Neplanirani sustret

Nekada - setate Banjalukom i obavezno sretnete poznanika, prijatelja, rodjaka, kolegu...
To se smatralo normalnim.
Ali kad na Minhenskom aerodromu slucajno ugledate stare  prijatelje ( ne mislim po godinama) jos iz ranih dana mladosti sa kojima se onako u paketu, skoro u isto vrijeme, "iz objesti" preselite u Toronto, pa i tu nastavite prijeteljevati, ziviti u komsiluku i druziti se, e onda je to pravo prijatno iznenadjenje.
Biljani i meni je u Minhenu , naime, pobjegao avion za Beograd.
Kako ubiti 9-10 sati do slijedeceg?
Lako i prijatno! Sretnes Tonija i Vesnu Anusic, i vrijeme ti proleti.
Oni se vracaju sa odmora u Spaniji. Mi hitamo na odnmor u Banjaluku.
Godinama se nismo siti ispricali kao nedavno na Minhenskom aerodromu.
Tako, dokoni, vremena na pretek, prevrnuli smo mnoge teme ... pomenuli mnoge - i neke od vas koji ovo citate i uzivate u ljepotama sa slika koji vam salju osmijehe.

          Dani oktober festa u Minhenu. I naravno - pivo. Nije u gradu Minhenu, ali i aerodrom se pika.

Mudronjine mudrosti

 Kad ti potonu sve lađe,

 proglasi ih podmornicama i kreni dalje.

 ************************ 

 - Bolje umrijeti od litre nego od kapi

 ********************* 

 Smisao rata nije da umreš za svoju domovinu,

 nego da neprijatelja prisiliš

 da umre za svoju!

 *************************

  Pametne žene ućutkuju muškarce dižuci noge,

 a glupe, dižuci glas.

 *********************

 - "Bolje miješati alkohol, nego beton!"

 *********************************

 - Bolje biti malo glup, nego malo pametan.

 **************************** 

 - Bolje biti aktivan danas, nego radioaktivan sutra.

 ************************* 

 - Zdrav čovek ima hiljadu želja, pogotovo bolesnih!

 **************************

 - Samo da prođe ova demokratija, pa da opet živimo ko

 ljudi.

 **************************

 - Lako je promeniti mišljenje drugog,

  teško je ubediti ljude da prihvate tvoje!

 ************************* 

 Deca su naše najveće bogatstvo,

  i ove godine očekuje se dobar izvoz!

 ************************* 

 - Ako ste pogrešili prema nekome,

 tražite oproštaj još danas,

 jer sutra možda nećete osećati krivicu!

 *********************** 

 - Lako je biti Bosanac, teško je živjeti u Bosni!

 ******************** 

 - Nitko nije sasvim obrazovan, sve dok ne nauči da ćuti!

 *********************** 

 - Današnja medicina je zaista mnogo napredovala

 za svaki lijek uspjela je da pronađe bolest!

 ************************* 

 - Složna braća kuću grade, nesložna dvije!

 **************************** 

 -Bezalkoholno pivo je kao pornić na radiju!

 ****************************** 

 Kamen po kamen - dijaliza.

Voki E.: Inserti iz filma Bozji ljudi

Pomozite nam da naš dokumentarac vidi mraka bioskopske sale - http://igg.me/at/gpdoc .

Objelodanili smo i dva inserta iz film Božji ljudi: https://www.youtube.com/watch?v=uPNED14o_1ki https://www.youtube.com/watch?v=t7Qbgg9_8qM .

Vokijevi brci ala Mišo Kovač još uvijek tu - obećanje je obećanje 

Najiskrenije hvala!

Vaš Voki

MAGIJA SKULPTURE

Predivno. Proslijedjeno. Komentari takodje.

**************************

"Devica pod velom" Pogledajte ovaj efekat prozirnosti, delo italijanskog umetnika

iz 19-og veka, Giovanni Strazza.

Pomislite na neopisivu teškoću oblikovanja vela na licu od materijala

koji spada među najtvrđe na planeti.

Mermer - mineral tvrdoće 3 po skali Friedrich Mohs-a.

Drugi važan podatak - ništa nije dodato.

Ova skulptura isklesana je iz jednog jedinog komada.

Da bi figura bila isklesana, uzima se blok  mermera

i polako skida klesanjem sve ono što ne predstavlja figuru. 

 Druge grandiozne skulpture koje takođe imaju mermerne velove:

 Pomislite samo na stepen teškoće klesanja, a da se ništa ne polomi!

 Ovaj spomenik je spomenik ocu princa Raimondo Sangro Antonio-a (1685-1757)

Italijansko ime spomenika 'Disinganno' se često prevodi kao "razočaranje", ali ne u bukvalnom smislu.

Taj rad Francesco Quirolo-a iz 1757. godine, nazvan "Sloboda čarolije",  

spada u njegova najpoznatija dela.  Pogledajte samo mrežu!

A sve je izrađeno iz jednog komada mermera.

