O Jevgeniju Prigožinu ćemo na kraju. Prvo o ovome: za rusku i kinesku valutu, rublju i juan, zajedničko je to što im pada kursna vrednost prema euru i dolaru u protekloj godini. Grubo viđeno, krenulo je to vidljivo oko juna 2022. godine.
Klasični monetarist bi rekao da je to dobro za Rusiju i Kinu jer će njihov izvoz za Evropu i Ameriku biti jeftiniji, dok će izvoz sa Zapada u Rusiju i Kinu biti manji jer će biti skuplji. Sada nije tako. Izvoz iz Rusije i Kine pada, a pada im i društveni proizvod umesto da se povećava. Monetarista tu staje i pita se gde mu teorija otkazuje, beži u nedra polit-ekonomiste da mu ovaj ponudi odgovor. Odgovor je lak: ruski izvoz je manji zbog svetske trgovačke izolacije Moskve, dok je kineski pao zbog kovida-19 i trgovačkog protekcionizma Amerike protiv Pekinga.
Rusije i Kine pada, a pada im i društveni proizvod umjesto da se povećava. Monetarista tu staje i pita se gdje mu teorija otkazuje. Odgovor je lak: ruski izvoz je manji zbog svjetske trgovačke izolacije Moskve, dok je kineski pao zbog kovida-19 i trgovačkog protekcionizma Amerike protiv Pekinga
Postalo je jasno da ukrajinski rat evoluira u rvanje evro-američke ekonomije sa rusko-kineskom ekonomijom posle prošlogodišnje jesenje ofanzive Ukrajinaca na rusku vojsku u Donjecku gde su Rusi poraženi. Ekonomska izolacija Rusije jača iz dana u dan, kao i američki napad na Kinu. Ovaj industrijski rat preti da postane dugotrajni svetski rat ekonomija. Šta mislite, ko će da pobedi, ili: kako će da se završi?
KO JE PRVI POČEO
Donald Tramp je prvi počeo da „maltretira“ Kineze, i to od januara 2018. godine, pošto je Amerika završila trgovački bilans sa Kinom u 2017. godini sa deficitom od preko 375 milijardi dolara. Sa našeg stanovišta, on je napao Kinu potpuno opravdano iako Amerikanci nisu nimalo nevini u svojoj trgovačkoj i monetarnoj politici.
Istini za volju, Tramp je površno shvatio slabosti Amerike u odnosu na Kinu, i nije odabrao najbolja koplja za napad. No, i ova bačena koplja ponegde pogađaju.
Trampove primedbe su na mestu još iz njegove predsedničke kampanje 2016. godine: Kinezi kopiraju zapadnu tehnologiju bez naknade čime Amerikanci godišnje gube do zapanjujućih 600 milijardi dolara godišnje; Kinezi osnivaju prevarne kompanije za proizvodnju lažnih marki evro-američke industrije; oni ne troše novac na ekologiju uprkos Protokolu iz Kjota iz 1997. godine i Sporazumu iz Dohe iz 2012. godine; oni drže male plate radničkoj klasi i ne daju joj da osniva sindikate; nedozvoljenim izvoznim subvencijama prodaju svoju robu po damping cenama – to su kod kineskog tekstila već napali carinama i uvoznim kvotama Džordž Buš Mlađi i Barak Obama...
Dalje: Kinezi nedozvoljenim dotacijama pomažu industriju aluminijuma i čelika - što je krenula da istražuje već Obamina administracija (dok je Srbija 2016. godine prodala čeličanu u Smederevu kineskom „Hestilu“ za 46 miliona dolara pri čemu se Beograd obavezao da otplaćuje železarine dugove a Kina pokušala da nastavi sa kolosalnim subvencijama Smederevu koje je EU u Srbiji ubrzo zabranila i izbacila „Hestila“ iz Srbije ); Kina preduzima sajber upade i nezakonito pribavlja komercijalne informacije u Americi...
I, konačno: Kina veštački održava niski kurs juana prema dolaru napadajući izvozom američko tržište jeftinim robama.
NAPAD
Tramp je kinesku robu napao carinama i akcizama opterećujući američke uvoznike sa 350 milijardi dolara, na šta je Kina odgovorila svojim carinama na američku robu od 100 milijardi dolara – u skladu sa pravima na odmazdu Svetske trgovačke organizacije.
