(Dajem ovde, u Parkiću, ekskluzivno :) Preludij moje zbirke priča Senka koja tematizuje, između ostalog, moje detinjstvo, pogotovu odrastanje u Banjoj Luci od 1992-1995.)
I
Reči hrono-orgija i klavirint, "nežno su otuđene" od Kolje Mićevića, Vodolije. Četiri katrena III fragmenta ovih uvodnih nota K.M. napisao je tisuću devetsto osamdeset četvrte.
II
Pripovedači mojih priča, pripovedaka pišu na ekavici, ali, katkad zamišljeni, promišljeni, pa i u nedoumici ili nehotice i spontano štrcnu zvučni mlaz inačica (varijanti) jezika koje - ipak - ovde ne bih da imenujem. Drukčije stvari stoje kada su likovi u pitanju. Najčešće ukotvljeni, sabijeni, stešnjeni u svojim ambijentima govore ijekavicu.
Pisati na amalgamu, smesi jezika - ma koliko se u prozi takav poduhvat činio neobuzdanim - nije ništa drugo do potraga, potreba za oslobađanjem zvučnih prostora (ponora) jezika. Zato ovu knjigu neću najaviti rečju dekadencija, već dekadensa.
III
s turobnog turbana
sipa se senka sivila
a duša moja urbana
u grč se nemi savila
ja ne znam šta mi je
slomilo Snu kotače
dok čelo poput šamije
mistični srh optače
samo se grmljavina
u sećanjima prolama
smrde od mrlja vina
moj udes i dolama
dražeći gnev i diva
prohodih mrak mahala
a ruka je nevidljia
zbog spasa mog mahala
(Za sve koji su zainteresovani knjigu mogu da "dobave" putem: http://igg.me/at/gpdoc. Kupovinom knjige putem naše kampanje pomažete nam da završimo film što smo ga započeli prije skoro godinu i pol. Unaprijed zahvalan, Vojislav Voki Erceg.
Post scriptum: na fotografiji: Kolja Mićević, književnik koji je izvršio najviše uticaja na moje pisanje; u njegova četiri katrena što sam ih citirao, sasvim je jasno da je u pitanju Banja Luka. Naravno, žurim da dodam da je naš sin dobio ime upravo prema Kolji, dragom, Kolji Mićeviću.)
No comments:
Post a Comment