Monday, October 24, 2016

Svetislav Basara: Popu Pop, Bobu Nobel


Vest – šta vest, grom iz vedra neba – da je ovogodišnju Nobelovu nagradu za književnost dobio Bob Dilan sasvim predvidivo je izazvala srpske podele u celom svetu koji se momentalno polarizovao na one oduševljene izborom Nobelovog komiteta i one tim izborom žestoko uzibrećene.
Ko biva…Ponižavanje književnosti! Sprdačina sa ionako ugroženom visokom kulturom! Ko je sledećei laureat? Lejdi Gaga? Bijonse? Sketmen Džon. (naš kandidat – Bora Čorba) I pročaja.
E sad, da sam počem ja bio u Nobelovogm žiriju svoj glas bih – uprkos velikim i starim simpatijama za Dilana – ipak dao Filipu Rotu, sjajnom američkom piscu koji je Nobela zaslužio najmanje nekoliko puta, ali da sam se našao u situaciji da biram između – glavnog favorita na svetskim berzama – Haruki Murukamija i Dilana, ne bih razmišljao ni tren i glas bih dao Bobu Dilanu. Mišljenje bih možda promenuio u slučaju da Murukamiju pođe za rukom da uz citru otpeva neki od svojih pretenciozno dosadnih romana.
Dobro de, pesme Roberta Cimermana, fakat, nisu poezija Tomasa Dilena, čije je prezime (mudro) pozajmio – jer sa pravim bezbeli ne bi daleko dogurao u američkom muzičkom svetu – ali im se uprkos tome ne može poreći umetnička vrednost, a naročito im se ne može poreći globalni (blagotvorni) uticaj. Ma šta književne ibret hanume i age mislile o tome, ono što je Dilan celog života pisao i pevao spada u takozvanu visoku kulturu. I tačka. Mislim da to ne treba nešto naročito dokazivati.
Sa druge strane, za svaku je pohvalu neka vrsta kopernikanskog preokreta u kontroverznom Nobelovom komitetu, koji već poodavno podseća na neko tajno društvo – i kome su tokom njegove, sada već duge istorije, vrlo često politički kriterijumi (ili predrasude) bili važniji od književnih, što je, recimo, bio razlog da Nobelovu nagradu ne dobije niz velikih pisaca – da pomenem Selina i Borhesa – a da povelju i pozamašan ček dopadne šaka raznoraznih levičarskih mrsomuda i dosadnjakovića.
Aktuelna Nobelova prašina će se – kao i sve ostale prašine – brzo sleći, a na muci će se naći belosvetski izdavači kojima je Nobelova nagrada sjajna prilika za brzu zaradu. Šta sad da urade? Da objave Dilanove albume sa prilogom u vidu sveščice stihova, ili da poskidaju pesme, pa da ih uture u knjigu. Neka to ostane njihov problem, a nama, koji smo odrastali i stasavali uz Dilanovu muziku, ostaje da se radujemo što je Nobelovom nagradom posredno nagrađeno i jedno vreme koje bilo mnogo ljudskije i bolje od ovog u kome živimo.

Svetislav Basara
(Danas, Famozno)

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...