Sedam savjeta za preživljavanje na društvenim mrežama

Nemojte pisati ono što ne biste voleli da vidite na naslovnoj strani tabloida (uz svoju sliku).

Pre nego što nešto objavite razmislite o mogućim posledicama. Mnogi anonimci proslavili su se zahvaljujući svojim glupostima, o pogrešnim tvitovima javnih ličnosti da i ne govorimo.

Ne uključujte se aktivno na društvene mreže ako ni­ste u stanju da sednete za volan.

Baš kao i u saobra­ćaju, dekoncentrisanost i loša procena na društvenoj mreži mogu imati trajne posledice. Ako ste popili ili ste besni, premoreni ili pod dejstvom "supstanci" klo­nite se i tastature i volana.

Sve što napišete i postavite čitače i gledaće najpre i najviše oni kojima to nije bilo namenjeno.

Nemojte nikada pisati ili podržavati ono što nekome ne biste rekli u lice. Bilo daje reč o šefu, sadašnjem ili poten­cijalnom, poznaniku ili javnoj ličnosti. Ako i ne bude to, video sam, uvek će se naći neko da mu na to vaše ponašanje ukaže kada vam to bude najmanje odgo­varalo. Glupo je kajati se zbog toga što ste samo hteli da se dopadnete ili priključite gomili. Ona se brzo raziđe, a vi ostajete sa svojim lajkovima, retvitovima, favoritima i pogrešnim "prijateljima". Neželjenim i ne­izbrisivim, jer ih neko čuva u svom pamćenju i kada ih uklonite sa profila. A vi ostajete zbunjeni njego­vim prezirom.

Ne prepuštajte drugima da pišu vaše statuse ili tvitove.

Ovaj savet ima dva pravca. Oni koji izbegavaju da koriste društvene mreže koristiće ih indirektno. Pre­ko svojih prijatelja ili kolega koji će postavljati zajed­ničke fotografije ili ih pogrešno citirati i predstavljati. Drugi pravac su oni (najčešće javne ličnosti) koji angažuju druge da pišu i objavljuju u njihovo ime. Ako tre­ba da ispaštate zbog greške, bolje je da ste je sami na­pravili, nego da vam pripisuju tuđu, to jest iznajmlje­nu. Još gore ako je napravljena jer vas asistent ne po­znaje dobro pa napiše nešto što vi ni u ludilu ne biste.

Budite ono što jeste, ne predstavljajte se lažno, na­ročito ako nastupate pod svojim imenom ili prepo­znatljivim nadimkom.

Nemojte davati medicinske ili pravne savete ako niste lekar ili pravnik. Isto važi i za popravku kompjutera ili automobila ili asistira­nje pri parkiranju u realnom svetu. Društvene mre­že su dušu dale da se na njima predstavimo boljim i pametnijim nego što jesmo, idealnim takoreći. Da se pozivamo na školu koju nemamo i znanja i veštine koje ne posedujemo. Pre ili kasnije (uglavnom pre) nađe se neko da nas podseti na to.

Imajte razumevanja za druge, ljudi na društvenim mrežama skloni su preterivanju i kada vas hvale i kada vas kude.

Nemojte biti preoštri prema drugima kada mislite da greše ili vas vređaju, direktno ili ne, pa se možete nadati da će i oni biti blaži prema va­šim radikalnostima. Ovo je hrišćanski savet koji ne daje spektakularne rezultate već dve hiljade godina, ali nije loše ponoviti ga.

Priznajte grešku, brisanje nije dovoljno.

Na internetu je nemoguće nešto potpuno izbrisati, uvek se pojavi neka memorija u kojoj se to, neželjeno, čuva. Brisanje bez priznanja znači da biste da izbegnete posledice, ali ne i da prihvatite grešku. Što glupost produbljuje.

Zoran Stanojević

(www.vreme.com)