Wednesday, November 23, 2016

Svetlana Cenić: Drumski razbojnici na evropskom putu

Da ga je Bosna i Hercegovina birala, ne bi bilo toliko euforije i toliko komentara. Eto, baš će nam nešto promeniti u životu to što je sada Trump predsednik Amerike. Neverovatno je sa koliko žara se uključujemo u izbore u Turskoj, Americi, Srbiji, Hrvatskoj, a o svojim izborima mislimo toliko koliko je cena glasa ili koliko će oni tamo glasati za svoje, pa daj da mi glasamo za svoje, uz ono standardno kod gotovo polovine birača "Nemam za koga da glasam". Ponavljam: svaki narod, svaka država bira sebi na sliku i priliku. Republika Srpska zaista zaslužuje Dodika, a Federacija BiH Izetbegovića i Čovića. Amerika je sebi izabrala i s tim će da živi do narednih izbora, ukoliko ne bude nekog velikog scheiße, pa dođe do onog što zovu impeachment.
Još samo Faruk iz Čekrčića, Jozo iz Kočerina i Srbislav iz Piskavice nisu javno obznanili kako će se izbori u Americi odraziti na BiH. Najviše volim silne analize koje započinju sa: "Ako bude...", što podseća na ono: “Ako bude sunčano, neće biti kiše”. Eto, prva najava je da će novi predsednik proterati između dva i tri miliona imigranata, odnosno onih koji imaju, kako reče, kriminalni dosje. Eto i zida prema Meksiku. "Ja sam veoma dobar u tome, to se zove gradnja", rekao je Trump. Srećna vam bila gradnja, gospodo Amerikanci.
Unutrašnja stvar Amerike, rekli bismo. Tačno. Jedino što nije unutrašnja stvar Amerike jesu one demokratske lekcije, koje ćemo i dalje slušati na okruglim stolovima i seminarima u okviru raznih projekata, pa sad to pada u vodu. Ko će ozbiljan to sada slušati?! I inače mislim da treba gledati šta se radi, a ne šta se priča, odnosno i kod ekonomskih recepata, videti šta se sprovodi, a ne šta se propagira.
Na primer, kod zaštite domaće proizvodnje. Propovedaju se otvoreno tržište i fleksibilno tržište rada, što nikada u životu nije postojalo, niti će postojati. Da ne nabrajam ostale argumente (propise, ograničenja i slično), razlika u platama između bogatih i siromašnih zemalja nije u produktivnosti radnika, već u kontroli imigracije. Da toga nema, jednostavno bi bilo zameniti radnike u bogatim zemljama radnicima iz siromašnih zemalja.
Evo, na primer, čistač ulice. U čemu se razlikuje produktivnost čistača u Americi od onog u BiH? E, ali! Bogate zemlje su bogate zahvaljujući uređenim institucijama na koje se naslanjaju, za razliku od siromašnog jada, koji nema na šta da se osloni, niti se trudi da ima. Bira uvek one iste, koji će sve činiti da sistem nikada ne profunkcioniše. Osim onog organizovano kriminalnog. Bogate zemlje su bogate jer imaju privrede sa boljim tehnologijama, kompanije koje su bolje organizovane, bolje institucije i bolju infrastrukturu, a sve to je plod rada generacija, pa i onog perioda kad su štitili svoje industrije u povoju. U jednom intervjuu 1995. godine Warren Buffet je rekao: "Mislim da je društvo odgovorno za veoma značajan procenat onoga što sam zaradio. Da ste me gurnuli negde u zabiti Bangladeša ili Perua ili neko slično mesto, videli biste šta je ovaj talenat u stanju da napravi na pogrešnom tlu. Prošlo bi 30 godina, a ja bih se i dalje borio za opstanak. Međutim, ja radim u tržišnom sistemu koji nagrađuje upravo ono što ja veoma dobro radim - i to nesrazmemo dobro nagrađuje."
U zabiti zvanoj Bosna i Hercegovina cveta sistem korupcije i kriminala, a predsednik jednog dela države zabrani vladi da kontaktira i pomaže opštinama gde njegova partija nema vlast, uz pretnju crnom knjigom ili spiskom nepodobnih. U zabiti zvanoj Bosna i Hercegovina sistem funkcioniše samo kad treba uzeti pare. Za uzvrat ne daje ništa, već priziva strance, bilo koje vrste, da dođu i uzmu porodično srebro i angažuju lokalne robove, jer su jeftini. Zabit zvana Bosna i Hercegovina je rasadnik svih onih koji će s pasošem u rukama otići nekom Trumpu ili Merkel da budu pristojni i produktivni građani, jer u svojoj zemlji nemaju zid i žicu ka spolja, već je zemlja ispregrađivana barijerama iznutra. U zabiti zvanoj Bosna i Hercegovina stalno se priča o evropskom putu, koji je ustvari evropski drum za domaće (a ponekad i strane) drumske razbojnike. U zabiti zvanoj Bosna i Hercegovina komadići autoputa dobivaju imena i proglašavaju se poklonom građanima, koji ih otplaćuju.
I tu se moram složiti sa bivšim predsednikom Svetske banke Eugenom Blackom, koji je kritikujući zemlje u razvoju rekao da su se opsesivno vezale za tri totema: autoputeve, integrisane čeličane i spomenik šefu države. Nikoga ne brine što su putevi prazni, nije važno je li isplativa čeličana i slični projekti, a na spomenik šefu države ionako će vreme i golubovi utisnuti svoj trag, dodajem ja.
Jer, kad se poigravaju tuđim novcem, nije važno je li isplativo ili ne, važno je samo politički se promovisati dok ih istorija ne smesti u knjigu srama. Ponekad dožive i reinkarnaciju, što je tipično za Balkan, gde stanovništvo brine svetske političke probleme i zavere zagledano u velike daljine, pa ga svaki drumski razbojnik na tom evropskom drumu džepari kako hoće.

Svetlana Cenić
(Dani)

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...