Svetislav Basara: Budućnost straha

Gotovo celu proteklu nedelju straćili smo na smatranja o razvoju straha u Srba kroz vekove, a današnju subotu, dan za kulturu, posvećujemo budućnosti srpskih strava i užasa, pritom uopšte ne promašujući temu, jer smo mi kultura straha par excellence, ne znam kako bih drugačije nazvao kulturu koja se do pre otprilike četvrt veka smrtno plašila nekih uspelih pesama, romana, filmova, pozorišnih predstava i izložbi slika.
I - šta kažem? Kakva je budućnost srpskog straha? Svetla, eto kakva, svejedno što će biti vrlo mračna, a još svejednije što je ta budućnost već nastupila. Osim ako se ne dogodi biblijsko čudo, zadugo nam neće biti data prilika da postanemo - ne društvo bez ikakvog straha, takva ne postoje - nego društvo u kome će se ljudi strašiti da čine prostakluke i nepočinstva (svih boja), a ne mačje jebalište u kome prostakluci i nepočinstva bivaju ohrabrivani, nagrađivani, pa i odlikovani.
Da bismo (eventualno) postali takvo društvo, potreban je obrt ravan Kopernikanskom. Priliku da napravimo taj obrt imali smo dvehiljadite, ali smo je - ne propustili, blaga je to reč - nego smo je, kako juče apsolvirasmo, prodali po jeftine pare. lako izbegavam prvo lice množine i odgovarajuće zamenice, kažem "smo prodali", naprosto zato što je to bilo tako. Nismo se, fakat, svi ovajdili od novčanih priloga bivših uterivača straha ali smo - svako na svoj način - saučestvovali u masovnom otkupu i rehabilitaciji strahouterivača. Pri tom nismo izvukli nikakve pouke. Izgovori tipa "zajebao Koštunica", "zasraoTadić" apsolutne su besmislice, jer da je umesto Koštunice bio Zobenica, a umesto Tadića Tatić (što ne bi bilo loše da se zvao Josif), rezultat bi bio isti, možda čak i gori. Svidelo se to vama ili ne, sve aktuelne političke personae dramatis (minus premetnule svetom) nešto su najbolje što Srbija može ponuditi iz svojih skromnih resursa.
Nema, dakle, u Srbiji nikakvih mesija koji čame u anonimnosti, nikakvih vizionara koji se ne vide, nikakvih poštenjačina koje čekaju svoju šansu. Jok, more. Naš problem nisu loša imena i loše ideologije, nego loši karakteri. Sto puta sam vam govorio, tj. džaba krečio, da to što "ovaj" ima više zuba, bolje natuca engleski i manje arlauče nego "onaj" uopšte ne znači da u karakternom smislu "ovaj" nije ista jajara i položara kao "onaj". Naš su "gorući" problem, dakle, opštenarodno jajarstvo i položarstvo i dok se ta dva zla ne iskorene - a ne vidim način kako - ovom zemljom i njenim ljudima neće se upravljati zakonima i institucijama nego će se njima vladati strahom. Karakteri cure, pa da privodim kraju. Kakva će biti budućnost straha? Ovakva otprilike. Jednoga će dana - po sili prirodnih zakona - aktuelni uterivači straha zglajzati i onda će se i oni usrati od straha, a malo potom će, kad se dovranišu, od budućih revolucionara otkupiti pravo da ponovo uteruju strah.

Svetislav Basara (Danas)