču, bude oslobađajuća. Zato što sledi taj standard koji je doneo Međunarodni sud pravde. Znači, nema odgovornosti Srbije, pa ni načelnika Generalštaba, odnosno oficira JNA", kaže Nataša Kandić.
Prilikom prvostepenog izjašnjavanja, septembra 2011, kada je Perišiću izrečena kazna od 27 godina zatvora, mišljenje je izdvojio sudija Bakone Džastis Moloto, konstatujući da je za nesporno utvrđivanje krivice neophodno dokazati da je pomoć koju je VRS dobijala od Srbije bila usmerena na činjenje ratnih zločina. Odbrana je, tražeći da se Perišić oslobodi, ili da mu bude izrečena razumnija kazna, isticala to da je neophodno utvrditi "znatan uticaj" pomoći na ohrabrivanje ili moralno podržavanje činjenja zločina.
Tužilaštvo je, pak, odgovorilo da je pomoć koju je pružao VRS imala znatan uticaj na činjenje zločina u Srebrenici i Sarajevu, budući da je VRS zavisila u velikoj meri od pomoći koju je obezbeđivao Perišić. Sam Perišić tvrdio je u žalbenoj raspravi da "nije zabranjeno vođenje rata", pozivajući članove drugostepenog veća da "razmisle o posledicama konačne presude u njegovom slučaju o tome kako će ona uticati na čelne ljude vojski koje i danas pomažu vojske drugih država u vođenju ratova".
"Nijednom presudom dosad nije utvrđeno da je Srbija davala pomoć za činjenje ratnih zločina. Presuda Međunarodnog suda pravde (o tome da Srbija nije učinila sve da spreči genocid, prim. aut.) znači odgovornost za nečinjenje, a ne za direktno učešće u ratnim zločinima. Presuda sledi trend da Srbija nije direktno odgovorna za genocid u Srebrenici, a agresija nije predmet o kojem je raspravljao Haški tribunal", ističe Nataša Kandić.
Ona ocenjuje da presuda "isključivo ima veze sa uspostavljenim standardima u procesu protiv hrvatskih generala", te da će u Srbiji " biti pozdravljena i da će malo relaksirati negativan odnos prema Tribunalu".

(e-Novine)

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...