Vesna Pešić: Propast Srbije na pačijem jeziku

Foto: Predrag Trokicić

Nekako smo već oguglali na valjanje u blatu Vučićevih svakodnevnih laži, smaranja, hvalisanja i konfuznih predviđanja šta će biti s nama. I on je prolazio kroz režiranog toplog zeca, teške reči svojih mrzitelja i misteriozna „rušenja“ i državne udare iz kojih se jedva izvukao. Bilo je tu i sijaset velikih odbrana od neprijateljskih komšija koji su tabloidno pretili da nas unište. Srećom tu je bio Putin, na naslovnim stranama istih tih tabloida, sa šajkačom na glavi, odlučan da nam pošalje ubitačno oružje i živu silu koja će Srbiju odbraniti od tih nemani.

Na početku svoje vladavine Vučić se preporučio zapadu kao čuvar ključeva nemirnog Balkana. On će razvezati kosovski čvor kao glavni problem mira i stabilnosti u ovom delu sveta. Rešenje za Kosovo je tada već bilo uslov svih uslova za članstvo Srbije u EU. On je potpisao Briselski sporazum i od tada su se ređali dijalozi i potezi realizacije dogovorenog. Srbija je dobila datum za otvaranje poglavlja početkom 2014. Onda je došao Briselski sporazum #2 i njegova realizacija. Poglavlja su sporo otvarana, tek njih nekoliko, jer se vlast oko toga nije mnogo naprezala. To je bilo i razumljivo u kontekstu razornog uništavanja demokratije, medija i institucija. Celokupna Srbija je uvezana u gvozdenu vertikalu na čijem vrhu je lično Vučić. Ništa ne sme da štrči i da se otima. Lokal je najviše jaukao i zato najviše batina popio. Ko se od vertikale odmakao da odbrani svoje lično dostojanstvo, svoju imovinu i svoj grad, kome je bilo tesno, ko je virio da vidi šta ima napolju, kazna ga nije promašila.

Društvom su zavladale šizofrenija i beda, a ljudi su digli ruke od svega zagledani u daleke predele. Trude se da odu što dalje, u čemu prednjače mladi koji svoju budućnost ne vide u Srbiji. Dok smo velikom brzinom hvatali kontra pravac u odnosu na EU i tonuli na dno Evrope, izgledalo je da se istom brzinom približavamo rešenju kosovskog problema. Na zahtev Vučića dobili smo i nekakvo klimavo obećanje da će Srbija biti primljena u EU oko 2025. ako ispuni poznate uslove za članstvo. Potpisivanje obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom se podrazumevalo, bilo je već tu, nadomak ruke. Taj deo velikog posla je bio planiran do kraja ove ili početka iduće godine.

I onda je ispalo jedno ogromno Ništa. Potopljeni su svi sporazumi. Tražio se neki novi početak, s namerom da se ne stigne nigde i napravi potop koji sada gledamo. Nema rešenja za Kosovo, nema ni EU za koju mnogi misle da nam i nije potrebna. Za ovaj zaokret u zamrznuto nema objašnjenja sa vrha vertikale. Profesionalni lažov koji voza ovu zemlju već šest godina objašnjenje za ruševine dodelio je Ani Brnabić. Ona je građanima tu istinu saopštila preko Dojče velea na svom pačijem jeziku. Objasnila nam je da „do 2025. postoji mogućnost da bude potpisan dugoročni dogovor o normalizaciji sa Prištinom“, ali da po svoj prilici „nema mogućnosti da Srbija do tada bude spremna da se pridruži EU“. Pa kako to sad: postoji mogućnost da se neki dogovor sa Prištinom potpiše, ali Srbija ni tada neće u EU zato što je nespremna?

Meni se čini da nema ni govora da se bilo kakav dogovor ikada potpiše, kao što nema ni govora da Srbija pristupi EU. Ispalo je da se Vučićeva furtutma svela na nekoliko nebuloza, nekakvih „mogućnosti“ i nekoliko „možda“ i „dugoročni dogovor“ za koji Brnabić „ne kaže da će se desiti“. Nego kaže da je Srbija tome privržena. „Ne zavisi to samo od Srbije, zavisi i od Prištine i od naših saveznika. Tako da mislim da idemo u pravcu EU. Za mene je važno da zaista implementiramo reforme tako da kao društvo politički i ekonomski budemo zreli za EU“.

Od formule i Kosovo i EU doguralo se do formule – ni Kosovo ni EU. Njene nerazumljive reči zvuče jezivo: „Mislim da je, onoliko koliko je naš interes da se priključimo EU, i interes EU da proširenjem pokrije Balkan. EU je, prvo i najvažnije, mirovni projekat i to uspešan jer po prvi put u istoriji imamo dugoročni mir u Evropi“. I dalje: „Time što je jedan od uslova da se Srbija pridruži EU potpisivanje pravno-obavezujućeg sporazuma o mirnim odnosima sa Kosovom, za Srbiju je najbliži mogući termin za pristupanje EU 2025“. Tako da ona misli da do 2025. „postoji mogućnost (podvlačenje moje) da se zapravo potpiše dugoročni dogovor o normalizaciji odnosa sa Prištinom“.

Kada je na svom nemuštom jeziku rekla da u Srebrenici nije bilo genocida nego da je to bio strašan zločin, i da je ona, Ana Brnabić, „apsolutno ponosna kako je Srbija obradila problem prošlosti“, mučnina me je nadvladala. Ko hoće još, ko ima nerve k’o konopce, neka čita dalje i u celini na adresi https://www.dw.com/sr/jo%C5%A1-nismo-spremni-za-eu/a-46290937

Peščanik.net, 15.11.2018.