VESNA PEŠIĆ: Noviji i lepši grad

Beograd na vodi

Poznati kamiondžija Božidar Vučurević bio je bosansko-hercegovački političar srpske nacionalnosti i gradonačelnik Trebinja. Na toj dužnosti je obavljao važnu ulogu u ratu u Hrvatskoj, mnogo se ispred srpstva isprpsio, pa su na njega „otkačinjali“ i ovdašnji velikosrpski nacionalisti. A to su isti ovi što su sada na vlasti u Srbiji, koji su još od Vučurevićevog vremena školovani fašisti. Pa je mnogo smešno kad takvi druge gađaju fašizmom. Vučurević je bio važan, jer je Trebinje bilo logistička baza JNA (u stvari srpsko-crnogorske vojske) iz koje je izvršena opsada Dubrovnika u oktobru 1991. godine. Kada je otpočelo granatiranje Dubrovnika, ceo svet se digao u odbranu starog grada. Verovatno je taj vandalski napad „proslavio“ Srbe, a takva slava teško prolazi. Tom prilikom se proslavio i pomenuti kamiondžija Vučurević svojom nezaboravnom izjavom: „Ako bude trebalo, napravićemo još ljepši i stariji Dubrovnik“.

Setila sam se kamiondžije, sprskog političara i Hercegovca Vučurevića, jer se sada, u naše (prividno) mirnodopsko vreme, njegova izjava nadvila nad Beogradom. Kao da čujem Vesića kako izgovara iste reči, kako će on napraviti „još lepši i stariji Beograd“. Još nije podignuta vojska da sprovede Vučićeve i Vesićeve mrziteljske i protivzakonite ideje o rušenju starog Beogradu, ali čini mi se da nismo daleko od toga. Na taj grad su poslati bageri (noćno rušenje Savamale), kranovi, sekire, električne testere, bušilice i ostalo oruđe, s ciljem da se centar grada i njegovo staro jezgro, u kome se odvija kulturni život Beograda praktično sahrane. I da se od centra grada napravi pešačka zona najveća na svetu, nekakva nedođija do koje se teškom mukom može stići.

Neću ponavljati šta je omrznuti Vesić naumio da uništi, obezvredi, iskopa, zakopa, zatvori, saseče i izbuši, jer se o tome dosta zna. Na pitanja o svemu što je taj organizator urbicida velikih razmera pokrenuo, kao i odakle mu legitimitet za takva zlodela – dobili smo odgovor od samog gradonačelnika, koji je pokušao da uhvati esenesovsku talasnu dužinu i preko RTS-a objasni kada i gde je odlučeno da se iskasapi kulturno jezgro Beograda. Rekao je da su građani glasali za to (a da to nikada pre toga nisu mogli da čuju, a kamoli da o tome razgovaraju) i da vlasti sada moraju da kolju Beograd jer su tako obećale građanima. Ono ogoljeno drveće (kao nadrealne skulpture) koje se prostire 2,5 kilometra od Dušanove do Ruzveltove ulice ni Salvador Dali nije mogao da zamisli, a naši građani su navodno to izglasali! Dakle, pošto je SNS dobio većinu na izborima u Beogradu, onda je valjda dobio i pravo da većinski sahrani centar grada, tamo gde su naši preci ostavljali svoje zadužbine i gradili elegantne i lepe kuće. A kad oni imaju većinu, građani koji žive svoje živote u svojim ulicama i kućama ništa se ne pitaju, nego se prelazi na realizaciju skrivenih planova: raseliti i izolovati centar da građanski Beograd više ne postoji. I tu je kvaka. Uništiti baš taj ambijent u kome takvi ljudi žive, ambijent iz kojeg su poticale i kretale sve pobune protiv autoritarnih vlasti. A to je i najlepši deo grada, načičkan vrhunskim kulturnim institucijama. I sve to da se stavi pod ključ, pretvori u geto do koga prevoza nema. Nadam se da Vesić neće početi i bombe da baca, baš kao i njegov kolega Vučurević u ime novijeg i lepšeg Dubrovnika.

