Tuesday, April 25, 2017

Svetlana Cenić: Rasterećenje privrede od utorka


Bosna i Hercegovina je na kraju 2015. imala 2,1 milijardu maraka odobrenih kredita koje nije povukla i za koje je samo u 2015. platila 3,4 miliona KM penala. Od ukupnog iznosa neangazovanih kredita na FBiH se odnosi 1,1 milijarda KM, na RS 914,2 miliona, distrikt Brčko 57,8 miliona, a na institucije BiH 20,5 miliona KM. Najviše kamata plaćeno je Nemačkoj razvojnoj banci KfW i Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD). Najveći deo ovih potpisanih i odobrenih kredita odnosi se na projekte rekonstrukcije bolnica, puteva i železnica. Do kraja 2015., zbog kamata i troškova na neiskorištena sredstva (commitment fee), BiH je izgubila oko 25 miliona KM.
A traži se povećanje akciza, sunce ti poljubim, i onda, kako reče premijer Federacije, punim jedrima napred! Ko da duva u ta jedra? Građani BiH. Da duvaju u jedra i vlastima u leđa, umesto da im vide leđa nakon samo ovakvih podataka, da ne govorim i o nenamenskom trošenju sredstava i rasipništvu?! I ponavljam: razumem ja EBRD i EIB što kroz povećanje akciza traže garancije za otplatu dospelih kredita da bi dali nove pare. Banka k'o banka. Njih razumem, a nas ne razumem. Jer, zašsto se ne povlače već odobrena sredstva namenje na putevima, železnicama i bolnicama?!
I da budemo do kraja otvoreni: u prvobitnom pismu namere MMF-u nema priče o akcizama, dodano je naknadno i na insistiranje upravo ElB-a i EBRD-a. U čuvenoj Reformskoj agendi ih nema! I otkud u akcizama na naftne derivate priča o zdravstvu i poljoprivredi ako su namenska za izgradnju puteva? Naime, 11. aprila ove godine Dodik reče da su s predstavnicima međunarodnih finansijskih institucija dogovorili povećanje akciza, jer će se osigurati sredstva za puteve u RS-u, poljoprivredu i zdravstvo. A već odobrene kredite za iste namene, ponavljam, ne povlačimo i još pride plaćamo kamatu.
Koliko BiH gubi i time što ne usvaja strategije i ne povlači sredstva iz pretpristupnih fondova? Već je jednom izgubila 210 miliona eura za sektor poljoprivrede zato što nisu formirana dva tela na državnom nivou za kontrolu i koordinaciju sredstava iz EU. BiH je do 2014. iskoristila tek tridesetak odsto sredstava EU kroz Instrument pretpristupne pomoći (IPA), a ukupna alokacija samo za BiH od 2007. do 2013. iznosila je 624.802.360 eura za pomoć u tranziciji i izgradnji institucija i 33.698.878 eura za razvoj prekogranične saradnje. Da ne nabrajam dalje i detaljnije. A traži se povećanje akciza.
Prvobitno sporazum o rastu i zapošljavanju, a kasnije Reformska agenda (različito zvanje, isto pakovanje) gromoglasno je najavljivala rast, zapošljavanje i rasterećenje privrede. Od svega je ostalo samo ono: daj, daj, daj i daj još! Nigde onoga: na, na, na i na još! Niko ne govori, na primer, o tome da je PDV na hranu i lekove u evropskom zemljama manji nego u BiH: snižene stope se uglavnom kreću od pet do 13 odsto, a ponegde postoji i nulta stopa za osnovne namirnice i lekove.
Visokoprinosni usevi pšenice i kukuruza oslanjaju se na pesticide - derivate nafte, azotna đubriva dobijena iz prirodnog gasa i nemetalnih fosfatnih đubriva iz zemlje, prerađenih i transportovanih sredstvima na naftni pogon. Irigacione pumpe koriste električnu energiju, koja kod nas mož biti proizvedena iz pogona na ugalj ili iz obnovljivih izvora energije. Poljoprivredne mašine sejačice ili one za prskanje korova pesticidima, kao i setva obavljaju se pogonom na benzin ili dizel. Energija fosilnih goriva se koristi za skladištenje, preradu i transport hrane, posebno ako su u pitanju žitarice i ostale namirnice vazne za ishranu. Supermarketima su potrebni naftni derivati za transport hrane sa farmi, iz luka i proizvodnih pogona do centralnih distributivnih jedinica, a zatim do svake radnje. Prerada hrane (konzerviranje, smrzavanje i sušenje), pakovanje, skladištenje, transport i priprema čine većinu utrošene energije u velikom delu namirnica, a uveliko prekoračuje energiju korištenu samo za njihov uzgoj.
I na sve to se sad traži jos 0,15 KM plus PDV! A konkurentnost domaće proizvodnje ide dalje u minus, uvoz u još veci plus, što znači još veći spoljnotrgovinski deficit.
Zajednička poljoprivredna politika EU (CAP), odnosno direktna plaćanja (subvencije) koje EU daje za poljoprivredu, košta svakog gradanina EU oko 30 centi dnevno, odnosno oko 110 evra godišnje. Evo neka svaki građanin BiH u proseku potroši samo litar naftnih derivata dnevno, kostaće ga dodatnih devet eurocenti. Dnevno! Za šta?! Da kasnije opet plaća putarinu i otplaćuje kredite. Uzgred, da bi se prevezlo milion tona nafte i naftnih derivata godišnje, koliko iznose potrebe bh. tržišta, 91 kamion svakodnevno kruži putevima BiH.
I, eto, samo još akcize i lađa se kreće bosanska punim jedrima. Kako nam obećavaju pravnu državu od ponedeljka, pretpostavljam da odmah iza toga u utorak ide i rasterećenje privrede. Već do vikenda bi se moglo jesti onim zlatnim kašikama, koje će opsluživati sto hiljada novozaposlenih, a slušaćemo i brektanje onih Dodikovih fabrika u svakoj opštini. Reče li iko išta o restrukturiranim javnim preduzećima ili će sve to prekriti, o mila moja (dr-žavo), budžetski snegovi i šaš? Na kredit.

Svetlana Cenić
(Dani)

No comments:

Post a Comment

Related Posts Plugin for WordPress, Blogger...