No, krenula je odmah teorija zavere. U duhu naše tradicije.
Kao, to je samo za muslimanska goveda. Ja bih dala ne znam šta da saznam kakva su to muslimanska goveda, srpska ili hrvatska! To sad znači da i goveda imaju nacionalno poreklo?! Sledom toga, hoće li Kancelarija za veterinarstvo BiH, koja se zaista bori da omogući proizvođačima izlazak na druga tržišta, morati da uvodi posebne usne markice za srpska, hrvatska i muslimanska goveda? Ili oni obavezni pasoši za stoku da imaju i tu odrednicu? Bosanskohercegovačko goveče srpske, hrvatske ili bošnjačke nacionalnosti?
Očito svi oni koji šire tu teoriju nacionalno-govedske zavere veća su goveda od ovih koia idu u izvoz.
Znam čoveka privrednika, koji razbucava sve te teorije tako što ima pogone i u ljutoj Krajini i ljutoj Hercegovini, a bogami i u Prijedoru. I trpi analizinu analize analizu zbog toga. Valja ako stoka ide za izvoz u zemlje koje traže halal klanje, to je neka urota protiv vaseljenskih Srba? Ili ako radi u Hercegovini i zapošljava lokalno stanovništvo, neka je urota protiv Hrvata Hercegovaca? Od nekih svojih dokonih Bošnjaka već je video pisma na važne adrese o tome zašto baš on radi i zašto je baš on uzeo štale da gaji goveda.
No u ovoj zemlji večnih stručnjaka opšte prakse, a ćutologa tamo gde bi trebalo nešto reći, videh neki dan baš onako civilizovane nadasve evropske poteze kampanje protiv firme koja ima sedište u Banjoj Luci, radi u Zenici i zapošljava, možete misliti, sve lokalno stanovništvo, većinski bošnjačko.
Ali! Sedište je u Banjoj Luci, zaboga! Nikakve to veze nema s lokalpatriotizmom, već se lokalna firma namerila da mu preuzme posao, iako nema uslova za to, pa se služi nacionalnim ili entitetskim "argumentima".
Kad ne znaš kako da eliminišeš konkurenciju, poslužiš se nacionalnim ili verskim. To uvek pali. Meta ti šef ili radni kolega? Udri nacionalno i začini verskim! Recimo, primeriz prakse da se uposlenica žalila na koleginicu Srpkinju da jede u vreme ramazana. Navodno, to je provokacija ako u vreme doručka izvadi sendvič, ode u ćošak i pojede ga.
Onda se ti isti čude, valjda, što je BiH problem i kad treba da se formira transportna zajednica. Za nas poseban tretman, jer smo mi zemlja sa posebnim potrebama. Kad čuh jednu od primedbi da Republika Srpska hoće da bude prepoznatljiva u Evropskoj uniji, ispade mi olovka. Prepoznatljivi u vaskolikoj EU, a neće serviseri više da im uzimaju kola na popravku, jer dobavljačima već godinu dana ne plaćaju ništa. To kad se praznodžepić uskopisti, a ni u glavi, ni u kasi ništa.
Uzgred, putuju li oni po toj Evropskoj uniji ikada bez diplomatskih pasoša i pratnje? Znaju li da počesto granični službenici razgledaju državni pasoš, jer pojma nemaju šta je to, ko je to da prostiš Bosna i Hercegovina, a obavezno je pitanje gde je viza? Valja onda objašnjavati kako je nama nepripitomljenim Balkancima Evropska unija omogućila da putujemo bez viza, no i dalje sumnjičavo vrte glavom i proveravaju kod šefova. Toliko smo kao država prepoznatljivi, a entitetski postajemo vidljiviji svaki put kad evropskom prednjom vučom otresemo u neku rupu na evropskom drumu ili kad cvilimo za pare.
Dotužili smo i Bogu i narodu i u onim instancama gde istim receptima sa istim ljudima pokušavaju da unesu promene u ovu kasapnicu. Mogu tako da promene, ali na sveto Nikad. Ili menjaj ljude ili sredstva za rad ili način rada. A najbolje sve troje. Možda je rešenje i nama uvesti markice kao govedima i poslati inspekcije da se vidi da li se po pravilima i standardima međusobno koljemo. Svakom odlukom, svakom raspravom, svakom komunikacijom dokazujemo da i nismo za bolje.
Najefikasnija metoda za poboljšanje rada ili uvođenja pramena je odgovor na pitanje "zašto"! Ali, većina partijske birokratije, i domaće i strane, podstiče svoje ljude da budu prva i jedina crta odbrane. Ono čuveno: "To je naša politika (ili stav) i ne možemo ništa da učinimo u vezi s tim". Još gora je ona "politička volja", jedan od bosanskohercegovačkih jednoroga: svi o tome pričaju, a niko ga zaista nije video u stvarnosti. Evo, ja bih volela da mi neko odgovori samo na ova pitanja: zašto se i životinje dele nacionalno, a ne smeta kad se mulja uvozom iz Poljske; zašto se prave promene istim receptom ako ranije taj recept nije doneo ništa bolje i zašto se upinjemo da budemo deo sveta kad ni u svom dvorištu ne podnosimo nikog?
Ova država se može spasiti jedino ako je počnemo braniti od nje same: ovako ustrojene, ovako zadojene, ovako neuke, ovako uskogrude, ovako ograničene i pregrađene, ovako bez na bilo koje pitanje.
Svetlana Cenić
(Dani)
No comments:
Post a Comment