Goran Milić: Svet bolje razume Vučića, nego njegove oponente

Evropska unija nije socijalna ustanova: Goran Milić, direktor AJB

Direktor vijesti i programa televizije Al Jazeera Balkans Goran Milić izjavio je da je način na koji razmišlja i dela premijer Srbije Aleksandar Vučić mnogo bliži Evropi i svetu od načina na koji razmišljaju njegovi oponenti. On je premijera Srbije psoebno pohvalio zbog radne etike i filozofije koju zagovara, a koja neodoljivo podseća na njene protestantske idejne korene iz severozapadne Evrope i severne Amerike

"Odakle Vučiću ta poluprotestantska etika i retorika?", upitao je dugogodišnji novinar, urednik i direktor brojnih medijskih kuća, trenutno na čelu Al Jazeera Balkans, Goran Milić i dodao da je svet bliži onome što srpski premijer govori, nego onima koji ga napadaju.

U tom smislu, Milić je uputio reči hvale za premijera Srbije, kojeg smatra, „drugačijim, upravo po radnoj etici i filozofiji koju zagovara“.

"Ovde ljudi žele reforme, ali, da bismo napredovali moramo da menjamo način mišljenja", uveren je Milić i daoje da svi samo pitaju hoće li dobiti novac od Evropske unije, umesto da ga sami zarade.

"A Evropska unija nije mesto odakle treba da se samo dobija novac, kako se to najčešće vidi, već jedno bolje, obrazovanije i civilizovanije društvo, u kojem dobijaš podstrek da više radiš i više znaš“, pojasnio je on.

Milić je poručio i da bi svako morao da shvati da je odgovoran za situaciju u kojoj se našao. On je naveo podatak da su brojni penzioneri u Hrvatskoj svoj radni staž dobrovoljno okončali u dobi od 50 godina, čitavih 15 godina pre zakonskog roka. "Oko 86 odsto muških penzionera nije imalo puni staž. Svi su otišli u penziju, a onda je počelo sa žalbama poput 'oni su nama uništili firme i oterali nas u penziju'...Niko te nije terao, ni pištoljem, ni puškom", naveo je Milić. Kako je primetio, oni uopšte ne vide da su sami sebi napravili tu "nepravdu", već za to krive druge.

Prema njegovim rečima, "bilo bi fer da se nekako podele ljudi na one koji su siromašni i na one koji su sami krivi za svoje siromaštvo, pa te koji su krivi na određeni način i kazniti". "Svaka država ima novca za one koji zaista ne mogu, koji su nemoćni i gladni, ali ne i za bezbroj onih koji misle da imaju nekakvo pravo samim time što su rođeni, da samim tim imaju prava na krov nad glavom, na toplu i hladnu vodu...Oni, nažalost, postaju mera prema kojoj se stvari peglaju", upozorio je Milić.

U tom smislu Milić je izrekao svoje pohvale na račun premijera Srbije primetivši da je njegov način razmišljanja Evropi i svetu bliži, nego njegovih oponenata. "U Sloveniji sada, posle deset godina u EU, ima možda 15.000 do 20.000 ljudi koji razmišljaju 'evropski', u Beogradu sam video desetine, u Hrvatskoj stotine, u Bosni veoma malo, a u Makedoniji nikoga takvog. Razgovarao sam sa mnogima, mladim ljudima, studentima, i primetio da ne postoji ta evropska komunikacija, taj evropski način mišljenja. Ljudi moraju da shvate da je primati katastrofa i da će oni koji se drže te 'primajuće' filozofije teško uspeti", smatra Milić.

Na kraju godine u kojoj je Srbija otvorila prva pregovaračka poglavlja, a Crna Gora dobila poziv za članstvo u NATO, ali i kada su se, zajedno sa ostalima državama u regionu suočile i sa migrantskom i izbegličkom krizom, ovaj dugogodišnji novinar ističe da se zemlje reigiona moraju brže menjati ukoliko žele da im u 2016. bude bolje. Milić smatra da region Zapadnog Balkana, zbog brojnih kriza u svetu, prestaje da bude zanimljiv svetskoj javnosti, ali to vidi i kao dobar momenat, jer budućim investitorima šalje poruku da je region stabilan i siguran za ulaganje. Ipak, da bi taj novac mogao da se iskoristi i da bi privreda u državama na prostoru nekadašnje Jugoslavije krenula da se razvija, potrebno je da se više radi.

“Glupo je da vam neko daje novac. Da li sin više želi da mu tata pokloni stan i auto, a on će studirati godinama, ili da mu omogući da ode na skuplji i bolji fakultet, koji će dati velike izglede da uđe u društvo onih koji više znaju i koji sutra više zarađuju..? Svaki sin bi izabrao i auto i stan. Ne fakultet. Isto tako i Srbija i Hrvatska”, primetio je Milić.

"Sve što nam daju ide u bunar. Sve što primimo iz dijaspore, a Srbija prima milijardu, dve evra, Bosna dve milijarde, Hrvatska prima silne pare, a ima i pare od turizma… Sve mi to potrošimo i još smo zaduženiji", istakao je Milić i dodao da ovde niko neće da praktikuje princip "daj čoveku ribu i biće sit jedan dan, nauči ga da peca i biće sit čitav život". On je ukazao da ljudi na ovim prostorima imaju želju da promene situaciju u društvu, konstatujući da to mora da se menja od malih nogu. “Ljudi još nisu shvatili da se u borbi za napredak treba i zameriti. A niko ne želi da se zamera. To počinje od osnovne škole”, rekao je Milić.

On objašnjava da kada “mali Mile” prepisuje od “malog Jove”, a to vidi “mali Aleksa”, taj “mali Aleksa” u Engleskoj to prijavi nastavnici, koja prepisivača kazni i time ga nauči da to nije poželjno ponašanje. Kako dodaje, “mali Aleksa”, koji je prijavio prepisivanje, neće biti nagrađen, ali ni kažnjen, već čak i zaštićen od eventualnog ponižavanja kojem bi mogao da bude izložen.

“Od malih nogu se uči da se ne sme varati. U našem podneblju, ko vara taj je neki duhovit, slavan, spretan. Taj je snalažljiv. Lopov je snalažljiv, kočničar je 'pametan'...", objašnjava on i dodaje da je vreme da se stvari nazovu, obrnuto, pravim imenom.

Bolja vremena Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori doći će, po njegovoj proceni, za dvadesetak godina. “Ova tranzicija traje 20 godina, od 1995. Tako je bilo i od 1945. do 1965...Katastrofa. Plate nikakve, radiš kao konj, nema uslova, zaboravi zaštitu na radu, jedeš iz kazana, radne akcije… Danas niko ne bi želeo da mu se dete vrati u tu 1945, 65-tu”, istakao je Milić.

Prema njegovim rečima, Srbija će 2040. izgledati mnogo bolje nego Jugoslavija 1989. jer će tada doći nove generacije koje ne žive od ratnih zasluga, koje ne prepričavaju patnju i koje jedva čekaju da od toga pobegnu. “I sada će doći nova generacija, ja je vidim. Ona nije većinska, ali dosta je deset odsto, jedan promil 'bilgejtsova', ali i deset odsto ozbiljnih koji se uhvate posla i, posle 20 godina, dolazi do preokreta”, zaključio je Milić u intervjuu za agenciju Tanjug.