Kvirolo je bio jedini napolitanski majstor koji je prihvatio da se lati ovakvog izazova.

Drugi veliki skulptori nisu, jer su se bojali da će se pri klesanju mreže sve raspasti u komadiće.

 Neverovatni veličanstveni skulptori: vekovima neprevaziđena veština oblikovanja kamena...

Šta reći na ovu izuzetno dočaranu teksturu kože - delo Lorenzo Bernini-a,

koji prikazuje otmicu Persefona !

Pogledajte samo detalje pritiska prstiju na koži tela i butine. 

Pink Floyd - A Foot In The Door: The Best Of Album Sampler

Vrbas nekada

Vrbas. Ušće Crkvene u Vrbas podno tvrđave Kastel. Desno je Velika realka. Snimak iz austrougarskog perioda.

 Vrbas u Delibašinom selu. Prelazak preko improvizovanog mosta.

Vrbas. Kanjon i cesta Banjaluka-Jajce. Snimljeno 1934. godine.

 Vodenica na Vrbasu u Sitarima prema Gornjem šeheru

(Mega Media, Verica M.Stosic i Zoran s. Mackic)

Prijatno!

Vrijede i ako ste ih culi!

Vraća se čovek od doktora i sretne prijatelja:

- Šta ima novo?

 - Evo, ništa, bio sam kod doktora.

- I, šta ti je rekao?

 - 200 evra!

 - Ma ne pitam te to, nego šta imaš?

 - 50 evra.

 - Aman, pitam te šta ti fali?

 - 150 evra.

*************************** 

 Haso polagao vozački ispit.

 - Niste položili. Imate 28 grešaka - kaže član

 komisije.

 - Ali kako?! Sve sam odgovorio - pobuni se Haso.

 - Da, ali pogrešno. Sve odgovore ste zaokružili pod B!

 - Pa ja za B i polažem!

 ***********************

    Radili Huso, Haso i Suljo na gradjevini.

 Pentrali se po skeli, kad najednom Suljo se spotakne, padne

 i pogine.

 Huso i Haso ne vjeruju sta se dogodilo...

 Pa sta cemo sad?

 Kaze Huso Hasi: Najbolje da ti odes do Fate, bili ste nekako

 bliski,bolje da cuje od tebe sta se dogodilo.

 I tako ode Haso i vraca se za sat i po, nosi gajbu pive na

 ramenu.

 - Pa jesi bio, Haso?

 - Bio ...

 - Pa otkud ti piva ?

 - Platila Fata ...

 - Stoooo?

 - Idem ja tako do Fate, pa kontam kako da ja njoj reknem, a

 da ja

 nepovrijedim

 i smislim ...

 Doso ja do vrata, pozvonim, Fata otvori, a ja 'nako

 veselo s vrata:

 - Jel ima ovdje udovica?

 A ona ce ko iz topa:

 - Nema.

 A ja njoj:

 - Ajd u gajbu pive da ima..!

 ***********************

  Sreli se Mujo i Haso.

 -Kako zivis Mujo?

 -Luksuzno !!!

 -Kako bolan luksuzno, nema posla , nema para...

 -Jedem luk a suze idu same.

************************

 Pita Mujo Suju, što je tebi bolje "Ajpod" ili

 "Ajfon"?

 Kaže Sujo: Meni je Ajvar zakon.

 *********************

   Pitali Fatu:

 -Šta više voliš, kad ti uđe ili izađe?

 Fata:-Kad se dvoumi.

**********************

Voki Erceg: Fotografije

Moja supruga je načinila, zapravo, dvije fotografije - jednu, sa mojim sinom Koljom u naručju, drugu, očigledno za vrijeme sparnih ljetnih dana. Obe fotografije nastale su u našem stanu na Mejdanu, tek na drugoj fotografiji, iza, nazire se "ta mejdanska punoća" u kojoj i dandanas uživamo, neovisno da li je u pianju jesen ili početak proljeća kada Mejdan cvjeta - možete tek da zamislite kakvi su mirisi dolazili iz tog "obilja"; no zašto sve ovo pišem.

Svo ovo vrijeme mislio sam da sam zbirku priča, govorim o Senki, započeo koncem proljeća; ova me je fotografija - zimska, tek kada sam je uporedio, dakle sa ovom "sparnom", ljetnom - podsjetila, u stvari "otključala" neke prostorijice svijesti gdje je bilo pohranjeno sjećanje o "stvarnom" započinjanju Senke.

Hoću da vas pitam - nije li naš život zapravo niz priča kojima pokušavamo da objasnimo ovo, ovo - sada - ovaj trenutak koji je već isčeznuo, upravo ovaj trenutak... taj primordijalni, suštinski elemenat tajne prirode?

Pozoriste

Dom kralja Petra Velikog Oslobodioca, podignut 1934. godine. Do izbijanja Drugog svjetskog rata u zgradi su bili smješteni Narodno pozorište Vrbaske banovine, Etnografski muzej Vrbaske banovine, Narodna biblioteka, Klub akademičara Banjaluke i Društvo "Zmijanje".

