Most Radija Slobodna Evropa: Republika Srpska i kosovska nezavisnost

Da li Republika Srpska ima pravo da traži stolicu u Ujedinjenim nacijama ukoliko Kosovo postane član te najvažnije svetske organizacije? Sa novinarom Omerom Karabegom razgovarali su Nerzuk Ćurak, profesor Fakulteta političkih nauka u Sarajevu i Dragomir Anđelković, politički analitičar iz Beograda.

DRAGOMIR ANĐELKOVIĆ: Legitimno je pravo Republike Srpske da pokrene takvo pitanje. Da li će ga pokrenuti ili ne, to je druga stvar. Ali mislim da i te kako ima na to pravo.

NERZUK ĆURAK: Općepoznata činjenica je da su bosanskohercegovački entiteti, pa tako i Republika Srpska, zajednice konstitutivnih naroda. Svođenje jednog entiteta na prostor samo jedne nacionalne zajednice je kršenje bosanskohercegovačkog Ustava.



ANĐELKOVIĆ: Dok je postojala Austrougarska, njeni zvaničnici i deo međunarodne zajednice, koji joj je bio naklonjen, stalno su ponavljali da ne postoji egzistencija delova Austrougarske van te tvorevine. A ona je za mnoge narode bila tamnica i vrlo brzo se pokazalo da ne stoji na čvrstim temeljima, već na kristalnim nogama. Nema budućnost država koju ne želi veliki deo njenih građana i naroda i koji je doživljavaju opresivno.

ĆURAK: BiH je država svih ljudi koji u njoj žive. Optuživati za hegemoniju ovu jadnu državu koja je najdecentraliziranija država modernog svijeta, prepoznavati u njoj koncept hegemonije, iako je ona po svim politološkim argumentima najudaljenija od takve mogućnosti - to je naprosto ignoriranje stvarnosti.

ANĐELKOVIĆ: Hegemonija još ne postoji, ali bila je evidentna namera bošnjačke političke elite da je tokom rata uspostavi i da posle rata modifikacijama Dejtonskog sporazuma dođe do tog cilja. A to znači da se iz Sarajeva upravlja BiH uz majorizaciju i potpunu marginalizaciju Srba i Hrvata.

ĆURAK: Bio bih zaista poražen da su u ovom vremenu nemoguće multietničke države, jer bi to bio poraz ideje ujedinjene Evrope, trijumf starog svijeta, obnova rigidnih geopolitika, trijumf krvi i tla. Ali čovjek mora da se nada da najgore retrogradne snage neće uspjeti da ponovno zavladaju svijetom. BiH je jedan od testova.

ANĐELKOVIĆ: To su stavovi sarajevske hegemonije. To su stavovi koji se zalažu da neko sebi uzme pravo da odlučuje u ime Srba i Hrvata. Da li će se to zvati građanska država ili velikobošnjački projekt - nebitno je. Bitna je suština - da se negira ono što je temelj Dejtona, a to je ravnopravnost tri naroda.

ĆURAK: Demokratija, naravno, mora sve da trpi, pa i razgovore radikalnih neistomišljenika, pri čemu s jedne strane imamo cijeli arsenal jeftine političke histerije i negacije stvarnosti. Ova debata pomalo poprima budalast karakter. Ja mogu da ponudim najbolje argumente, ali to ne može prodrijeti do gospodina Anđelkovića. Zašto se proizvodi strah, zašto se crtaju
unutrašnje granica zasnovane na mržnji. Pučki život, život bosanskohercegovačke populacije, bez obzira na nacionalne identitete, toliko je sličan da je jedini cilj ovog insistiranje na velikim razlikama - da se podere BiH.

ANĐELKOVIĆ: Da bi neko ubedio Srbe i Hrvate da su građanske vrednosti ono za šta su se Bošnjaci 1992. puškama borili - mora im se onemogućiti da iznesu svoje mišljenje, mora da se ućutka zdrav razum. Svaki narod ima pravo na svoje interese, a ne da mu se kaže - mi se borimo za građanske vrednosti, a građanske vrednosti su da vi budete raja kojoj mi iz Sarajeva komandujemo. A upravo to propovedaju lažni zagovornici demokratije u BiH.

ĆURAK: Ja moram reći - zemljo, otvori se i tugo moja. Nacionalistička Srbija je, nažalost, u ovom trenutku potpuno prevladala i gurnula na marginu onu drugu, emancipatorsku Srbiju. Vrijeme je da se ona okane takvih pokušaja i pusti BiH da sama sa sobom pronalazi svoje zajedničko unutrašnje porijeklo.

(Radio Slobodna Evropa)