LJubica Ostojić: MORE MENE MORAM MORI

Ovo tilo bi k moru,

Vazdi k moru žud mu,

Posli duga puta

Prid morem stat

I u njeg uić, zaplivat!

Vazdi me taki sni jasni,

Moram morili do boli,

Padajuć u suhu zbilju,

More zazivah, jaoh!

A ono tude nit´ glaska,

Nit´ plaveti, nit´ ičeg

Da se budeć držim,

O tvrdu zbilju udrit,

Uboji i ožiljci vazdi,

A i bol nutri tišći;

More mene moram

Mori, a to je najliplje

Što mi žiće tilu dade.

********************

Rođena je 1945. godine u Beogradu. Ubrzo po rođenju, porodica joj se seli u Sarajevo. Osnovnu i srednju školu, završila je u Sarajevu. Diplomirala je na Likovnom odseku Pedagoške akademije i na Odseku za komparativnu književnost-teatrologiju Filozofskog fakulteta u Sarajevu.^[1]. Tokom svoje karijere, radila je kao dramaturg Dramske scene Pozorišta mladih i kao profesionalni pisac sa statusom slobodnog umetnika, kao dugogodišnji pozorišni kritičar u revijama Odjek i Književna revija i listovima Oslobođenje i Večernje novine. Bila je urednik dokumentarne, eksperimentalne i poetske drame na Radio-Sarajevu, dramaturg-saradnik u Mostarskom Teatru Mladih /MTM/. Od 1994. do 2016. godine radila je kao predavač Praktične dramaturgije na Akademiji scenskih umetnosti /ASU/ Sarajevu, u zvanju redovni profesor.

Piše radio-drame, TV-drame i scenarije, kritiku i esejistiku iz oblasti pozorišne umetnosti, književnosti i likovnih umetnosti.^[2] Dramaturg je i adaptator brojnih predstava u savremenom pozorištu. Napisala je i objavila 15 knjiga poezije i proze, 7 dramskih tekstova, 12 knjiga poezije i proze za decu. Njena poezija, kritika i radio drame prevođene su na engleski, albanski, nemački, mađarski, makedonski, turski, slovenački, poljski, češki, slovački, grčki, francuski jezik.

Od 1974. godine, član je Društva pisaca BiH, a od 2007. godine, član je i P.E.N. Centra. Dobitnik je više književnih i teatroloških nagrada i priznanja. Posebno je značajna Međunarodna nagrada za doprinos razvoju dramskog odgoja „Grozdanin kikot”(2000).

(Vikpedija)