Dragoljub Zarković: Vučić na suvom – Godišnjica pobede kao uvod u godine poraza

Hajde da cujemo, sta cujemo - procitamo, crno na bijelo, i onu drugu Srbiju, koja uvijek nastoji da bude prva Srbija. Ona koja iz pozadine vlada. To je, da se podsjetimo ona Srbija koja svojim "belim listicima" srusila jednu vlast i dovela drugu, da vidi kako to ta druga radi. 

A sada: kuku - lele!

Ne valja - menjaj!

Da budem iskren, predaleko sam da bih imao svoj sud. A i sta bi vrijedilo?!

****************************

Kad najmoćniji čovek u državi pretpostavi princip lojalnosti principu 
odgovornosti onda tu nešto nije u redu. Tako je Aleksandar Vučić, alfa i omega svake delte u Srbiji, amnestirao unapred od odgovornosti ministra odbrane i ministra zdravlja od tragičnih posledica pada vojnog helikoptera sa četiri člana posade, dva medicinska radnika i nesrećne petodnevne bebe kojoj je trebalo spasiti život.

Nema više te komisije koja će razmatrati njihovu ulogu u toj ljudskoj drami, jer je premijer rekao da ga, istina, o tome niko ništa nije pitao, ali da bi i on poslao helikopter da ga je neko nešto pitao. Amin, carska se ne poriče, posebno u noći kad čitava brigada ide da lepi plakate kojima se slavi godišnjica biblijskog pretvaranja vode u vino – postojanje PV umesto PPV-a.

Pobedio je ubedljivo na izborima od pre godinu dana. A sudeći po anketama, podrška Vučiću i dalje raste, samo što on, čini mi se, bolje od anketara zna da je to zenit njegove popularnosti i počinje da gubi nerve što se političarima događa kad u trkama dužim od sto metara počnu da gube dah.

To je loše za Srbiju: apsurd je očigledan, čovek s toliko moći postaje nesposoban da se racionalno ponaša. Njegovo veličanje pilotsko-ministarskog podviga zato što su spasavali bebu, bez imena u trenutku drame, bez obzira na to što je, po njemu, bila nevećinske veroispovesti, nije toliko izraz hladnog beščašća (sudeći po imenu i prezimenu glavnog pilota, i ovaj je pripadao toj feli, kao i lekar iz Novog Pazara), već očajnički pokušaj da od greške u proceduri, ili, pak, od banalnog kvara na dotrajaloj mašini, napravi podvižništvo.

Ništa neljudskije nije se dogodilo tokom Vučićeve karijere. Dete od pet dana je dete, kao što je i onaj mali koga je Vučić prtio kroz smetove Feketića bio Albanac, a ministri su odrasli ljudi, bez obzira na ispovest, i odgovaraju javnosti Srbije koja bi nakon istrage trebalo da dozna ponešto o njihovoj objektivnoj ulozi u ovom događaju.

Potreba da budu amnestirani pre roka nije potreba nikog drugog do samog Vučića i to pokazuje stepen njegove zastrašenosti od dana koji dolaze. Nije, premijeru, pad rejtinga najgora stvar koja se nekom može dogoditi. Događa se to i silnijima. Uostalom, neka pita Tonija Blera. Ja verujem da njegove bojazni počivaju na časnijim motivima: ako on izgubi, pašće s njim cela garnitura dosta smešnih likova koje je on instalirao, ali nisam mu ja kriv što su to njegovi pajtosi koji s njim tobože dele žar političke borbe, a gledaju da na toj vatri zarade nešto. Što brže i što više.

Nesumnjivo je da Aleksandar Vučić ima kapacitet da dobije i naredne izbore. Kad god da budu organizovani. Ali ima i kapacitet da uništi redovne procedure. Premijer koji se sam nudi ispitivanju poligrafa liči na sitnog kriminalca koji veruje da može da vlada otkucajima srca, znojenju i promenama krvnog pritiska. On iskreno veruje da se ceo svet, a ne samo opozicija, zaverilo protiv njega.

U narednoj fazi nudiće nam i DNK analizu. Samo da ne počne da dokazuje da mu je raspored hromozoma – radikalan.

(Vreme)