Ne znam ja više šta znači to narod. Šta je to, ko je to? Je li to ovo što glasa? Je li to ovo što hoda ulicom, ide na posao, piše po forumima i društvenim mrežama, puno jeda i agresivno prema okruženju i svima koji izdignu glavu? Je li to ono što se vajka samo ako to neće čuti upravo uzrok svega što ili tišti? Je li to ono što voli da se krije samo u masi, pa ne možeš da prepoznaš Čoveka u toj bezobličnosti? Ljudski plagijat do plagijata, a sve skupa imitacija života. Na kraju, šta je istina, a šta laž kad je sve u ime tih plagijata u imitaciji života?
Sve se definiše kroz moć i položaj, a definicija kaže da moć podrazumeva kontrolisanje drugih, a položaj znači biti predmet poštovanja i divljenja. To je, kažu, društvena hijerarhija. Godinama slušam kritike kako se moram politički angažovati da bih nešto menjala. Evo, vidim masu angažovanih, koji ništa ne menjaju. Vidim angažovane, kojima je lakše promeniti stranu nego zmiji košuljicu da presvuče. Vidim sve one koji bezrezervno podržavaju moćnika, pa mu tako i taj položaj izgrade. Vidim i sve one koji odavno nemaju sebe. Kako je to rekao psiholog Abraham Maslov, kad imate čekić, sve liči na ekser.
U priči o dobrom Hrvatu, dobrom Srbinu i dobrom Bošnjaku samo dobre države nema. Padaju listom te neke reforme, promene, boljitak, rast, razvoj i da ne nabrajam dalje. Pada i Čovek. Sužava mu se život na četiri zida u bežanju od jednoglasnosti, koja samo vodi u propast.
Evo, čitam kako je Čavić postao direktor Elektrokrajine. Valjda sam jedina bila koja se ni trenutka nije začudila njegovom preveslavanju u jednoglasnost Milorada Dodika i pratećeg mu hora. Godinama već otvoreno govorim da je Dodikov bio i ostao, a još one 2006. rekoh da će ga političke nauke izučavati kao apsolutni politički promašaj. Ili, bolje reći, političku štetočinu za one koju su mu verovali da ima stav, da ume i zna. Jednu je partiju sahranio, jednu vladu povalio, a masu Ijudi izdao.
Uzgred, njegov šef u kontinuitetu Dodik jula 2016. reče: "Dragan Čavić bi ponovo na scenu vratio neke 'Ševe' koji su ovdje otvarali javne kuće i mnogo šta drugo, čega godinama nema jer je to SNSD zabranio i nije dozvolio". Sada samo da poredamo ko je šef javne kuće, ako meso u istoj. Eh, ševe, vidim, propevale.
I tako ta vest o ugradbenom Čaviću zvanično je objavljena dan nakon sahrane Slobodana Popovića, Velikog Čoveka. Čoveka, ponavljam. Koji onomad nije mogao da aplaudira nekim vodećim ljudima onog SDP-a, sa kojima se nije slagao i koji su ga zbog toga "povaljivali" gde su stigli, izlagali ga ruglu i podsmehivali se.
Slobodan je i u ratu bio Čovek, pa stradao, jer jednoglasje mase nije opraštalo to što mu je žena Ismeta, a majka Nasiha, to što neće da otpušta nesrbe. Slobodana je i taj isti Čavić izvarao kada je napustio SDP, ali nikada i socijaldemokratiju, nudeći mu mesto u svojoj partiji koja, zaboga, želi umerenost i borbu protiv "onog međeda", kako je Čavić privatno nazivao Dodika, borbu protiv korupcije, borbu za demokratiju.
Treba li da naglasim da mu se kasnije više nije javio, a pri prvom narednom susretu samo odmahnuo rukom i rekao ono: "Ma, je..ji ga!"? Moj drug Slobodan me nazove i kaže: "Nisam ti vjerovao kad si me upozoravala da će me prevariti. Izvini".
Eh, dragi moj druže Slobodane, još mi njegov nož iz leda strči, a ti vidi, molim te, da nađeš nekog kome je ikad pomogao, osim interesno, pa mi javi. To bi mi bio novi podatak. Zavila bih ga odmah u crveno na kalendaru. Jer, čekam i još jedan krug skičanja kod Dodika da me treba ukinuti, da nigde ne budem, jednako kao što mi u ušima odjekuju raznorazni komentari na moju adresu kad me pomenu negde ozbiljnije. Ja sam o njemu naučila i saznala sve na najbolniji način po mene i moju porodicu.
Čekam i da Dodik negde i nekad pomisli da ko je izdao jednom, izdaće opet sve i svakoga, ma koliko da je kratka uzica moći, straha, ucene i vlasti. Bilo je nekad ono "ti mene vadi kod Westendorpa, a ja ću tebi dati vlast", a onda se proširilo na sve i svašta.
Da podsetim, Čavića je s pozicije poslanika u Narodnoj skupštini RS-a smenio Westendorp 8. oktobra 1998. godine, ali ga je rehabilitovao već 30. jula 1999. isti visoki predstavnik, što je bila i poslednja Westendorpova odluka. Vreme Dodikovog prvog mandata i vreme kad je bio demokrata i međunarodni Ijubimac, a Čavić žestoki opozicionar.
Otišao je moj drug Slobodan na slobodnu teritoriju. Nije se predao, nije se podao. Kažem slobodnu teritoriju, jer bio je i ostao ateista. Ne mogu da kažem na onaj svet, na nebo ili bilo šta što bi asociralo na to će se možda sresti sa ovima koji se javno prodaju, koji Ijude javno izdaju i kojima ništa sveto nije, a nadaju se rajskom naselju i uredno se krste i slave slavu. Moj drug SJobodan se sa ovakvima više sretati neće, a njegova deca neće hodati ulicom u strahu da neko pljune iza njih i pomene im oca. Slobodanu će i mrtvom pevati sloboda.
Svetlana Cenić (Dani)
No comments:
Post a Comment