Banovinsko pozorište. Enterijer. Snimljeno 1934. godine.

(Mega Media, Verica M.Stosic i Zoran s. Mackic)

Konstantin Koča Popović (1908–1992)

*************************

Kada su 1951. godine, prilikom obeležavanja desetogodišnjice formiranja Prve proleterske brigade i dodeljivana priznanja, među 282 nova nosioca Ordena narodnog heroja nije bilo Koče Popovića. Preživeli pripadnici brigade više puta su prekidali Titov govor ispred Doma garde u Topčideru povicima: "Koču za heroja! Koču za heroja!"

Na to skandiranje Tito je odgovorio: "Ovo što vi radite, primam kao vaše nepovjerenje prema Politbirou, prema meni lično! Vi vrlo dobro znate da svi predlozi za narodne heroje dolaze u Politbiro i tu se odlučuje ko će dobiti taj orden. Kako vi ovdje protestirate izlazi da smo mi nešto pogriješili, da vi nemate povjerenja u taj naš rad. Ja ne odobravam vaš postupak, ali ja ću to srediti s vama. Ako drug Koča nije proglašen za narodnog heroja, to ne znači da neće..."

Dve godine kasnije, povlači se iz vojne službe u činu general-pukovnika. Te 1953. godine dodeljen mu je Orden narodnog heroja. Iste godine postaje ministar spoljnih poslova SFRJ, što će ostati do 1965.

Posle smene Aleksandra Rankovića na Brionskom plenumu, Koča je 1966. postavljen na dužnost potpredsednika Republike, ali videvši da nema velikog uticaja, povukao se već naredne, 1967. godine. Član Predsedništva CK SKJ postao je oktobra 1966. Za člana Centralnog komiteta SKJ biran je na Šestom, Sedmom i Osmom kongresu SKJ, a na Desetom kongresu izabran je za člana stalnog dela konferencije SKJ. Bio je član prvog CK KP Srbije i član Saveznog odbora SUBNOR-a Jugoslavije od 1966. do 1982.

Koča se definitivno povukao iz politike 1972. godine, nakon čistke tzv. liberala u Srbiji (Marko Nikezić, Latinka Perović, Mirko Tepavac). U znak solidarnosti sa smenjenim srpskim partijskim rukovodstvom podneo je ostavku na funkciju člana Predsedništva SFRJ.

Na bujanje srpskog nacionalizma, kada je Milošević bio na vrhuncu vlasti, gledao je sa prezirom. U svom dnevniku je zapisao: "Bašibozluk, bagra i brabonjci ustali da obnove Dušanovo carstvo. Srbi su samo protiv onoga ko bi hteo da ih makar malo opameti, a oduševljeno kliču svakome ko ih još više zaglupljuje, unazađuje i unesrećuje. Oni nisu u sukobu sa svetom, već sa samima sobom, vraćajući se na šajkaču i opanak iz kojih su jedva izašli. Bio sam i ostao Srbin, ali nisam bolesna zadribanda i Srbenda. Takvi su izdali i osramotili srpski narod i narugali se njegovoj stvarnoj istoriji."

Umro je u Beogradu 20. oktobra 1992, na Dan oslobođenja. Poslednja Kočina želja je bila da na odru ispred krematorijuma bude sam, "da pored njegovog kovčega izostane defile hipokrita". Sahranjen je bez ikakvih počasti, venaca i okupljanja.

OKTOBAR 1944: Popović i Dapčević u oslobođenom Beogradu

Izdvojeno

Dr Srđan Bogosavljević: NISAM BIO U PRAVU

Statistička istraživanja, što je moja osnovna preokupacija, snimak su trenutka, mera šta se dešava u društvu ili sa bilo kojim fenomenom koji se istražuje i kada se još imaju trendovi, postaju perfektno sredstvo za sagledavanje realnosti.

Realno, statistika gleda u retrovizor, a unapred se vidi po analogiji sa nečim što je bilo ranije ili na osnovu nekih matematičko – statističkih modela.

Pre nego se desio rat napisao sam tekst u ''Ekonomskoj politici'' pod naslovom ''Kako rasturiti Jugoslaviju'', gde sam na bazi matematičko – statističkog modela zaključio da svako ko pokuša da napravi etnički čiste granice na 'srpsko – hrvatskom' jezičkom prostoru, dakle, prostoru gde je bilo 700.000 mešovitih brakova, mora da se nekako reši najmanje milion i dve stotine hiljada ljudi da bi se teritorije etnički homegenizovale. Mislio sam da sam ciničan i da je ta cena svima jasna, pa da se niko neće usuditi da se takvim stvarima igra. Nisam bio u pravu.

Dr Srđan Bogosavljević

(citat profesora matematike iz Beograda)

Jedan koji nam je poslao kapiten!

Žali se penzioner ljekaru:

'Doktore, svi moji prijatelji pričaju da imaju redovan seksualni život, a ja ništa. Dajte mi neki savjet!'
'Pa, pričajte i vi - ko vam brani!'