Pages

Wednesday, August 17, 2016

Most Radija Slobodna Evropa: Zapadni Balkan i Evropska unija

Omer Karabeg: Da li su zemlje bivše Jugoslavije umorne od čekanja na Evropsku uniju? Razgovaraju dva stručnjaka za međunarodnu politiku - Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih znanosti u Zagrebu i Ivo Visković, profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu.

Dejan Jović: Euroskepticizam se pojavljuje u valovima. U Hrvatskoj se pojavio 2004. i trajao je do 2011. godine. To se odrazilo i na referendum o pristupanju Hrvatske Europskoj uniji januara 2012. godine, na koji nije izašla većina građana - negdje između 56 i 57 posto. Postoji, dakle, dugotrajna kritičnost prema Europskoj uniji.

Ivo Visković: Opala je i podrška ulasku Srbije u Evropsku uniju, ali to se na neki način i moglo očekivati. Jer, ako u Evropskoj uniji postoji zamor od proširenja, kod naših građana postoji zamor od čekanja.

Jović: Proces ulaženja u Europsku uniju je svakako frustrirajući za zemlje kandidate. Sve te zemlje, pa i Hrvatska, imale su i imaju osjećaj, u najvećem dijelu opravdan, da ih se ne tretira fer i da se od njih traži ono što ni same zemlje članice ne ispunjavaju. Recimo, kandidati za Europsku uniju danas imaju obavezu da uđu u Šengen i prihvate euro, a jedan broj zemalja članica je izuzet od tog pravila. I kada se radi o standardima ljudskih i manjinskih prava - zemlje članice ne bi zadovoljile sve kriterije koje moraju zadovoljiti zemlje kandidati.

Visković: Oni koji su unutar takozvanoga kluba, odnosno koji su članovi Evropske unije, smatraju da imaju pravo da postavljaju zahteve onima koji ulaze, a čini mi se da su u velikoj meri i u pravu, jer se pokazalo da entuzijazam za promene nestaje onoga trenutka kada zemlja uđe u Evropsku uniju. Zbog toga je i smišljena politika uslovljavanja i ona se ponekad primenjuje dosta grubo, jer se smatra da - ako se nešto ne postigne u procesu prijema, kasnije neće biti urađeno.

Jović: U nizu zemalja kandidata onaj ko vlada ima samo jedan cilj, a to je da zauvijek ostane na vlasti. Zbog toga je u tim zemljama uočljiv zanimljiv paradoks - iako u parlamentu postoji izrazita prevlast proevropskih snaga, vrlo je malo pluralizma u političkom životu.

Karabeg: Mislite li da Moskva vrši pritisak na Srbiju da se raspiše referendum o ulasku u EU?

Visković: Ne vidim šta bi Rusi time dobili. Što se tiče NATO pakta, tu mi je sasvim jasno zbog čega ne žela da Srbija uđe u zapadnu vojnu alijansu. Ali kada je Evropska unija u pitanju, ne vidim koji bi objektivno bio njihov interes da Srbija ne bude član Unije, osim ako ne žele da se na neki način svete Zapadu.

Jović: Zbog krize u Europskoj uniji otvara se prostor za druge aktere. Posebno na europskoj vanjskoj periferiji, to jeste u zemljama istočnog partnerstva i zemljama Zapadnog Balkana. Za to je kriva, prije svega, sama Europska unija, jer bi trebala što prije primiti preostale zemlje Zapadnog Balkana.

Visković: Ljudi ipak razmišljaju o tome šta im donosi ova ili ona opcija i misle o svojoj deci. Ma koliko neko volio Rusiju i ma koliko smatrao da su nam Rusi bliski - etnički, kulturno i religijski - ljudi ipak znaju da nam Rusija ne može ponuditi ono što može Evropska unija. Nisam čuo da neko svoju ušteđevinu čuva u rubljama.

Jović: U srpskom društvu, rekao bih, najveći broj ljudi istovremeno želi pripadati i Zapadu i Istoku. Oni smatraju da nije nužno da budu samo jedno ili samo drugo.

Karabeg: Bez obzira na to raste li ili ne skepsa prema Evropskoj uniji verovatno je da će posle izlaska Velike Britanije u dogledno vreme teško biti primljena neka zemlja sa Balkana. Iako lideri Evropske unije govore da se ništa ne menja u politici proširenja, mnogi analitičari misle da će proces proširenja Unije biti zaustavljen.

Visković: Ukoliko bi Rusija nastavila sa pokušajima da značajnije utiče na zbivanja ne samo u Srbiji, već i na čitavom Balkanu, mislim da bi Zapad mogao razmotriti mogućnost da balkanske zemlje što brže integriše u Evropsku uniju - da bi suzbio ruski uticaj. To postoji kao mogućnost, mada ne kažem da će se to i dogoditi.

Jović: Postoje dva scenarija. Prema prvom, koji je realniji, Europska unija će se sada prije svega koncentrirati na razvod sa Velikom Britanijom i pokušati da se on dogodi bez dramatičnih posljedica, to jeste nastojaće da spriječi osipanje i dalje dezintegracijske trendove unutar Unije. Drugi scenario - koji bih ja volio da se dogodi, a koji je manje realan - je da Europska unija zaključi da se neuspjeh može kompenzirati samo uspjehom i da je za nju dobra vijest da na Zapadnom Balkanu ima naroda i država koji žele ulazak u Europsku uniju i koji još uvijek vide da je Europska unija za njih rješenje. Mislim da bi za Europsku uniju bilo korisno da na tome gradi svoju novu poziciju.

Karabeg: Ako Brisel ipak otvori vrata - ko je od kandidata sa Zapadnog Balkana, po vašem mišljenju, prvi na redu da uđe u Evropsku uniju?

Visković: Znam da ću naljutiti svoje crnogorske prijatelje, ali mislim da će to biti Srbija, jer ona ima ono što se naziva administrativnim kapacitetom, odnosno jak državni aparat, koji je već dosta dobro pripremljen - naravno u saradnji sa organima Evropske unije - za proces prilagođavanja evropskim standardima. Tu je najveća prednost Srbije.

Jović: O ovom pitanju imam drugačiji stav od profesora Viskovića. Naime, uvijek sam smatrao da bi bilo najkorisnije za zemlje Zapadnog Balkana da zajednički uđu u Europsku uniju. Kad je riječ o Srbiji, mislim da je Kosovo najveći problem na njenom putu u Europsku uniju i uopće ne vidim kako se to može riješiti. Koliko god Srbija bila sprema za ulazak u Europsku uniju - doći će trenutak kada će zbog Kosova zastati. Ista stvar je i sa Makedonijom i sa Bosnom i Hercegovinom. Prema tome, čini mi se da će one manje-više ući u isto vrijeme.

(RadioSlobodna Evropa)

No comments:

Post a Comment