Dragan Banjac: Mačak i goveđa glava

Prvih dana marta srpska i okolna javnost dobro se zabavljala nad izjavom srpskog predsjednika Tomislava Nikolića jer je, kako narod voli da kaže, lupio a potom ,,oborio“ sajt na kome je objavljen njegov najnoviji biser. Predsjednik Srbije reče kako nije u stanju da ostavi komentar na društvenim mrežama jer ne može da ih dobije telefonom… ,,Znate, društvene mreže služe za kritiku. Ja još nisam video društvene mreže, izuzev organizovanih, koje bi hvalile. Čak i ove koje kritikuju su organizovane. Pošto ponekad sedim sa prijateljima i kažem: Hajde da damo negde neki komentar, i uopšte ne možemo da dobijemo telefonski kontakt kada se kaže šta želiš da kažeš“, izjavio je gostujući (3. marta) u emisiji ,,Upitnik“ na RTS.
Nije mu prvi put. Polažući vijenac na Spomenik neznanom junaku 9. maja 2013. master Toma je u knjizi utisaka odao počast onima koji su ,,savladali beskrupuloznu vojsku Hitlerove Nemačke“, iako je spomenik, djelo Ivana Meštrovića, postavljen 1938. godine. ,,Ako ste vi mogli da savladate… možemo i mi da obezbedimo bolji život onima za čiju slobodu ste dali život“. ,,Vukovar je bio srpski grad i zato se u njega Hrvati nemaju zašto vraćati“ (Frankfurter Allgemeine Zeitung, 2012), ,,U Srebrenici se nije desio genocid… Nijedan Srbin ne priznaje genocid u Srebrenici, pa ni ja. (Corriere della Sera, 2012), ,,Hrvati znaju da je zločin počinjen u ‘Oluji’ strašan, da će ih gristi dok su živi, ali slave što niko nije kažnjen za to. To je narod na pogrešnom putu, narod koji bi sada možda streljao svoje pojedince koji mu kažu - stanite, ljudi, pa to je bio zločin“. (Kurir, 2012),
,,Haški procesi vode se u ime najviših humanitarnih vrednosti, a danas su one izražene u takozvanim ljudskim pravima“. (Govor u GS UN 2013), ,,Tada sam rekao da kao četnički vojvoda moram uvek ostati četnik i da ću, ako me neko nekad ponovo pozove, ponovo braniti Srbiju“. (Jutarnji list, 2012)…
Slaviša Lekić, nesumnjivo najbolji srpski novinar nakon odlaska sa scene velikana - Juga Grizelja, Aleksandra Nenadovića, Jurija Gustinčiča, Miroslava Radojčića, Dragana Markovića… dugo sakuplja građu o liku iz Bajčetine. Godinu dana pošto je Tomislav uzjahao na prijesto(l) objavio je knjigu ,,Zamlaćivanje – politička ‘autobiografija’ Tomislava Nikolića“ koja je najbolji svjedok vrtoglavih zaokreta četničkog vojvode. ,,Nisam završio fakultet jer nije valjao Zakon o univerzitetu“, „Život je kratak, a ja to znam najbolje, radio sam na groblju“, „Svake noći sanjam Veliku Srbiju“. Lekić mu od početka mandata na Tviteru broji dane. Na dan promocije knjige zapisao je: ,,Osvanuo je 365. dan a još se pitam: kako je Srbija izabrala ovakvu zamlatu!“
Ispraćajući svog voljenog i poštovanog Vojislava Šešelja u Hag 23. februara 2003. Tomislav je u svojstvu zamjenika šefa radikala rekao: ,,Ako neko od vas u idućih mesec ili dva vidi negde Zorana Đinđića – recite mu da je i Tito pred smrt imao problema sa nogom“. (Đinđić je ubijen 12. marta iste godine). ,,To što radi Ronaldinjo, to je neponovljivo. Kao da gledam sebe kad sam se kao dečak igrao na livadi“, ,,Engleski govorim, ali nerado. Ne mogu da govorim engleskim kad ne mogu da sastavim misao“, ,,U SRS ću ostati do kraja bavljenja politikom“…
Taman kad sam pomislio da ovdašnjem predsjedniku zakačim onu narodnu – za mačka je velika goveđa glava, sjecnu me biser ,,halo fejsbuče“ i, još više, vijest od petka – Nikolić protektor EANU. Nije SANU, nego domaći prevod Evropske akademije nauka i umjetnosti (Academia Scientiarum et Artium Europaea - Salcburg) koja kani da Nikolića primi u krug protektora. Ugledna naučna ustanova osnovana je prije nekoliko vjekova, pardon 1990. godine, od strane bečkog nadbiskupa krdinala Franca Keniga, politikologa Nikolausa Lobkovica i hurirga Feliksa Ungera, a prije Nikolića u društvo protektora uknjiženi su austrijski i makedonski predsjednici Hajnc Fišer i Đorđe Ivanov, Karlos Papuljas, Ivo Josipović... Povodom dodjele jedne nagrade Franji Tuđmanu u Rimu napisano je da je istu prije njega dobio i Vili Brant. Sve se, poprilično, izmiješalo. Ipak, naš kolo vodi, lupa li ga lupa. I niko da mu, onako crnogorski, kaže ,,Miči se, čoče!“ Znam i zašto: liči na ovdašnju većinu.

(Dragan BANJAC je dopisnik Pobjede iz Beograda)