Šta tu zapravo treba da se desi? Misija ove vlasti je da razori stari Beograd, tako što će da ga socijalno i politički dekonstruiše i sadržajno degradira od kulturnog centra u kafanski raj. Nova, Vučićeva elita će se naseliti u Vučićgradu na vodi (njih centar grada ne zanima), koji je „mnogo noviji i lepši“, doduše nastao na kriminalu i korupciji. A i nije moglo drugačije, jer su kriminal i korupcija modus operandi njegove vlasti. Tamo će živeti nouveau riche elita, sastavljena od njegovih ljudi, onih koji su od njega lično dobijali milionske poslove, pa onda bili obavezni da kupe stan gotovo po dužnosti, da se malo razduže za dobijene usluge. Biće tu i poneki gastarbajter koji ne zna šta će sa parama, pa da se pokaže da je uspeo u životu. Vučić je danas bio u obilasku Beograda na vodi, u svom gradu. Zagledao se u daljinu, u taj ogromni prostor koji je zapravo njegov, i rekao kako će tu biti najveći šoping mol na Balkanu (možda i na svetu). Biće tako ogroman, kaže on, da će turisti nagrnuti da vide taj džinovski mol. A mi, kaže on, nećemo više morati da trčimo u Beč, Pariz, London i ko zna gde po belom svetu da kupujemo Armanija, imaćemo ga kod kuće, na domak ruke. I tako je stajao zanet slikom grandiozne budućnosti u kojoj će se kupovati Armani, iako nju nikad ne spominje sendvičarskoj sirotinji koju vozi od jednog do drugog grada i sela na čijoj grbači će da visi taj Armani. Pa dobro, neka uživaju dokle mogu. Ali to nije dovoljno. Potrebno je neprijatelja prethodno dokrajčiti. Vlast misli da je on lociran u centru grada u famoznom „krugu dvojke“ koji izaziva bolesnu zavist raznih vesića prema građanskoj, urbanoj i prosvećenoj eliti. Ona se u Beogradu i još negde po Srbiji zapatila evolucijom. A sada, zbog velikog pritiska, izgleda da se svuda stvaraju mala tvrda jezgra koja se ne gase.

Protesti koji traju već četiri meseca započela je beogradska građanska elita, a građanska jezgra po Srbiji širila su proteste tamo gde im se niko nije nadao. Iz te šire slike vidi se da se vlast u nezgodno vreme dosetila da socijalno i kulturno dekonstruiše stari Beograd. I svi znamo zašto. Cilj je da sebi i svojoj finansijskoj eliti napravi novi centar grada u Beogradu na vodi, po svom ukusu i meri. I te premetačine pravi baš sada kada su se građani probudili i spremni su da idu do kraja. I za slobodu i za grad, a sloboda i grad se tako dobro slažu. I u drugim gradovima niče odbrana, kao što je bila ona oko niškog aerodroma. Vlast nije očekivala da se te dve slobode poklope, a one jedna drugu hrane. Verovalo se da su građani zaspali i izgubili svaku nadu.

Građanski protesti se neće zaustaviti. Dugo su građani ćutali, odlazili u emigraciju, spoljašnju i unutrašnju, ali im se smučio Vučićev teror i izašli su na ulice. Tu su se sreli i prepoznali, homogenizovali i rešili da koliko god Vučić neće ni pedalj od slobode i pravde da ustupi, da popusti i odustane od svoje nelegalne i nelegitimne moći, tako ni građani neće odstupiti. Zapatili su se u pravom momentu, baš kad je i Vesić dozlogrdio, krenuvši da zatvara centar, seče drveće, pravi gondolu, buši najstariju tvrđavu, sjebava Kalemegdan, zatvara Kolarčevu, a Vasinu pretvara u dolinu travnjaka i pravi apsanu od Beograda.

Jesu ovi građani manjina, ali je to nezgodna manjina. Ona ne traži hleb, ona traži da bude saslušana i neće da živi ispod nivoa slobode i demokratije koji je već dostignut. Hoće i mnogo više od toga. Vučić je u jednom momentu rekao da hoće da razgovara sa građanima, ali se to nije dogodilo. Njegova su vrata zalupljena i odgovor je uvek isti - ništa vam ne dam! To nikad nije moglo, pa ni sada neće moći. 

(Peščanik)