Pages

Saturday, November 30, 2013

Sule: „SNOVI I OSTALE PRIČE“- U PELAGIĆEVOJ 25. No.3


MOJ MALI SVIJET

Iako sam se „otisnuo“ iz Pelagićeve, moj mali svijet se i dalje odvijao u školi, kino-predstavama od četiri do šest ili, vrlo rijetko, onim od šest do osam. O onoj večernjoj predstavi nisam ni sanjao. Tad su u kino išli naši nastavnici i profesori.
Vremenom se pokazao kao obavezan redovan odlazak na treninge i utakmice „Mladog Krajišnika“. Tako sam sa „Malenim“ išao i na utakmicu sa Crvenom zvezdom“ u Beograd. Utakmica se igrala na „Malom Kalemegdanu“ i tom prilikom sam kupio prvi broj Jugoslovenskog muzičkog časopisa „Džuboks magazin“ (na naslovnoj stranici su bili Jang Raskalsi) i, naravno, zaljubio se Beograd.
U tom periodu nikako nisam mogao da se odlučim šta više volim košarku ili muziku. Obje ove stvari su mi bile na dohvat ruke.
Muziku sam slušao na radiju i išao na matinee u Čajavec, a košarku sam gledao uživo. Pored toga, tad su u Banju Luku dolazili ljudi poput Ranka Žeravice, koji su nama klincima držali posebna predavanja o košarci i puštali nam filmove o američkoj profesionalnoj ligi.

Tako sam prvi put čuo za Boston Seltikse i LA Lejkerse, kao i za veličine poput Čembrlena i Bila Rasela, a nešto kasnije i za Džabara, Medžika, Periša i Lari Birda. Na tim predavanjima smo mogli upoznati i naše reprezentativce, poput Nemanje Đurića, dok smo Koraća svi znali jer je u Banjaluci služio vojsku i redovno trenirao na gimnazijskom igralištu. Ipak, moj košarkaški  idol je bio tad nešto mlađi Duci Simonović.


Banja Luka šezdesetih

Moj drugi odlazak u Beograd je vezan za jedan veliki kulturni događaj, odnosno za odlazak na izložbu originalnih djela Van Goga. Naravno, nisam samo ja išao na tu izložbu jer je to bio organizovan posjet metropoli baš tim povodom. Uostalom, sve su škole išle da vide tu izložbu. Mi klinci nismo sve to baš najbolje razumjeli, ali zato nam je bio  jako važan zajednički put do Beograda i nazad, kao i sam boravak u Beogradu.
Šta znaju klinci od petnaest ili šesnaest godina o Van Gogu jedino to da je u ludilu nastalom pijanstvom sam sebi odsjeko uho. Od nas i previše
Tih godina i u Banjaluci se desio jedan veliki kulturni događaj. Naime, u gradu je gostovala neka američka družina sa Geršvinovom operetom „Porgi i Bes“.
Bambus i ja smo se jedva izborili za upad na tu predstavu.
Naše bitisanje na predstavi je uglavnom bilo vezano za temu „Summertime“.
U najmanju ruku, očekivali smo i samu Dženis. Tema „Summertime“ se nalazi i na  albumu Janis Joplin „Cheap Thrills“.
Predstava nas nije nešto posebno oduševila, ali smo se zato jako dobro zabavljali smijući se „dobrim poznavaocima ozbiljne muzike“ kako aplaudiraju i kad treba i kad ne treba. A dame u toaletama, ma one su bile posebna priča. Naravno, ovo se sve odvijalo u sali Doma kulture.
Tu našu zajebanciju je registrovao moj profesor meteorologije Milan TošićPrle. Posljedica nije bilo, pošto je Prle ubrzo nakon toga otišao u Ljubljanu za trenera „Olimpije“, sa kojom je odmah po dolasku osvojio prvenstvo Jugoslavije…

Little Sule



No comments:

Post a Comment