Na temu
‘Koliko je jako prorusko raspoloženje u Srbiji’, novinar Omer Karabeg razgovara
sa Srđanom Bogosavljevićem iz IPSOS-a, agencije za istraživanje tržišta i
javnog mnijenja, i Đorđem Vukovićem iz CESID-a, Centra za slobodne izbore i
demokratiju.
SRĐAN BOGOSAVLJEVIĆ: Mi već 16 godina radimo svakog
meseca bar jedno istraživanje. Između ostalog postavljamo i pitanje o odnosu
građana prema drugim zemljama. Rusija je uvek na prvom mestu.
ĐORĐE VUKOVIĆ: Sve relevantne agencije dobijaju
vrlo slične podatke kada je u pitanju odnos prema Rusiji kao zemlji sa kojom se
ljudi u Srbiji poistovećuju. Ja bih to nazvao pozitivnom predrasudom. Naime, mi
smo u nizu istraživanja postavljali pitanje - koja zemlja najviše pomaže
Srbiji. Dugi niz godina smo dobijali odgovor da je to Rusija, iako to nije ni
blizu stvarnom stanju. Kada u istraživanjima postavimo pitanje - koju zemlju
najviše volite, najveći deo navede Rusiju. Ali kada postavimo pitanje - na koju
zemlju bi Srbija trebalo da se ugleda kada su u pitanju razvoj i koncept
unutrašnjeg uređenja, onda tu prednjače skandinavske zemlje, Zapadna Evropa i
Sjedinjene Američke Države, a Rusija bude negde pri kraju.
KARABEG: U Srbiji ima političara, pa i onih
na najvišem nivou - recimo, predsednik Nikolić - koji ne kriju izrazitu
naklonost i divljenje prema Rusiji.
BOGOSAVLJEVIĆ: To je tačno, ali je takođe tačno da
je uticaj predsednika Srbije, gospodina Nikolića, dramatično pao i da on više
ne spada u političare od ogromnog poverenja i samim tim ni od ogromnog uticaja.
U ovom trenutku mnogo je važnije šta govori premijer Vučić.
VUKOVIĆ: U Srbiji postoje jake
vanparlamentarne stranke i civilne organizacije koje rade na propagiranju ruske
države i crkve - i svih elemenata koji uz to idu. Pritisak koji dolazi od
vanparlamentarnih stranaka - kao što su Demokratska stranka Srbije, pa i ‘Dveri’,
kao i od nekih drugih organizacija koje pripadaju civilnom sektoru - izuzetno
je snažan i jako uticajan.
KARABEG: Putinova popularnost je tolika da
bi on, po nekim mišljenjima, na izborima pobedio svakog domaćeg kandidata.
BOGOSAVLJEVIĆ: Verovatno bi. Možda bi ovde imao
problem sa Vučićem, ali već u Republici Srpskoj ne bi imao taj problem. Kad
pitate ljude u trolejbusu koji su to veliki državnici i veliki predsedenici,
setiće se Putina i Obame i onih koji više nisu među živima - de Gola i tako
dalje. Interes za spoljnopolitičke teme nije u Srbiji veliki.
VUKOVIĆ: U zapadnim zemljama postoje
razvijeni partijski sistemi koji iznedre političare i oni su zato promenjiva
kategorija. Tamo su stranke konstanta, a lideri su promenjiva kategorija. U
Rusiji je to potpuno drugačije. Sve drugo je promenjiva kategorija osim Putina,
a mnogi ljudi u Srbiji, koji su konzervativnih i autoritarnih nazora, vole da
vide tu konstantu.
BOGOSAVLJEVIĆ: Prihvatanje Putina kao najboljeg i
najuspešnijeg lidera na svetu i kao nekog našeg zaštitnika je rezulat činjenice
da je autoritarni model u Srbiji tracionalno duboko usađen, mada mnogi ne žele
da to priznaju.
VUKOVIĆ: Naš čovek ima negativnu percepciju
Evropske unije, on će vam reći sve najgore o toj zajednici, ali na pitanje da
li bi želeo da Srbija uđe u Evropsku uniju on odgovara - da. Jer, najveći broj
ljudi u Srbiji gleda na Evropsku uniju kao na nekakvu svetlu budućnost, kao na
zajednicu koja ljudima obezbeđuje solidan socijalni i ekonomski status i gde se
poštuju pravila koja omogućavaju da se smanje korupcija i kriminal koji su rak
rana društva u Srbiji.
BOGOSAVLJEVIĆ: Procenat podrške se smanjivao onda
kada se govorilo da je priznanje Kosova uslov za ulazak u Evropsku uniju ili
kada su, recimo, Haradinaj i Gotovina bili pušteni iz zatvora, ali i tada je
uvek bilo više onih koji su bili za Evropsku uniju nego onih koji su protiv.
VUKOVIĆ: Ljudi imaju pozitivne predrasude
prema Rusij i vole je, ali racionalno im je jasno u kom pravcu Srbija treba da
ide.
BOGOSAVLJEVIĆ: Tačno je to tako. Dakle - volim
Rusiju, ali ako treba da biram između Moskve i Berlina, izabraću Berlin, ako
treba da biram između studija u Americi i Rusiji, izabraću Ameriku, ako treba
da odlučim da li ću dete da šaljem u Austriju ili Rusiju, poslaću ga u
Austriju. Postavljali smo takva pitanja i uvek smo dobijali odgovore koji su
pokazivali jasnu racionalnost.
(Radio Slobodna Evropa)
No comments:
Post a Comment