Godine 2020. obe strane su se dogovorile da više neće povećavati protekcionizam, ali su postojeća opterećenja opstala do danas. Obe strane su gubile u „ratu“ dok su treće zemlje dobijale – povećao se izvoz tih zemalja u Ameriku i Kinu, delom i zato što su zaraćene strane prebacivale firme u ove treće zemlje i zaobilazile međusobni protekcionizam. Blizu 50 zemlja, među kojima su posebno Češka, Meksiko i Malezija - zamenile su Kinu u Americi.
Nije loša naša poslovica - „kada mačke nema, miševi kolo vode“.
Trampov „guru“ je tada bio profesor Piter Navaro, malo poznati ekonomista, koji je u Beloj kući postao šef za rivalitet sa Kinom. Tvrdokorno je napadao Bajdena za navodnu izbornu pljačku protiv Trampa 2020. godine, vređao je čitav Kongres i navodno opravdavao pobunu Trampovih huligana na Kapitol. Zbog toga ide u septembru ove godine na građansku veliku porotu (Grand Jury) da se brani od optužbe za vređanje kongresmena i senatora.
ISHOD
Ipak, ishod napada na Kinu je dao manje učinke od očekivanih.
Dao ih je, uglavnom, više kroz direktnu zabranu prodaje američkih osetljivih tehnologija u Kinu – što se gotovo do danas osećalo na svetskom tržištu čipova, nego kroz carinsko-tarifni protekcionizam. I, na iznenađenje svih nas, trgovina carinski napadnutih roba između SAD i Kine se nije smanjivala - već povećala.
Državni budžet obe države je jedino profitirao od toga, a potrošači su gubili. Protekcionizam nije sprečio trgovinu. On ju je samo poskupeo. Tako je u Americi 2,6 odsto društvenog proizvoda poskupelo zbog trgovačkog rata, dok je u Kini poskupelo 3,6 odsto njenog.
To je slab efekat. Kineski društveni proizvod je 2022. godine bio tri odsto veći nego u godinama kovida-19, ali i najsporiji posle 1976. godine. Američki je bio 2,1 odsto veći, a za njih je to odlično.
Sve u svemu, to je mršavo u odnosu na ratničke trube i marševe. Izolovani trgovački rat između dva džina nije oborio nijednog, ali je podstakao „male džinove“ da rastu, i to one koji su se snašli i ne bave se identitetskim zagonetkama i čije su ikone. Kao pomenuta Češka, recimo.
Zašto onda pada juan? Pada zbog straha od Rusije, zbog vezivanja dela kineske budućnosti savezom sa Rusijom. Nije on čvrst, ali postoji, i odvraća investitore od Kine. A monetarista se teško snalazi u tome kako da psihologiju i strah kvantifikuje, i zbog toga nemojte ni da ga pitate zašto juan pada kada izvoz raste uprkos protekcionizmu. Kini je pao društveni proizvod i juan zbog toga što je ona zbog Rusije postala teritorija nestabilne izvesnosti.
IZOLACIJA RUSIJE
Za razliku od američkog napada na Kinu, na Rusiju je navalila cela evro-američka galaksija, plus Japan, Južna Koreja - i Crna Gora. Za Podgoricu je to dobro, nemojmo se zavaravati - budimo uz najjačeg.
Međutim, Rusija nije na kolenima uprkos tome što Međunarodni monetarni fond ne predviđa veći rast ruskog društvenog proizvoda od 0,7 odsto u 2023. godini. Naravno, Moskvu posebno pogađa ukidanje njenih veza sa Evropskom unijom i pridruženim državama – poput Švajcarske, Norveške....
Od aneksije Krima 2014. godine do danas, Moskvu napadaju gotovo nezabeležene kazne Evropljana u savremenoj istoriji: trgovačke, investicione, finansijske, oružane isporuke, zaplena ruske državne i lične imovine u inostranstvu, transportne i putne zabrane, informativne zabrane – recimo, na kanal Russia Today i druge , lične i kolektivne zabrane na ulaz u EU, prekid kulturne i naučne saradnje, prekid oružane saradnje, diplomatske, vizne i druge zabrane...
