Pages

Tuesday, June 09, 2020

Blaž Kotarac - Koki: "Koronotonci” trče počasni krug (3)

Nastavljamo sa Blažovim aprilskim setnjama praznim Beogradom sa prijateljem i kosarkaskim trenerom Vladom Đurovićem . 
Njegova treca setnja, 26. aprila 2020. – Skupština - Bulevar KA – Tašmajdan – Skupština

******************************


Maltene, izgledalo je kao i predhodnog dana, kako se ono kaže,,,ista meta, isto ostojanje”!  Predivan, topli sunčan dan, s vazduhom  čistim, svježim,  da ne može biti bolji, (ili se to meni pričinjava poslije onog, 40.to dnevnog, kućno– sobne, radijatorske zagušljivosti,i, još sa mješavinom koje kakvom mučkalicom od predloženih dezinfekcionih    tekućina).....                                                                                                                Elem, Đura i ja,startovali smo  na istom mjestu kod Skupštine i odmah produžili avetinjsko pustim Bulevarom ,,AK”, do,pod zavjesama, zatvorenog Restorana ,,Madere”.
  
   

                                                  
Uđosmo u naš Taš, laganim hodom pređošmo pokraj spomenika naših, ,,pjesnikinje” ,,Ne, nemoj mi prići, hoću iz daleka da,….drage nam baka Dese (D.Maksimović) i  proznog pisca, književnika, Miše.Pavića, obrnušmo već oprobani, provjereni krug i stigošmo do,a, šta drugo, već zatvorene ,,Poslednje Šanse!”.




Pogled nam se zadrža, po tašmajdanskim stazama, šetalištima. Ovaj put, učini mi se mnogo više ” nego prošli put, generacijsko - penzionerskih ,,sapatnika – suputnika, idu, nekako se kreću, po jedno ili dvoje, tiho, ne čujno,najtiše…                                                                                                                                        
Gledam onako,em, velik park, em, ima dosta ljudi,em, nekad je ovdje bilo tašmajdansko groblje,em,....              I, đavo u meni proradi,..mala asocijacija, I… pade mi na pamet davno, meni, namenjeni vic– šala, a,u, vezi mojih zemljaka, još kad sam pristigo u Bgd, na moj govor i izgovor onih rodnih bosanskih riječi i izraza, koje su odudarale od ovo beogradskog dijalekta,…s razlogom!....                                                                   
Elem,  zaposlio se  Huso u velikom gradu j i dolazio redovno, mjesečno, kući ali, jedno vrijeme nema ga, i kad se napokon pojavio, pita ga jaran Haso, gdje si bolan, šta je s tobom, nema te?  Ma,Haso, pusti me, imao sam pa sa malom stankom izgovori …,,sahranu” mom kolegi, (zaboravio onaj domaći izraz ,,đenazu”), ,..
Gleda ga Haso začuđeno, ne kapira, a, Huso, misli se, misli,pa, skupi prste na šaci i kaže,..bolan, to ti je ono, ima puno,puno insana a nigdje žive duše!  Baš tako mi je i ovdje izgledalo!                                      
Nažalost, nekako mi je tužan ovogodišnji, ovaj moj, tašmajdanski park. Nisam ove godine osjetio dolazak onog pravog, ranog, proljeća uz miris i pogled na procvetale krošnje i nasmijane i vedre mi komšije.


Pozdravišmo se i, svako na svoju stranu i ja uz tihi zvižduk Bajage i njegovog ,,Buđenja ranog proleća“.     Do sledećeg viđenja.  Pozdrav od Kokia 

No comments:

Post a Comment