Dogodilo se na današnji dan

Na zalost, ne znam ko je autor ovog teksta. Neko ga je, ne navodeci izvor, postavio na svoj fb zid, pa onda neko drugi na svoj i tako je tekst dosao i do mog fejzbuka... Originalnom autoru i izvoru se izvinjavam, ali ne mogu tek tako proci pored ovog "podsjecanja  na sadasnjost", jer je ubistvo Stambolica bio uvod u novi sistem koji ve skoro dvadeset godina vlada Balkanom. Raznorazni svjetski vagabundi i istrenirane ubojice, nekadasnji clanovi raznih svjetskih Legija stanaca, domacih i stranih tajnih policija i slicnih bandi, postali su generali i pukovnici raznih policija na Balkanu. To im omogucava da, uz pomoc svojih zlocinackih, za ubijanje i pljacku treniranih, hordi i dalje ubijaju, prebijaju i vladaju uplasenim masama... Vecina njih i dalje slobodno setaju nasim gradovima, tajno ili javno savjetuju i drze u saci vlastodrsce, bave se unosnim poslovima... Koliko god to apsurdno izgledalo, vecina ih i dalje za dezorijentisani narod ima status heroja nacije! Zato ne treba da cudi velik broj nerijesenih ubistava, prebijanja, pljacki... Sve je to uvezano u isto kolo: vlastodrsci, vecina opozicije, ubice, batinasi, pljackasi... To je zajednicka konstanta za sve drzavice nastale raspadom Jugoslavije... A sve je to vjezbano u ratu a provjereno i ozvaniceno kao sistem vladavine 25. septembra 2000. godine na Kosutnjaku. 

Probudite se uspavani, dezorijentisani  i prezreni jer sutra ce vasa slika ili slika vaseg djeteta biti objavljivana po stranicama fejzbuka!

*****************************

Uoči izbora 2000. godine, 25. avgusta, sa svog uobičajenog treninga u Košutnjaku nestao je Ivan Stambolić. Ciničnu podršku potrazi za "nestalim" bivšim predsednikom države dala je tadašnja vlast, a nešto kasnije i ona nova - a zapravo su bile podjednako ravnodušne. Dan nakon nestanka samo je novosadski Dnevnik objavio kratku vest agencije Beta, dok su provladini mediji ćutali dva dana. Potom "Politika" počinje da zameće tragove sugerišući da ih treba tražiti u njegovim poslovnim vezama. Portparol JUL-a Ivan Marković cinično izjavljuje da "onog ko je šetao treba pitati gde je odšetao" i "ako neko treba da ima informaciju, onda je to njegova žena" Nakon 5. oktobra Koštunica obećava da će, u meri koju mu dozvoljava Ustav (pusti legijalista), založiti svoj autoritet za rasvetljavanje ovog slučaja, ali ne zaboravlja da primeti da je Stambolić pripadao komunističkoj vlasti. U isto vreme uz svoje skute drži Radomira Markovića, načelnika SDB-a koji se vređa zbog "grubih insinuacija" na račun Resora i njega lično. Bio je to znak koji je jasno pokazao da ni nova vlast nije spremna da suštinski pređe granicu koja ide linijom zločina. Pažnja anestezirane srpske javnosti ubrzo popušta i ona ćutke prelazi preko onoga što je urađeno Stamboliću i njoj samoj. Tek nakon atentata na Zorana Đinđića (12. mart 2003) otkrivena je istina o slučaju Stambolić. Pripadnici Jedinice za specijalne operacije oteli su Ivana Stambolića u Košutnjaku, stavili ga, vezanih očiju i ruku, u kombi, odvezli na Frušku Goru i nad jamom koja je već bila iskopana i zalivena živim krečom pucali mu u potiljak. Leš su potom zalili vodom, a humku posuli biberom da je ne raskopaju šumske zveri i učine vidljivim tragove zločina. Za to su, osim tapšanja po ramenu, dobili i po 20 000 nemačkih maraka. U presudi se kaže da je ovo učinjeno "po naređenju Ulemek Milorada koji je postupao po nalogu Milošević Slobodana". Da, znamo to, ali podozrevamo i ulogu partnerke s kojom je Milošević delio psihotični poremećaj poznat kao folie à deux. No, dobar deo srpske javnosti relativizovao je ovaj zločin poredeći ga sa velikim brojem izginulih Srba u ratovima i odbacujući ga kao obračun među "decom komunizma". Na spomen-obeležju gde je pogubljen Stambolić 2007. godine je osvanuo grafit: "Hvala Legija". Gajim duboko uverenje da bi Zoran Đinđić danas bio živ da smo insistirali na istrazi o Stambolićevom nestanku i istini koju su dugovali nama i njegovoj porodici. Umesto toga, mi smo se ogradili zidom ćutanja i pristali na život u zločinačkom miljeu iako smo svi sve znali. I zato "mrak koji je progutao Ivana Stambolića još uvek traje".