Obično na šest meseci Brisel ih proširuje sa usputnim uvećanjima. Od krimskog napada Rusije na Ukrajinu 2014. godine, Brisel je u deset navrata pojačavao pritisak. Sada je ovaj nameravani julski, jedanaesti napad, sa žurbom već objavljen pre sedam dana - 23. juna - i on obuhvata zabranu trgovine tehnologijama i proizvodima Evropske unije sa svim zemljama sveta koje ih prosleđuju Rusiji.
Kako će to posebno da ide sa Kinom, Uzbekistanom Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Jermenijom, Kirgizijom i Sirijom - videćemo. Ali kontrabanda, šverceri, svakako trljaju ruke zbog toga.
MOSKVA SE TETURA
Moskva jeste u grogiranom stanju ali nije nokautirana.
Cilj Brisela je da oslabi ekonomsku moć Moskve da ratuje sa Ukrajinom, a da poveća unutrašnje nezadovoljstvo stanovništva Putinovom samovladom. Ali Brisel to ne izaziva na trgovini sa prehrambenim proizvodima sa Rusijom i ne ograničava njen agrarni izvoz, ne sprečava njenu trgovinu lekovima i ne otežava joj rad zdravstvenog sistema.
Glavni cilj Brisla je bio da se smanje međunarodni prihodi Rusije od nafte, gasa, prodaje oružja, izvoza čelika i crne metalurgije. To je postignuto. Izvoz iz ovih sektora neprekidno pada od 2018. godine na ovamo. Recimo: izvoz nafte je ovog januara 2023. godine bio za gotovo 30 odsto manji nego u januaru 2022. godine, a u februaru za gotovo 42 odsto.
Brisel je blokirao i 300 milijardi devizno-zlatnih rezervi Ruske centralne banke na svojoj teritoriji i preti da će ih upotrebiti za oporavak Ukrajine – zajedno sa oduzimanjem ruskih državnih nekretnina u inostranstvu i zaplenom imovine moskovskih milijardera.
Svi ruski trgovački, putnički i milijarderski brodovi ne mogu pristati ni u jednoj EU luci, niti izigravati kaznu promenom državne zastave na krmi. A EU neće dozvoliti niti ijednom stranom brodu da ispumpa naftu u evropskim lukama ako ju je prethodno prevarno na otvorenom moru sipao u svoju utrobu iz ruskog tankera. Biće tu posla za policiju svih vrsta.
I sada još bolje razumemo zašto pada ruska rublja. Rublja je sve manje pokrivena ruskim društvenim proizvodom, zlato u inostranstvu joj je oduzeto, a zbog zabrana uvoza njene robe na glavnim tržištima sveta (sem agrarnih i zdravstvenih), ne može da plati proizvodima uvoz iz drugih zemalja. I tako rublja, kao međunarodni novac u platnom prometu postaje bezvredan, a tome doprinosi i SWIFT sistem koji je blokiran u najmanje 10 glavnih ruskih banaka tako da su i individualne međudržavne transakcije Rusa nemoguće.
Tako i Rusi u Crnoj Gori teško da mogu plaćati robe i usluge nalozima za inostranstvo iz svojih matičnih banaka u Rusiji.
I kuda to vodi? Svi to znamo, istorija nas uči da za to ne moramo biti naročito domišljati: ko se sa novcem posvađa, ostaće bez gaća.
OPASNI PRIGOŽIN
Ako je Prigožin bio gotovo dovoljna opasnost za Putinov opstanak, onda teško Putinu.
Prigožinov marš na Moskvu 24. juna će biti zapamćen kao još jedna pobuna upravnika carskih štala protiv imperatora. Iako je Prigožin minorna politička ličnost u Rusiji, čija je poslovna i vojna karijera isključivo zavisila od Putina, njegov napad na mecenu iz Kremlja je otkrio veliku trulost u ruskoj vojsci i raspad političkog jedinstva u vladajućoj eliti.
Možda je stoga i dobro što Prigožin nije u Moskvi osvojio vlast, jer on ne bi doneo mir sa Ukrajinom niti bi bio graditelj demokratske Rusije. On bi bio još opasniji od Putina jer bi sa njim Rusija postala utočište apsolutne vlasti kriminalaca i zločina kao prvog principa vladanja.
