Thursday, August 14, 2014

Jürgen Todenhöfer: Idelogiju ne možete ubiti



Dragi prijatelji, Bliski istok, kojeg je Zapad vekovima osvajao i izrabljivao, ponovo tone u haos. Bushovi ratovi protiv terora pokazali su se kao „programi za stvaranje terorista“. U ovom regionu je pre rata u Avganistanu bilo nekoliko hiljada terorista. Sada ih ima stotine hiljada. Zahvaljujući politici Zapada.
Francuski filozof Sartre nazivao je to efektom bumeranga: „Plemena su se borila međusobno jer nisu mogla da napadnu zajedničkog neprijatelja. Plima nasilja srušila je sve prepreke. Nasilje je sada nas pogodilo, ali još uvek ne shvatamo da je to naše nasilje.“
George W. Bush je svojim bombama razorio krhku stratešku ravnotežu na Bliskom istoku. A sada Obama namerava da istim sredstvima uvede red. Ludilo!
Građani Iraka, gde sam bio bezbroj puta, još uvek osećaju posledice brutalnog ubistva stotine hiljada civila tokom Bushovog rata zasnovanog na lažima. Pre toga je prema podacima UNICEF-a za vreme vladavine Saddama Husseina zbog zapadnih sankcija umrlo 1,5 miliona ljudi. Među njima i 500.000 dece.
Irak pati zbog fatalne odluke SAD da sunite isključi iz političkog života i time ih izloži bespoštednoj represiji. Iraku je ta odluka podarila beskonačni krvavi rat, nedaće i jad. Kofi Anan je rekao da je Iračanima bilo bolje pod brutalnim Saddamom Husseinom nego danas. Vrlo zanimljivo. Anarhija je još gora od diktature.
Sekularni umereni islamistički „Irački otpor“, za koga mnogi na Zapadu uopšte nisu ni čuli, zbog svega ovoga postajao je sve jači. Za samo nekoliko dana dospeo je na 20 kilometara od Bagdada. Posetio sam „Irački otpor“ 2007, usred sukoba u opkoljenom gradu Ramadi i napisao knjigu o tome. Sjedinjene Države su naposletku uspele da uguše ovaj sunitski, ali istovremno i multikonfesionalni, multietnički umereni otpor, koji je posle cunamija laži nestao iz svesti Zapada. Ono što je čudno je da SAD još uvek tvrdi da je dobio rat.
Sa druge strane, svi su čuli za radikalni islamistički pokret „Islamska država Iraka i Sirije“. Taj pokret je, krenuvši iz Sirije, vešto iskoristio haos, porazne nejednakosti u Iraku i uspehe umerenog „Iračkog otpora“. Nemilosrdnom brutalnošću i bezuslovnom spremnošču da žrtvuju i sopstveni život ISIS je u mnogim regonima potisnuo umereni Irački otpor. A pre svega u Mosulu.
ISIS trenutno u Iraku raspolaže sa 3.500 do 5.000 boraca, dok umereni „Irački otpor“ može da računa na 40.000 vojnika. Međutim, radikalna „Islamska država“ se bori efikasnije i ima znatno više novca. Uz to, njihovi odnosi sa javnošću su daleko ispred protivnika. ISIS je na vojnom, ali pre svega na medijskom polju iza sebe ostavio al-Kaidu, al-Nusru i slične grupe.
U ovoj izuzetno komplikovanoj i zapaljivoj situaciji SAD se nije ničega pametnijeg setio osim bombardovanja. Ali njihove bombe neće uništiti „Islamsku državu“, već će je dodatno ojačati. SAD je protivnik po želji „Islamske države“.
Američki bombarderi poleću sa nosača aviona koji nosi prezime Bush. Omraženo u Iraku, jer je sa njim počela ova nesreća. Teško je shvatiti toliku glupost i nesmotrenost.
Ideologije ne možete da ubijete. Morate se sa njima raspravljati i suočiti se sa njihovim uzrocima. Neki američki političari nikada to neće razumeti. Ratoborni John McCain uvek će insistirati na ratu. Za njega mir znači kad se druge zemlje bombarduju.
„Islamska država“ primenjuje gerilski način borbe, a to samo znači da će nevini ponovo stradati. Američko nasilje će da proizvede novo nasilje. I još više terorista. Sjedinjene Države nisu ništa naučile.
Ali alternative su sasvim jasne. Obama ih je itekako svestan. Kao prvo, morao bi da se energično založi za nacionalno pomirenje u Iraku i za snažnu vladu nacionalnog jedinstva. Da uključi sve Iračane kako bi izgradili novi Irak. Jedini izuzetak treba da budu političari koji su okrvavili ruke.
Tako je u Nemačkoj došlo do nacionalnog pomirenja posle Drugog svetskog rata. Ako želite pomirenje, morate da progutate mnogo žaba.
Drugo, mora da se organizuje mirovna konferencija za Bliski istok uz saradanju saveta bezbednosti UN, po uzoru na „Konferenciju za bezbednosti i saradnju u Evropi“ koja je smanjila napetosti u odnosima sa Sovjetskim Savezom.
Retko kada smo imali toliko kriznih žarišta. Avganistan, Pakistan, Irak, Sirija, Liban, Palestina, Libija, Jemen. O ukrajinskoj krizi i dramatičnom zveckanju oružjem Kine, Japana i Vijetnama oko ostrva bogatih sirovinama u Južnom kineskom moru ne treba trošiti reči.
Ove krize i ratove ne mogu zaustaviti bombe. Ako se odreknemo pregovora, čekaju nas opasna vremena.
Ono što zabrinjava je totalni američki diletantizam na Bliskom istoku. Ako se dobro sećam, Barack Obama je pre godinu dana nameravao da bombarduje glavnog protivnika „Islamske države“ – sirijsku vladu, što bi dovelo do dodatnog jačanja ISIS-a. Asteriks bi rekao: „Baš su ćaknuti ovi Amerikanci.“
Vreme je da se zabrinemo. Veoma zabrinemo.

Autor je bivši nemački političar i do 2008. direktor medijske kuće Hubert Burda Media. Bio je poslanik CDU u Bundestagu od 1972. do 1990. i jedan od najoštrijih kritičara američkih invazija na Irak i Avganistan.
Jürgen Todenhöfer, 10.08.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 12.08.2014.

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...