Thursday, September 18, 2014

Voki Erceg: Božji ljudi

Pomalo nespreman prilazim svijetu Vokija Ercega. Spreman sam da podrzim i pomognem mlade, zdrave i normalne. Voki je i vise od toga. U poslednjih par dana izmijenio sam s njim nekoliko emailova i dosta naucio o njemu. Procitao i njegovu odgovor na zaoke i  niske udarce u jednom od banjaluckih internet okupljalista. 
Cak si dao i pravo da ga ocinski posavjetujem. 
Uvucen u sve to i pored obaveza koje me razvlace, na neki nacin uzivam, jer upoznajem normalnog, mladog , talentovanog i neoptertecenog covjeka. 
Voki mi salje i sinopsis filma Božji ljudi, radnog naslova Benjamin. 
Procitajte ga i upoznajte i onu drugu danasnju Banjaluku. Onu, koju svi prizeljkujemo ...
*************************************
Scena iz filema 1
Božji ljudi
Benjamin (radni naslov)

Film Vojislava Ercega

“Tagline”
Dokumentarni film o pesniku, šizofreničaru i oceubici.

Uvod
Vojislav Erceg, apsolvent filmske i TV režije na Akademiji umetnosti u Banjoj Luci i Duško Stanivuk, audio-vizuelni umetnik, pozorišni reditelj i scenarista, započeli su početkom 2013. godine  rad na dokumentarom filmu – ujedno diplomskom radu Vojislava Ercega Benjamin; početkom 2014. godine, usled nedostataka finansijskih sredstava, bili su primorani da zaustave snimanje, ali ne i da napuste projekat. Radeći na budžetu i prikupljajući sredstva, istovremeno su montirali i obrađivali dotad snimljeni materijal.

Priča
2009. godine stravičan zločin uznemirio je stanovnike Velike Kladuše; duševni bolesnik (T.P.) počinio je oceubojstvo. Tri godine proveo je na Psihijatrijskom odeljenju Kliničkog centra u Sarajevu, nakon čega je pušten na slobodu.
            Ono o čemu je crna hronika lokalnih i regionalnih novina galamila, stavljajući pod verbalnu giljotinu duševno bolesnog T.P.-a koji je zbog posledica nelečene shizofrenije, nesvestan i u stanju krajnje neuračunljivosti počinio oceubojstvo delovalo je na autore ovog filma kao uznemirujući krik epifanije; autori filma lično su poznavali T.P.-a kao smirenog pacifistu, eruditu, pesnika koji je u tri pesničke knjige, objavljene u Novom Sadu, ostvario nekoliko izuzetno vrednih pesama.
            “Sedeli smo, T.P. i ja, jedne prilike u novosadskoj boemskoj kafani Kod kuma, pokraj nas prošla je devojka i nudila ruže. T.P. je zamolio devojku da pričeka, otišao do obližnje cvećare i vratio se sa buketom raznovrsnog cveća. Darovao ga je devojci rekavši: Je l' ljepši jedan cvijet, jedna religija ili buket cvijeća, više religija? Ljepši je buket, zar ne?. To me je fasciniralo, odlučio sam tada da mu štampam prvu zbirku pesama. Ipak je kupio jednu ružu. (Smeh.)” (R. Nišavić; transkript iz nemontiranog materijala filma.)

Scena iz filma 2

Rediteljska i scenaristička eksplikacija

Proces pravljenja filma pod radnim nazivom Benjamin započeo je 2013. godine, pre svega istraživačkim radom; Vojislav Erceg i Duško Stanivuk usko su sarađivali sa stručnjacima iz oblasti neuropsihijatrije; aktivnim učešćem banjolučkih i novosadskih pisaca (Ranko Pavlović, Zdravko Kecman, Saša Ilić, Berislav Blagojević, Goran Dakić, Rale Nišavić i Nikola Strajinić) odgonetali smo lavirinte poezije T.P.-a; mlada violinistkinja, Stojana Kučuk, komponovala je muziku prema poeziji T.P.-a.
            Snimanje filma trajalo je dvadeset i tri dana; snimali smo na lokacijama u Velikoj Kladuši, Bihaću, Novom Sadu, Beogradu i Banjoj Luci.

            “Suočavamo se sa problemom za koji ponekad pomislimo da nas zaista guta: pesnik-oceubica, duševni bolesnik, problem prihvatanja bolesti, njegov odnos prema okolini, odnos okoline prema njemu; nemotivirano ubistvo, napokon upoznavanje sina T.P.-a, Benjamina – jedna egzistencije pred zidom, red i zakon bolesti u neredu jedne države kakva je Bosna i Hercegovina; opsednutost T.P. i Benjamina religijom i Bogom, dušom, Božji ljudi predodređeni za život na marginama... Nije to proces stvaralačkog rada već odgovornost prema stvarnosti.”
(…)
            Naravno mi smo, istovremeno, ispitivali gde počinje i završava pesnička imaginacija?!... na kraju krajeva pokušali smo da dokumentujemo, na način filmski, kako stvarnost iskušava, oprobava duševne bolesnike; suočili smo se sa ovom kolosalnom temom, verujemo, odgovorno! Kako smo drukčije mogli snimati ovaj film negoli magijom DOGME 95.” (Iz intervjua sa Vojislavom Ercegom i Duškom Stanivukom.)

Voki Erceg

Da bismo završili projekat...
...potrebna su nam finansijska sredstva za:
-        snimanje scene u Sarajevu (na Psihijatrijskom odeljenju KC Sarajevo);
-        obrada slike i zvuka (montaža);
-        post-produkcija slike i zvuka;
-        transfer slike na DCP format;
-        troškovi distribucije;
-        troškovi prevođenja (titlovanja) filma na strane jezike, troškovi kopiranja DVD-a, izrada plakata i ostalog promotivnog materijala, troškovi poštarine i kancelarijski troškovi; troškovi prenosivog HDD diska za prikazivanje na inostranim i domaćim festivalima.

(Napomena: Molimo vas da uzmete u obzir činjenicu da još uvek nemamo odobrenja za prikazivanje filmovanih likova; imena stvarnih ličnosti stavljena su pod inicijale; samim tim rešavanje pravnih troškova takođe spada u plan budžeta filma.)

Budućnost Božjih ljudi
Film Božji ljudi (radni naslov: Benjamin) nema komercijalne pretenzije; nakon godinu dana prikazivanja na filmskim festivalima, film Božji ljudi predviđen je za distribuciju TV kućama besplatno (samo donatori filma imaće priliku da film gledaju putem interneta); to je, verujemo, najbolji način da se skrene pažnja na problem o kojem film govori.

Hvala svima!

Hvala unapred.
*************************
Linkovi:

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...