Pages

Thursday, May 28, 2020

Blaž Kotarac - Koki: "Koronotonci” trče počasni krug (2)

Nastavljamo sa Blažovim aprilskim setnjama praznim Beogradom.
Njegova druga setnja, 24. aprila sa prijateljem i kosarkaskim trenerom Vladom Đurovićem . 

******************************

Nisam vam se javljao sinoć, odmah poslije, u minut odrađene,polučasovno – dozvoljene nam  šetnje ne dalje od 300 m, ili kako bi po naški rekli na udaljenosti, izmjerenoj od bačenog ,,kamena s ramena”. Danas je i ovako pred nama,opet, onaj ,,jači” vikend (PV!), pa, rekoh, dok ispijam ovu najraniju jutarnju kavu, ima vremena da, na tanane, sročim  moj ..izveštaj” sa sinoć odrađene, tz. sportsko – penzionerske šetnje, druge po redu, overene i verifikovane od nadležnih organa,.Inače, pretpostavljam da je i ovako napolju, na ulicama u mom kraju,  isto kao i nočas – nema,brate, nikog, pusto, ne može ,,pustije” biti!
Juče, po podne, ,dok sam očekivao da mi se, uz odsečna zvona sa kupole crkve SV.Marka, ukažu kazaljke na ,,satnom ekranu” Glavne Pošte, u onom mi dragom, vertikalnom položaju na 18 časova, a, znajući da idem na dogovoreno ,,uslovno” viđenje sa mojim, starim drugarom,velikim prijateljom, kumom,i dugogodišnjim komšijom , dobrim, košarkaškim trenerom a, u poslednje vrijeme i vrsnim sportskim TV komentatorom Vladom Đurovićem, našim Đurkanom.To kažem ja a bogme i mnogi poznavaoci ovog sporta!  Stanujemo godinama,decenijama, u blizini, ja u mom sokačetu, uličici Lazarevićevoj, odmah tu tik uz dobri, stari Hotel ,,Excelsior” , danas sa pridodatim ,,Mercure” nazivom, a, Đura u ul. Majke Jevrosime, tu, u na stotinjak metara ispod Skupštine.
Elem, krenem ja u sportskoj opremi, kao nekada na trening, naoružan sa maskom, rukavicama,starim fotosima u ,,galeriji” mog mob. Telefona.  Izlazim na Glavnu Knez Miloševu ulicu pogledom na levo i desno, a ona prazna,bez auta, ljudi, sablasno tiha!   





Na uglu kod Skupštine, isti slučaj, ma, isto kao i neki dan. Spuštam se prema fontani na Trgu Nikole Pašića, na zakazani ,,randevju” sa prijateljom  Đurkanom. 




U isto vreme pristižemo,i,dok prilazimo i pozdravljamo se, na propisanoj distanci uz ono po ,,naški” daljinskim, galamđijskim tonom, odmah nas registruje patrolni, dežurni policajac. Sumnjivi smo,mu …                  i, normalno, sledi pitanje ko smo, šta smo, šta tražimo tu…reagujem,da skratim proceduru rukavica, maski, ličnih dokumenata, pokazujem u pravcu na Đuru i dobacujem, da je ovo poznati košarkaški trener I TV komentator, koji me uvodi u obavezne sportsko – penzionerske šetnje. 




Padaju maske, uz spontani smješak uspjeva prepoznavanje i što je sigurno, sigurno je, mi se udaljavamo prema ,,zacrtanom”  Tašmajdanu. Iako smo blizu, dugo se nismo vidjeli, zagledamo se, mjerkamo, i dok onako, staračkim, penzionerskim, usporenim korakom, prolazimo da ne kažem ,,gamižemo”, pokraj predivno ozelenjog i osunčanog Pionirskog Parka……  



Nije nam trebalo mnogo da ,,upalimo” uspomene i sjećanja  na naša prva druženja otpočeta još davnih šesdesetih godina, u našem OKK Beograd-u, uz prisjećanja na našu prvu zajedničku turneju po Francuskoj – na igranja, doživljaje i šetnje po azurnoj obali, isto u proljeće, isto u aprilu mjeseca neke, davne 1967.god. Mnogo davno i mnogo prelepo!

 Nije nam trebalo mnogo da ,,upalimo” uspomene i sjećanja  na naša prva druženja otpočeta još davnih šesdesetih godina, u našem OKK Beograd-u, uz prisjećanja na našu prvu zajedničku turneju po Francuskoj – na igranja, doživljaje i šetnje po azurnoj obali, isto u proljeće, isto u aprilu mjeseca neke, davne 1967.god. Mnogo davno i mnogo prelepo!.......




Ulazimo u istu priču, u prazan Bulevar Kralja Aleksandra (nekad, Bulevar Revolucije), pogled na desno, sjećanja na stari, dobri,  Restoran  ,,Tri šešira”, malo dalje, tu je ,,Pelivan”, zatvoren! Pogled preko, na ljevo, na zatamnjene izloge nekadašnjeg ,,Malog Exelsiora”, pa opet, s okom  na desno, na zatamnjena stakla, nekad, dobre, stare ,,Šeherzade”.  a,iza nje, na uglu kod  semafora, na raskrsnici sa Resavskom ulicom ,i, ,,Male Madere”sa teškim prigušenim zavjesama,drvenjacima-stolovia i  istrošenim, plavo – belim , kariranim, stolnjacima, WC-om, odmah iza šanka, nema je, nekad nam ,,odmorišta” poslije napornih treninga, ni ,,Šeherzade” ni Male Madere, a, opet, preko puta ni ,,Malog Excelsiora”,      ni ,,Laste”  ni giganta ,,JAT”-a pred kojim smo se okupljali i odlazili – letili na ,,ovozemaljske”daljine.                  I, tako ,,tugujući”, zađošmo u tašmajdanski park,………….. 





Obrnušmo krug, i prolazeći pored isto tako zatvorene nam ,,Poslednje Šanse”, najzad, uvidješmo da ,,uslovljeno, obavezujuće vrijeme ističe a I da je već primjetan zamor i u nogama a i u našim glavama, rastašmo se na platou ispred  Crkve SV.Marka I pozdravišmo do sledećeg treninga. Pozdrav od Kokia      

No comments:

Post a Comment