Vladislav Bodnaruk-Toba:U Kabareu banjaluckog Pozorista(7)

 U Ponedeljak ... kako smo rekli! 

I to je to ... gotova prica, nemam tu vise nista dodati! 

Ah, da opet sam se zajeb'o ... ima jos jednu da kazem ... prica je glupa da ne moze biti gluplja, ma nema ni nekog smisla!

Meni, ovolikiii,  minus za to!

Ali eto tu je! Tako je bilo! Glupo, znam ja to al' sam ipak priznao ... mozda mi se pola i oprosti! Ne mora sve! U dokolici vise niko ne laze za "Olimpijadu lazi"! 

Ratovi su ozbiljnije teme a i price su zesce od onih nasih glupih prica! 

Laze se danas bez prijeke potrebe, ne kao nekada da se Raja razgali! 

Laze se danas, da ti se povjeruje - a ne za gajbu pive ... kako smo se mi trudili! Laze se egzistencijalno. Za Diplome! Mi "supci" smo za to isli u Skole, pa sad jebajiga ... neko se i uhvati kakva postena papira! 

Nase lazi nisu smisljene da u to neko povjeruje, nego da se grohotom smijemo! A smijeh, k'o smijeh ... kao neki put ka sreci! Kad je sve pusto i prazno i kad niceg nema, jedina hrana za prazna srca je ... zajebancija!

I zamislite ... najbolje lazi u banjaluckom Kabareu su pricali

mastoviti ugledni banjalucani, najcasniji ljudi! (Ne bih tu spominjao imena!) 

Velika laz se pricala, da se nekom' lice razvuce u sretan osmijeh!

Prica k'o ispiljeno kopile, koje nikom ne treba! A dusa ... sita! 

Moj bi profesor srpsko-hrvatskog jezika, Irfan Kapetanovic Kajko rek'o: "Toba, tebi ni pocetka ni kraja, a i kad bi neko trazio, dje ce tu neko naci neki svoj smisao!?"

"Sjedi! Ne bi' te ocjenjivao danas! Al' sam te razumio! Svega mi! Ne moras vise ni biti na casu! Evo dvojka, da sad bas ne idemo na jedinicu, evo neka mala dvojkica!" Tako i upisa! 

A za kraj godine zakljuceno toliko ... al' cvrsto, k'o kuca! Mada ispod  te dvojke, nije ostalo puno!

 Mozda je u tome i smisao svega, dragi moj Profesore!? I ja sam Tebe razumio! Mozda je smisao u tome, da sam u zivotu ... polozio, prosao ... cist se provukao, da nisam neka banjalucka luda ili ne daj boze nekakva fukara!

Ha, ha! Razumjeli smo se Profesore! Valjda!? Razne su staze, pa i precice drugacije. Sto me nenauci tome, nego ja k'o kakva volina samo glavom naprijed!?

A sjecas li se Ti moj dragi Profesore kada si mi ti davao i petice za moje radove?

Jos onda(k), kad sam slagao petice iz Fizike i Matematike ...  sve dok nisam popustio!? A nije bilo samo do mene, no do tog juznog vjetra sto covjeka povuce. Pa krene!

Kontam, konam ... neko se nije uklopio!

Zapelo nedje!

Do mene je! Ima i takvih ljudi!

Jednom, Ti rece:" Cista savjest, miran san!" a meni nikako ... da usnim, nego vas sve vucem sa sobom k'o da sam ja neki Golijat, Veli Joze ili takvi! 

Dje sam se to preletio? 

Jebajiga!

(Nema vise ni za one koji su citali sve do sada)