Wednesday, September 24, 2014

Omer Karabeg: EU i BiH


OMER KARABEG postavio je temu o odnosu Evropske unije prema krizi u BiH. Razgovaraju Tonino Picula, poslanik Hrvatske u Evropskom parlamentu, i Jelko Kacin, slovenački političar i doskorašnji potpredsednik Delegacije Evropskog parlamenta za jugoistočnu Evropu.
Gospodine Picula, vi ste ovih dana na sednici Odbora za spoljnu politiku Evropskog parlamenta postavili pitanje Frančeski Mogerini, budućoj visokoj predstavnici Evropske unije za spoljnu politiku, kakvu perspektivu ona vidi za BiH. Ona vam je prilično uopšteno odgovorila.

TONINO PICULA: Ona je doista dala odgovor pun općih mjesta/napominjući da se nada da će postizborni proces dovesti do neophodnih reformi koje će, prije svega, služiti građanima. U tome ja, kao i vi, ne vidim neku vrstu proaktivnog pristupa.

JELKO KACIN: Ako mogu Srbija, Crna Gora, a sada i Albanija, tako brzo i uspešno krenuti evropskim putem, ne želim slušati nikakve izgovore zašto to ne može BiH. Ta zemlja je, to sam već rekao, uložila previše energije u to da pravda svoj nerad i svoju neodgovornost. Došlo je vreme da se BiH probudi.
PICULA: U BiH caruje institucionalizirana neodgovornost. To je sustav neodgovornosti koji ima debelo pokriće u sadašnjem dejtonskom uređenju i, ukoliko ono ostane, teško je očekivati promjene nakon izbora.
KACIN: Dodikov način komuniciranja sa domaćom i stranom javnošću, sa stranim predstavnicima, sa članovima Evropskog parlamenta, sa ambasadorima je nešto što nema budućnost. Duboko sam ubeđen da Dodikov trend nije trend uzdizanja, već padanja. Posle oktobarskih izbora gospodin Dodik sigurno neće biti jači nego danas, već suprotno. Biće u znatno težem položaju.
KARABEG: Kako gledate na ulogu Turske u BiH?
PICULA: Izjave gospodina Bakira Izetbegovića povodom pobjede Tajipa Erdogana na predsjedničkim izborima u Turskoj neka su vrsta predizborne retorike kojom je on, kao i mnogi bosanskohercegovački lideri, želio priskrbiti podršku onog dijela biračkog tijela koji u Turskoj vidi utjecajnog političkog faktora. Ja bih tokom predizborne kampanje u BiH puno više volio čuti onu vrstu retorike koja upućuje na povezivanje. Dokle god se ta retorika bude odnosila na veću prisutnost zamišljene Turske ili zamišljene Rusije - to znači da postoji jedna vrsta trajne političke bolesti u BiH.
KACIN: Ja bih najpre rekao da je Turska kandidat za EU sa najdužim stažom. Ona ima veoma jaku i uspešnu ekonomiju. Turska je jak partner EU na Zapadnom Balkanu, posebno zbog nestabilnosti tog regiona.
KARABEG: Verujete li da će nakon berlinske konferencije Brisel imati aktivniji odnos prema Bosni i Hercegovini?
PICULA: Mislim da će to, prije svega, ovisiti o rezultatima izbora u BiH, odnosno da li će se ambicija EU da pomogne toj zemlji ponudom da bude partner u vrlo važnim infrastrukturnim projektima rimovati sa političkim programima izbornih pobjednika. Drugim riječima, da li će se prihvatiti ispružena ruka, ne samo Njemačke, nego i drugih utjecajnih faktora u Europskoj uniji. Da li će ta ambicija imati partnere u postizbornoj Bosni i Hercegovini - to je otvoreno pitanje. Ja izražavam opreznu skepsu, s obzirom na slabu političku ponudu koja se biračima nudi na ovim izborima. Međutim, i ako ostanu stari igrači na sceni, vjerujem da će ih promijenjene okolnosti prinuditi da odigraju i poneki drugačiji potez u odnosu na loše običaje koji u BiH traju otkako je promoviran dejtonski ustroj te zemlje.
KACIN: EU će svakako imati aktivniji pristup prema celom regionu. Taj region sada obuhvata šest država od kojih se četiri ponašaju konstruktivno i pune su energije. To su Crna Gora, Srbija, Kosovo i Albanija, kao novi kandidat. Uz njih imamo i dve zemlje koje žive u nekom svom univerzumu. Jedna je Makedonija, koja živi u vremenu pre Krista, u doba stare Grčke i bavi se pitanjima svog porekla - ko ima duži staž u svetskoj civilizaciji i ko je pupak sveta. Druga je Bosna i Hercegovina koja zahteva da Evropska unija umesto nje napravi sve za nju kako bi se ona oslobodila svake odgovornosti. Mislim da se ova dva dekonstruktivna i suicidna pristupa bliže svom kraju. Verujem da u Bosni i Hercegovini pre može doći do pozitivnog preokreta nego u Makedoniji, gde gospodin Gruevski još uvek sve kontroliše i drži čvrstom rukom. Bosna i Hercegovina je okružena jednim članom EU i dvema zemljama koje su kandidati za članstvo. Sem evropskog puta njoj ništa drugo i ne preostaje. I još nešto. Ja mislim da je njena nacionalna različitost njena prednost. Rekao bih da je ona na neki način Evropa u malom, jer smo svi mi na ovaj ili onaj način manjine u Evropskoj uniji.

(Most Radija Slobodna Evropa)

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...