Dejan Atanacković je za svoj debitantski roman ‘’Luzitanija’’ dobio Ninovu nagradu za 2017. godinu. Rođen 1969. u Beogradu već dugo je afirmisan vizuelni umjetnik, kustos i predavač. Živi i radi u Firenci. Atanackovićev roman je intrigantna priča sastavljena od isprepletenih priča smještenih u psihijatrijskoj klinici organizovanoj po principima državnog ustrojstva.
***
Iz intervjua u NINu br. 3499:
Da li mi živimo u svetu potpunog ludila u kome stvarnost prevazilazi fantastiku?
-Već je jedno nasumično nabrajanje izjava I postupaka predstavnika aktuelne vlasti, koji su pritom nosioci jedne svojevrsne culture oličene u pevajućim fontanama, živopisnim vozovima, besmislenim maketama, uvredljivim spomenicima, na granici nadrealnog i fantastičnog. Prosto je neverovatno da se sva ta gotovo distopijska glupost I primitivizam ne uruše u sebe, mada će se to pre ili kasnije desiti. Već je slika društva čije građanstvo svakodnevno prati vremenski izveštaj iz odcepljene države slika dostojna uvoda u neki distopijski roman. Međutim, ono što bi, makar za mene, bila okosnica tog distopijskog romana nije toliko ta mediokritetska vlast sama po sebi, već sve ono drugo u društvu što nije u stanju da proizvede odgovor, uprkos svakodnevnim povodima. To mrtvilo, ta politička bezidejnost i sivilo, nesposobnost formulisanost stave koji bi se suprotstavio otvorenom zlu, zapravo su velika temaovog društva.
(Dejan Atanacković, 64. Dobitnik NIN-ove nagrade)
(internet)
No comments:
Post a Comment