Na godisnjicu Dejtona

Cak i godisnjica Dejtonskog sporazuma ima dva datuma. Neki racunaju datum 21. novembra 1995. kada je sporazum, nakon tronedjeljnih porodjajnih muka, skopljen u Dejtonu, neki drugi 14. decembra iste godine kada je u Parizu sporazum svecano potpisan. A neki ne racunaju ni jedan od ovih datuma, jer po njima, "iako je zaustavio rat, navukao je ludjacku kosulju ili omcu na drzavu Bosnu i Hercegovinu".
Ni to, cak nije sve. U  jednom periodu nakon Dejtona, oni koji ga danas slave su ga napadali, a oni koji ga danas napadaju, tada su ga slavili. Sve zavisi od trenutnih politickih i ko zna kojih jos potreba.

I ni po' muke da je to jedini praznik i datum o kome se u Bosni i Hercegovini, u Federaciji i Republici Srpskoj, ne mogu sloziti.
Nabrojati listu pitanja o kojima se u Bosni i Hercegovini njeni gradjani i narodi ne mogu sloziti iziskivalo bi suvise vremena. 
O cemu se zapravo, sesnaest godina nakon potpisivanja mirovnog sporazima, gradjani i narodi ili narodi i gradjani, kako vam drago,  Bosne i Hercegovine mogu sloziti?
Mozda neko zna - ali ja ne znam.
To da kriminalna banda vlada i pljacka?!
To da narod pati, a bogati lopovi se bogate?
To da narod glasa za "svoje" pa makar i kriminalce?
To da ce narod i dalje, jos mnogo godina glasati za "svoje", pa makar jeli koricu kruha iliti hljeba?
Ne, necu dalje jer danas je, bar u jednom dijelu Bosne i Hercegovine praznik.
A na praznik se praznuje i ne isticu se problemi.
Moze li zapravo i jedan dan bez spominjanja problema u Bosni i Hercegovini?!
(Citam ovo sto napisah i ne svidja mi se. A da li se moze drugacije?)

**********************

"Sporazum kojim su posredovale SAD, a koji je sklopljen u Dejtonu, Ohaju, 21. novembra 1995. i koji je zvanično potpisan 14. decembra iste godine, stavio je tačku na najkrvaviji sukob u Evropi od završetka Drugog svetskog rata i ponovo uspostavio mir u Bosni i Hercegovini."



"Општи оквирни споразум за мир у Босни и Херцеговини, познатији као Дејтонски мировни споразум мировни је договор потписан у ваздухопловној бази Рајт-Патерсон код Дејтона, у америчкој држави Охајо, којим се званично прекинуо рат у Босни и Херцеговини (1992-1995).

Конференција је трајала од 1. новембра до 21. новембра 1995. године. Главни учесници су били тадашњи председник Србије Слободан Милошевић, председник Босне и Херцеговине Алија Изетбеговић, председник Хрватске Фрањо Туђман, амерички посредник Ричард Холбрук и генерал Весли Кларк. Споразум је званично потписан у Паризу, 14. децембра."

"Za sprovođenje civilnih aspekata Dejtonskog mirovnog sporazuma zadužena je Kancelarija visokog predstavnika (OHR) u BiH. Delujući u okviru mandata SB UN, visoki predstavnik je najviši izaslanik međunarodne zajednice u Bosni i ima velika ovlašćenja, ukljujući i ovlašćenje da smenjuje političare i donosi zakone. Njegov zadatak je i olakšavanje i koordinacija aktivnosti organizacija i agencija koje sprovode civilne aspekte mirovnog sporazuma.

Dejtonski sporazum uspeo je da okonča krvoproliće u BiH i da ponovo uspostavi mir. Time je istovremeno i uspostavio jednu od najkompleksnijih državnih struktura na svetu -- aranžman koji mnogi u BiH i van nje smatraju neodrživim na dugi rok. Sa slabim centralnim institucijama, stalnim jazom između dva entiteta i zavisnosti od međunarodne uprave, Bosna još uvek ne može da se nazove funkcionalnom državom. Tokom komemoracije povodom desetogodišnjice Dejtona 22. novembra u Vašingtonu, predstavnici tri konstitutivna naroda BiH dali su istorijsko obećanje da će sprovesti sveobuhvatne reforme kao temelj budućeg mira i prosperiteta."
***********************

Danas, 21. novembra , je i Sveti Arhadjel.
Svim onima koji ga slave kao svoju krsnu i porodicnu slavu zelim svako dobro, zdravlje i srecu.

Nekada, bila je to krsna slava porodice Canak. Moj otac Veljko je nekada, kao dijete, slavio. A onda su dosla neka druga vremena, kada se za slavljenje krsne slave izbacivalo iz Partije, sto je znacilo gubljenje pozicije na poslu ili mozda i nesto vise. Mozda... Mi, nikada nismo slavili, ali mi je mama na svaki 21. novembar rekla koji je to dan.  Moj Veljko je izbjegavao pricu o slavi... Zbog toga ni meni ovaj dan ne znaci mnogo... Mozda je tako i trebalo biti... Mozda je tako i bolje...