Svetlana Cenić: Tuzemaljci i vanzemaljci

Jedna trećina zaposlenih u državnim organima i institucijama su Srbi. Deca srbujućih političara iz Republike Srpske rade i primaju platu u državnim organima i institucijama, kao i ostala bliža i dalja rodbina. Recimo, sin Nikole Špirića radi u Obaveštajnoj službi BiH. Bivši direktor SIPA Goran Zubac za tri godine zaposlio je u ovoj službi 41 Srbina, sedam Bošnjaka i četiri Hrvata. Tada poslanica Majkić nije davala velike izjave o tome kako je bezbednosni sistem ispolitizovan i da na funkcije dolaze samo politički podobni kadrovi, kako je izjavila 13. decembra. I, gle, ko to govori o podobnim kadrovima?!

Uostalom, valjala bi jedna inventura porodičnih odnosa u svim državnim institucijama, pa da vidimo protiv koga će to MUPRS-a da okrene puške. Zar nije doskora bio zamenik ministra pravde BiH sin javnog pravobranioca RS-a? Na primer. Setim se članka iz 2010. godine (istraživanje CIN-a) o delegatu Koprivici (SNSD) u Domu naroda BiH, koji je za četiri godine mandata zaposlio čak desetak članova svoje familije, a medu njima je i zet, kojeg je zaposlio u SIPA i sestrić u Službi za poslove sa strancima, koja je kao upravna organizacija u sastavu Ministarstva bezbednosti BiH.

Naravno, među deset najplaćenijih političara u BiH, rekorder je poslanica SNSD-a Dušanka Majkić, čija su primanja prošle godine iznosila 7.500 KM mesečno, a za prvih šest meseci ove godine isplaćeno joj je 64.157 KM (više od deset hiljada mesečno), na šta valja dodati i onih famoznih 28.000 KM otpremnine prilikom penzionisanja na jedan dan. Još u maju ove godine Vođa reče, možeš misliti, kako će to oko penzije proveriti, a da je to neprihvatljivo u svakom slučaju. Pa, valjda ume da čita i vidi njenu vlastitu izjavu kako je to bilo po zakonu?!

Možda je po zakonskoj rupi, ali sa rupom na savesti. Nikada više ni glasa o tome od njega, što je poslanica Majkić očigledno shvatila kao platu za dizanje tenzija, a činjenica da je fakultet završila u 54. godini jasan je putokaz mladima SNSD-a kako se sa malo škole prave velike pare.

Drugi na Top 10 listi je, takođe, poslanik SNSD-a, Lazar Prodanović sa 40.189 KM za prvih šest meseci, a visoko četvrto mesto ima i druga udarna ženska poslanička pesnica SNSD-a, Milica Marković sa 36.508 KM. Od top deset mesta tri u gornjem delu tabele pripadaju SNSD-u. Pitam se dok slušam ta obesna urlanja o nekoj zaveri protiv Republike Srpske, šta će premijerka sa svojim sinom, koji radi u Elektroprenosu? I to je na državnom nivou, uzgred budi rečeno. Interesantno da mu posla nije tražila u privatnom ili nevladinom sektoru da dokaže svoju stručnost, već pravo u nešto mrsko državno. Dok je onako vatreno pozivala Inzka da je smeni, pomislim da bi to bio akt milosrđa za narod u RS-u, ali i ogromna usluga njoj, s druge strane. Jedino, ali jedino tako, može da se predstavi žrtvom i nekim herojem, te da ode ne zbog katastrofalne nesposobnosti koju je iskazala tokom mandata, zbog neljudskosti pozivajući čak i na bratoubilački rat (šta je drugo krik da se i silom zaustavi SIPA ako dođu po bilo kojem osnovu?!), već da se upiše u nekakvu listi smenjenih i glumi žrtvu do kraja života.

Pametnije bi joj bilo da zaradi bar neke poene ovo pred kraj karijere upitom Boksitu iz Milića zašto su iz Kulturno-umetničkog društva izbacili devojčicu od 13 godina sa obrazloženjem da joj je majka na društvenim mrežama uputila kritiku na rad preduzeća. Kad već nije ni glasa pustila na prinudni poligraf i šamaranje uposlenice, kojoj su na kraju i stan oduzeli, jer nije prošla na poligrafu. Toliko o premijerki-majci-ženi ili šta je već.

Pitam se kako li izgledaju njeni govori na nekim skupovima ovih ženskih udruženja što se bore za ravnopravnost?! Nosi li sliku Miletovu ili ne sme da se pojavi ako skup nije organizovao ogranak SNSD-a? Kako izgledaju njeni sastanci sa Gender centrom RS-a, na primer? Da li je one pripitaju što ne reaguje čak ni na diskriminaciju devojčice od 13 godina? Doduše, ni Gender centar zube nije probeleo odavno da stane u zaštitu vređanih, poniženih, maltretiranih i diskriminisanih, posebno ako uvrede i maltretiranja stižu od vlastima podobnih. Čemu li se nadaju sve zajedno jednog dana za svoje snajke ili unuke? Jednom kad ne budu imale više leđa iza kojih proviruju i pozivaju na sukob? I, na kraju, hoće li njihovi sinovi, braća i zetovi ratovati ako ne dao Bog dođe do kakve mobilizacije?!

I zaista je za Verovali ili ne ili makar sokolačku psihijatriju da usred zbijanja redova u borbi protiv terorizma neko otkazuje saradnju i još preti nasilnim zaustavljanjem! 0 kakvim li će tek stranim investicijama pričati nakon ovoga?!

A neće nas ni izbeglice iz Sirije, Avganistana i Iraka, i oni nas zaobilaze kakvi smo. Neće nas čak ni vanzemaIjci. Provirili iznad Banjaluke neki dan i zdimili kad su videli tuzemaljce. Kod nas je još uvek dobro samo za one druge vanzemaljce, kojima se BiH prostire od restorana “Four seasons” na Marindvoru, pa do Baščaršije, sa retkim sletanjem kod Kompleksa i Palate u Banjoj Luci. No i oni bi, sebe radi ako ništa drugo, sve više da pripitaju zašto i kako su velikaši tuzemaljci, proklete im duše, na komade razdrobili dejtonsko carstvo.

Svetlana Cenić

(Dani)