Pages

Wednesday, February 27, 2013

Dušan Komarčević: Srbija je pogodno tlo za razvoj fašizma



Koliki je uticaj srbijanskih desničarskih organizacija danas, kakve su njihove veze sa Srpskom pravoslavnom crkvom i postoje li uslovi za stvaranje nove fašističke ideologije u Srbiji, neke su od tema o kojima se u četvrtak raspravljalo na tribini „Nacionalizam, klerikalizam i novi fašizam” u Centru za kulturnu dekontaminaciju.
O ovim pitanjima debatovali su sociolog Mirko Đorđević, antropolog Ivan Čolović i pisac Filip David.
Jedna od mogućnosti za nastajanje srpskog fašizma je, prema rečima Filipa Davida, u spoju nacionalističkog i palanačkog. On dodaje da ova ideologija još uvek nije dobila na zamahu, ali upozorava da za njen razvoj i jačanje trenutno postoje dobri preduslovi.
„Koji su elementi fašizma? Velika frustracija zbog izgubljenih bitaka, teška ekonomska situacija, jak nacionalizam, teorija zavere, manija veličine i manija gonjenja u isti mah. To sve ovde postoji, ali još uvek ne postoji jedan vođa koji bi to sve objedinio. Ako pogledamo trenutno stanje u Srbiji, takozvani nezavisni istelektualci su posvađani, građanska opcija je dosta neorganizovana, javno mnjenje skoro da ne postoji. Mi živimo u jednoj slabašnoj demokratiji, možda bi se pre moglo reći u partiokratiji, i dosta je opasna situacija. Ako jedna politička partija preuzeme u celini vlast i ako se u toj političkoj partiji pojavi neko ko je vođa, onda se Srbija može vrlo lako naći na ivici ambisa“, ističe David.
Iako u Srbiji ordinira veliki broj ekstremističkih grupa koje pokrivaju širok spektar desničarskih ideja, sve one pozivaju se na lik i delo kontroverznog vladike i otvorenog antisemite Nikolaja Velimirovića, ali i na Crkvu koja, kako kaže Mirko Đorđević, sa svoje strane snosi deo odgovornosti.
„Većina ovih organizacija se permanentno poziva na Crkvu, na hrišćanstvo, ali stvari tu ne stoje tako. Prvo, sa hrišćanstvom oni nemaju nikakve veze. A, što se Crkve tiče, tu igraju jednu vrlo zanimljivu igru. Pozivaju se na nju, ona se od njih ne ograđuje, a onda kruže priče da su oni bliski Crkvi. Samim tim što se Crkva od njih ne ograđuje, baca senku da ih ona pokriva“, objašnjava Đorđević.
On podseća da je deo SPC, zajedno sa većinom ekstremnih desničarskih organizacija, stao iza dokumenta pod nazivom "Drugo pismo Haralampiju". 
"Tu je", navodi Đorđević, "po tačkama nabrojano šta treba činiti. Došlo je vreme, kažu oni, da ukažemo na najveću gubu, smrad i zo, koje se zove Dositej Obradović koji nas je odveo u zapadnjačku jeres i tako dalje, i da se vratimo našim korenima. Tako pišu oni punih 220 godina nakon Dositejeve smrti. To su zvanični programi, publikuju se u ogromnom tiražu i obavezujuća su dokumenta ovih grupa."

Prećutna podrška

Posebnu grupu među ekstremističkim organizacijama čine navijačke skupine kod kojih, prema rečima Ivana Čolovića koji je godinama proučavao ovaj fenomen, sport uglavnom predstavalja paravan za političku mobilizaciju. Kakav je to poželjan model srpskog navijača? Čolović daje grubu skicu na osnovu tekstova koje je pročitao na sajtu "Delija", najveće navijačke grupe u Srbiji:
"Model uzornog navijača koji se ovde nudi podrazumeva momka koji je nasilan, žestok - kako se to danas kaže - ali s razlogom, legitimno. Motivisan je najvišim patriotskim pobudama. On tako brani muževnu čast vere i nacije i zdrav borbeni duh mlade generacije."
Interesantno je, dodaje on, da ova navijačka grupa pretenduje na vodeću ulogu u moralnom i nacionalnom preporodu Srbije. Čolović podseća na nedavni krvavi obračun navijača na košarkaškoj utakmici između Crvene zvezde i Partizana, kao i na naknadnu izjavu političara i predsednika KK Crvena zvezda Nebojše Čovića koji je za vođe navijača rekao da se radi o "normalnim i obrazovanim mocima sa kojima se može normalno razgovarati", te da je "korist od međusobnog razgovora obostrana".
"I zato srpska nacionalna elita i njene glavne političke, kulturne i verske institucije - dakle oni pravi nosioci i korisnici ove ideologije - nemaju nikakvog razloga da se zabrinu zbog ovoga što rade 'Delije' i njoj slične navijačke i parapolitičke organizacije. Njima može eventualno da zasmeta što ove organizacije pod firmom navijanja ispovedaju i praktikuju nacionalizam na provokativan, brutalan način, otkrivajući tako neraskidivu vezu nacionalizma i nasilja. Oni ne vole da se to zna i vidi. Ali, u stvari, naša nacionalna elita svim srcem stoji uz ove navijačko-političke organizacije. Prihvata ih kao svoju nestašnu decu, uzvraćajući svojom prećutnom i otvorenom podrškom", zaključuje Ivan Čolović.

No comments:

Post a Comment