Predraže,
Uprkos našoj izričitoj molbi da vi - kao vlasnik bloga putem kojeg obavještavamo o razvoju našeg projekta na stranici: http://igg.me/at/gpdoc/ - ne donirate, vi ste nas, moram tako da napišem, ipak prevarili :) Uplatili ste, donirali ste i, naravno, pomogli razvoju projekta. Istina je da je donacija skromna (nekih tričavih 1000$, šalim se), ipak, nismo to od vas tražili.
Pozdravljam čitaoce u, na, toj oazi mira i lijepih riječi, Parkiću - i da nagovijestim, ukoliko se gospodin Predrag slaže, da ne bi bilo loše "montirati" u neko dogledno vrijeme fragmente naše recentne prepiske; naime autor ovih redaka upoznao je jednog izuzetno zanimljivog sagovornika, jer, trebalo bi to ovdje podvući, naša je prepiska, koja je počela sa jednostavnom molbom o objavljivanju informacija o filmu Božji ljudi prerasla u jedno neočekivano prijateljstvo.
U prilogu vam dostavljam fotografiju koju je načinila moja predivna supruga Nataša,u mojoj (bivšoj) radnoj sobi, u krilu držim sina Kolju koji je ime dobio po dedi Kolji Mićeviću (treba li ovom imenu bilo šta dodati) upravo u vrijeme dok pišem svoju prvu knjigu proze Senku. Toliko.
I da - budući reditelj, moram biti pas; pogledajte: http//igg.me/at/gpdoc. Ulaz dozvoljen samo s dobrom voljom (podesili smo senzore na stranici da zaustavi svakog ko ne ostvaruje taj preduslov :)
Pozdrav svima,
Vaš Vojislav Erceg
No comments:
Post a Comment