Deda koji ima oko osamdeset godina, svaki dan dolazi u dom za stara i iznemogla lica kako bi nahranio svoju ženu. Novinar, koji je bio u posjeti ovoj ustanovi, bio je zadivljen kako ovaj starac hrani svoju ženu. Novinar ga je upitao za razlog njenog boravka u domu za stare osobe a on mu je rekao da ona već duže vrijeme boluje od alzhajmerove bolesti, teški poremećaj zaboravljanja i ona nikoga ne poznaje.
Novinar ga upita ponovo:"Pa dobro, a je l' se ona nekad zabrine ako vi ne dođete na vrijeme, s obzirom da ste stari?"
Deda odgovori:"Ne, ona čak ni mene ne poznaje više, ima već pet godina."
Novinar iznenađeno upita:"Pa dobro, vi i dalje dolazite svaki dan da je hranite a ona ne zna da ste joj vi muž, ima ovdje ko da se o njima brine, osoblje ustanove!"
Deda pruži svoju ruku, pomilova ga po kosi i reče:"Sinko moj, ona ne zna ko sam ja, ALI JA ZNAM KO JE ONA!"
Sve više volim ova krupna slova. Najkrupnija. Ne znam ni kakva mi se ovo magla ili rosa jutros navukla na oči.
ReplyDeleteJedan zamagljeni pozdrav, Ljilja M
Ponekad, draga Ljiljo, ja ni ne znam kakva slova ce ispasti. Nastojim da provjeravam, ali ponekad to ne uradim. Ovog puta je ispalo dobro, ali ponekad ispanu ona mala, sitna koje mi iskusni (pazi na izraz!) ljudi vidimo kroz gustu maglu. Kad me upozore ja , na brzinu popravljam.
ReplyDelete