Rusija bi završila u krvi.
KO JE ŠEF VAGNERA
Prigožin je kriminalac koji je karijeru započeo pljačkanjem minđuša i nakita usamljenih žena na ulicama Lenjigrada.
Od dosuđenih 13 godina zatvora, pušten je posle odsluženih deset. Njega su „vagnerovci“ držali za svoga i odazivali su se njegovoj regrutaciji po zatvorima, jer su u moral Kremlja još manje verovali nego njegovom.
I držao je reč: ako posle šest meseci na frontu ostanete živi, ispratiće vas sa velikim novcem a za mlađe će telefonirati dekanima fakulteta u Moskvi i Sankt Peterburgu da vas upišu na studije i dobijete stipendije.
Ruska javnost o Prigožinu ne zna ništa loše – sem onih koji se sećaju kritika opozicionara Aleksandra Navaljnog i Ljube Sobolove. Čak ga neki vide kao patriotskog milijardera koji na frontu rizikuje glavu dok ostale milijardere po letovalištima i dvorcima u Evropi i Americi proklinje zbog kukavičluka, sramnog komfora i bezobzirne ravnodušnosti na armijske žrtve i patnje iseljenog stanovništva.
Ali nema razlike u tome kako je on stekao novac u odnosu na ostale ruske bogataše: svi su stekli bogatstvo na rimskom „antičkom kapitalizmu“, što je ime za obogaćivanje vlastele dodelom lukrativnih poslovnih monopola koje im dodeljuje koruptivni Senat i Car.
Posle kioska sa viršlama, otvorio je vinarsku prodavnicu koju mu je vodio administrator londonskog hotela „Savoj“, ulagao je u deonice samoposluga, a savez sa vlastima je negovao posle otvaranja lepog restorana u Sank Peterburgu gde su dolazili gradonačelnik Sobčak i njegov zamenik Putin.
Otvorio je i brodski restoran „New Island“. Služio je princa Čarlsa u muzeju „Ermitaž“, služio je i čelistu Rastpropoviča, služio je predsednika Džordža Buša Mlađeg, služio je indijskog predsednika Narendra Morija i brazilku Dilmu Rusef i druge... Sve mu je osiguravao Putin.
Prvi „antički“ posao je dobio 2015. godine kada je njegovo preduzeće - „Konkord Grupa“ - od Putina dobila zemlju u Molkini za privatnu vojnu obuku Vagnera i ugovor da tu vojsku hrani i oprema za preko milijardu evra godišnje.
Te godine je poslao Vagner u Siriju da brani Asada mlađeg, a da troškove naplaćuje u Kremlju. On je dobio 2016. godine ovlašćenje Putina da izvede internetsku i opštu propagandu preko Tvitera i Fejsbuka u korist izbora Trampa za predsednika SAD – on je to sa ponosom i priznao. I nije krio da je slao novac u Ameriku da se finasira oprema za tu kampanju.
Verovatno se ovoga ne sećate, ali za Prigožinov 55. rođendan je ispred Bele Kuće u Vašingtonu te 2016. godine nošen transparent „Happy 55th birthday, dear boss“!
U najmanje deset afričkih država je preko „vagnerovaca“ čuvao rudnike dijamanata i zlata i organizovao obuku za lokalne vojske. Prešao je preko, i na Madagaskar, sa istim zadatkom. Svuda je ostavio trag svirepih zločina i užasne gramzivosti, kao i sada u Sudanu. Ni Putin se nije uzdržao da ne kaže pre nekoliko dana da mu je Kremalj godišnje isplaćivao za Vagnera - jednu milijardu eura. Uopšte nije šteta što Prigožin nije stigao u Moskvu, jer bi od zlog predsednika Putina dobili još goreg prigožinskog Putina. Ali je korisno što smo preko Prigožina dobili stvarnu sliku Rusije - politički, vojno i moralno razrovane Rusije. Ta slika nas zabrinjava do hladnog srca.
I zbog toga, ako Putin nije umalo izgubio vlast od Prigožina, neka je što pre izgubi zbog Zelenskog, kako se mrvljenje Rusije ne bi nastavilo i sačuvao opšti mir.
Tada će porasti i ruski društveni proizvod i rublja.
(POBJEDA)
No comments:
Post a Comment