Prošlo je tačno 15 godina otkako je u Sarajevu umro legendarni Pjevač, vokal Indexa, jedan od ljudi koji su obeležili jugoslovensku rock scenu, život i stradanje rodnog Sarajeva, ostajući u rodnom gradu, izložen artiljerijskim plotunima i salvama laži iz Beograda. Objavljujemo tekst urednika E-Novina iz sarajevskih Dana od 21. juna 2001. godine.
***********************
Iz onih života bolje prošlosti kad je muzika bila na prvom a politika na poslednjem mestu, dakle, davno, čini se vekovima, upoznao sam Davorina Popovića, imao čast da pišem o pločama Indexa, povremeno viđao Pimpeka kad stignem u Sarajevo, tajno se divio njegovoj energiji i, po količini strasti, dečijem entuzijazmu koji je izbijao iz svake rečenice o novom koncertu ili nekoj nesnimljenoj ploči. Nije bilo potrebe da nešto objašnjavamo: na čelu s Davorinom, Indexi su bili/ostali jedan od najznačajnijih bendova s brdovitog Balkana; ne toliko zbog (relativno malog) diskografskog opusa, koliko zbog autentičnog uverenja da je kovanica rock'n'roll, šta god ona značila, ustvari, bila životna filozofija, način da se s ponosom izguraju decenije i stigne neokaljan u zrelo i najzrelije doba, odakle pogled u prošlost izgleda čist i prozračan. Možda su Indexi propustili priliku da sve ove godine pokažu koliko stvarno vrede, možda su, ponekad, češće nego što treba ulazili na zabavnomuzički teren šlagera i festivala, možda su se previše prilagodili duhu svoje generacije... ali nikad, nijednog časa, nije bilo sumnje o njihovom značaju, uticaju, talentu, profesionalnosti, o uverenju da pred sobom imamo Majstore.
Onda je došao rat. Sarajevo, pod granatama srpskih fašista s Pala, započelo je tragičnu borbu za opstanak. Beograd - nekadašnje utočište Indexa koji su u tom gradu uvek imali svoju publiku - ne samo da je zaboravio na Sarajevo nego je, u trenucima nacionalističkog ludila, dozvolio da Davorin Popović, od svih ljudi, bude stavljen na stub srama. Šta o Pimpeku nisu pisali tadašnja Politika, Večernje novosti i zloglasna Politika ekspres! Da u sarajevskom zoološkom vrtu drži privatan zatvor za Srbe, da ponekad, u svojoj antisrpskoj mržnji, Srbe baca lavovima kao hranu... a, naravno, uvek je bilo onih maloumnika koji su bili spremni u sve da poveruju, naročito u trenucima kad je kolektivna Miloševićeva šizofrenija počela mentalno da drma čitavu naciju.
Nekako se završio rat (da li je?), mučno i polako iskopavani su tragovi normalnog života, priču o Pimpeku-zločincu mnogi su pokušavali da zaborave, sklone, kao da se nije ni desila, niko se Davorinu u ime Beograda, Srbije, Pimpekovih navijača nije izvinio, ništa, gurnuli smo sve pod tepih, bacili smo sve niz rijeku. I gle! Prvi Sarajlija koji je nakon rata stigao u Beograd bio je baš - Davorin Popović! Taj isti grad koji je širio priču o Popoviću-ljudožderu, pohrlio je na koncert: u prvim redovima bili su, nažalost, isti oni ljudi koji su pre šest-sedam godina lansirali tu monstruoznu laž, ne bi me čudilo da su autori tekstova iz Politike ekspres i Politike pjevali Žute dunje, bilo pa prošlo, idemo dalje!
Nije prošlo i ne idemo dalje.
Jer, umro je Davorin Popović. O tome danas pišu svi beogradski mediji: niko da pomene šta su ti isti srpski mediji učinili Pimpeku, kako su okaljali čoveka i na koji su volšebno-zlikovački način seirili nad još jednim "sarajevskim monstrumom". Ta moralna mrlja, uvek, šta god da se desi, ostaće nad Beogradom. Zbog Pimpeka koji je znao i umeo da oprosti - kao što to Beograd nikad neće moći da učini. I da hoće, sad je već dockan. Neka se zna!
(e-Novine)
Puno je toga nazalost dockan, nekadasnja braca, sada susjedi nisu iskoristili priliku, i svi oni koji stvari guraju pod tepih, kao ne vidi se pa nije ni bilo. Sta reci osim SRAM VAS BILO, mozete li se u ogledalo pogledati. Sto rece Balasevic na konceru u Sarajevu: Vidim vi ste im oprostili, sada ostaje onaj najgori dio da ONI oproste samima sebi.
ReplyDelete