Pages

Monday, December 13, 2010

OLOVKA PISE NOVIM SRCEM

Vjerovatno ste vecina vas vec procitali ove slatke djecije umotvorine, ali ipak vrijedi ih procitati opet. Posebno sada u ove hladne dane. ( Ovo ne vazi za vas u Australiji). Meni je ova stranica novina posebno draga jer mi je iz Londona poslala jedna od nasih juniorki, Ervina Afgan, koja je nekada, uzrasta djece sa slike zvala svoju mamu, tada direktora Radija. Kad god sam se javio i cuo njen krestavi glasic koji pita: " Mogu li dobiti Jelenu Afgan?" ostro bih odgovorio :"Ne mozes!" I taman kad bi se mala Ervina zbunila ili naljutila, ja bih je pitao:"Sta radis Krejo?" Ti i takvi nasi razgovori puni iznenadjenja sa obje strane, jer je vremenom i Ervina smislila taktiku za mene, trajali su godinama. Ervina je rasla, pa narasla, ali je i dalje, i sada nakon trideset godina, ostala moja Kreja.
Od nje sam nedavno dobio najveci kompliment koji se moze dobiti: "Svako dijete bi trebalo imati svoga cika Canka" .

2 comments:

  1. U OLOVKA PISE NOVIM SRCEM, prisjecas se razgovora sa mojom kcerkom Ervinom( bilo nam je drago procitati), to me ponukalo da se prisjetim moje nene Zlate i njenih djetinjastih interesa. Jedne zime sjedimo nas dvoje kod pendjera(prozora) i ona studiozno gleda prema Sehitlecima (njen naziv Sehitluka) i pita „Tofiku, vele da je onaj gore go, da mu se sve vidi (kraisnik na spomeniku), kazem, da neno nema gaca“ a jel bar osunecen“ kazem nisam zagledao ali kada odem gore vidjetcu pa cu ti reci“! hajd dobro nek i nije“ odgovara-tako smo rijesili tu vaznu dilemu“
    Pozdrav Tofko

    ReplyDelete
  2. Tofko, ovo je toliko dobro da bi bilo steta ne objaviti. Smijao sam se k'o lud i sada se smijem. Vidim scenu.
    Ja sam imao moju babu Ljubu, koja je zivjela s nama. Koliko je ona bila duhovita zena. Ja, u Gimnaziji, trese pubertet. Palo mi na pamet ici u manastir. K'o biva da se izvucem od svih onih svjetovnih problema i odem tamo uciti zivot! Ja to i objavim svojima i oni ni ne reaguju. Vjerovatno u soku ne znaju ni kako bi reagovali. A moja baba Ljuba, slusa, hekla, naocale na pola nosa, pogleda me preko njih i kaze:" A sta bi ti radio tamo? Ganjao monahinje! Ne ide sijeno i vatra!" I tako je moj naum propao.
    Pozdravljam vas,
    Canak

    ReplyDelete