Svetislav Basara: Rupa u asteroidu

Zna li neko od vas mudrijaša na kolikoj su udaljenosti od Trampa, Putina, Merkelove i Makrona, sedeli predsednici/premijeri Danske, Norveške ili Švajcarske, recimo? Čisto sumnjam. A šta mislite, da li bilo koga u Danskoj, Norveškoj ili Švajcarskoj boli Crven Ban gde su mu predsednik i premijer sedeli na panađuru u Notru Damu. Još čistije sumnjam.

Ako i ne znaju gde su im predsednici/premijeri sedeli, Danci, Norvežani i Švajcarci znaju ono što mi, Srblji, nikada nećemo sanjati, da je, naime, za male države i narode najprobitačnije da budu na učtivoj, ali što većoj distanci od Trampa, Putina, Merkelove i Makrona. Isto tako znaju da ambiciozni, ali visinom neobdareni svati koji obuju patike sa visokim potpeticama, natapiraju kose, pa namerače da se "na mufte" uguraju u neki klub NBA lige, po pravilu bivaju u klub i primljeni, ali na radna mesta skupljača lopti, perača dresova i zanosača visokih muda. Kako je ono rekao onaj mudri svat: kraljevi su kao vatra, ako si predaleko od njih, nazepćeš, ako si preblizu, dobićeš opekotine trećeg stepena, pa ti gledaj.

A šta mislite kakav utisak ostavljaju i šta u životu i istoriji postižu dilberi niski rastom koji pošto-poto hoće da igraju košarku u NBA ligi i države niske rastom koje pošto-poto hoće da budu velesile i da se bave imperijalizmom? Isti utisak i ista postignuća kao onomad pomenuti provincijalni džiberi koji su svoje jadne karijere gradili na pokazivanju slika na kojoj su zagrlili Dragana Džajića, a na kojima se lepo vidi da je Džaji neprijatno. Kao što su drevni provincijski džiberi bili uvereni da će komad Džajine svetske slave obasjati i njih i da će im prokrčiti put u bespuću srpske povijesne zbiljnosti, tako i banana državnici i njihovi banana narodi - nije Srbija jedina u tom društvu - fanatično veruju da će ako sednu blizu Putina, Trampa, Merkelove, etc, i njima zapasti komadina moći kojom malo pre pomenuti predsedavaju, a zapadne im samo po neki rashodovani avion, poneko slikanje i tapšanje po ramenima i to ne po ceni po kojoj ja krečim, dakle džaba, nego se to debelo plati, NIS-om recimo. Istorije takvih država - među kojima je Srbija lider, a da šta drugo - ima puno sličnosti sa scenarijima filmova katastrofe holivudske B produkcije. Znate priču... asteroid se ustremio ka Zemlji, opšta panika, opšti pičvajz, predsednik (najčešće SAD) miri se sa predsednicima Rusije i Kine, drži trogatelne govorancije, a onda se, u poslednji čas, praktično niotkuda pojavljuje mlađahna naučnica koja neočekivanom silom pronalazi rupu u asteroidu i rešava stvar, a film završava hepiendom, uz minimum žrtava u ljudstvu i materijalu. Isto to biva kad se neki istorijski asteroid ustremi na neku bananu državu, ali - vidi vraga - mlađahne naučnice ni od korova (moždano se odlila u SAD ili Kanadu) pa asteroid grune svom snagom. Želim vam lep vikend pod novogodišnjom rasvetom. Provedite ga pokušavajući da pronađete izlaz iz lavirinta na Obilićevom vencu.

Svetislav Basara (Danas)