Istina

Čak i štetna istina vrijedi više od korisne laži.

Man

Ima istiná u koje nije dobro vjerovati.
Bomarše

Nije svaka istina za svačije uši.
Umberto Eko

Istina postoji. Izmišljati se može samo laž.
Džordž Brejk

Ko uvijek govori istinu, taj sebi može priuštiti loše pamćenje.
Teodor Hec

Moj glavni svjedok da govorim istinu jeste moje siromaštvo.
Sokrat

Budi spreman da uvijek govoriš istinu i zli ljudi će te izbjegavati.
Latinska

Kad bukne rat, prva pogine istina.
Artur Ponsonbi

U neiskrenim odnosima najteže je izreći istinu.
Bjornstern Bjornson

Istina je ono što se kao zajedničko nalazi u mnoštvu pojedinačnih mišljenja.
Sokrat

Laž ne može postati istina, laž može postati samo navika.
Oliver Hasenkamp

Ništa na svijetu nije teže od iskrenosti i nema ništa lakše od laskanja.

Lagati originalno je skoro bolje nego ponavljati tuđe istine. U prvom slučaju ti si čovjek, a u drugom samo papagaj. Dostojevski


Sve što kažeš trebalo bi biti istinito, ali ne mora biti istinito sve što ti trebaš reći.
Volter

Vjeruj onima koji tragaju za istinom, a sumnjaj u one koji su je našli.
Andre Žid

Markes: ZALJUBLJEN U LJUBAV.....

Kada bih imao jedan komadic zivota, dokazivao bih ljudima koliko grese kada
misle da prestaju da se zaljubljuju kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada
prestanu da se zaljubljuju.
Kada bi Bog za trenutak zaboravio da sam ja samo krpena marioneta,
i podario mi komadic zivota, moguce je da ja ne bih kazao sve sto mislim, ali
nesumnjivo bih mislio sve sto kazem.
Stvari bih cenio, ne po onome sto vrede, vec po onome sto znace.

Spavao bih manje, sanjao vise, shvatio sam da svaki minut koji provedemo

zatvorenih ociju gubimo sezdeset sekundi svetlosti.
Hodao bih kada drugi zastanu, budio se dok ostali spavaju.
Slusao bih druge kada govore, i kako bih uzivao u”sladoledu od cokolade”.
Kada bi mi Bog poklonio komadic zivota, oblacio bih se jednostavno izlagao
potrbuske suncu, ostavljajuci otkrivenim ne samo telo vec i dusu.
Boze moj, kad bih imao srce, ispisivao bih svoju mrznju na ledu, i cekao da
izgrije sunce. Slikao bih Van Gogovim snom na zvezdama. Jednu Benedetijevu
poemu, a Seratovu pesmu bih poklanjao kao serenadu u casu svitanja.

Zalivao bih ruze suzama, da bih osetio bol od njihovih bodlji, i strastveni
poljubac njihovih latica...Boze moj, kad bih imao jedan komadic zivota?
Ne bih pustio da prodje ni jedan jedini dan, a da ne kazem ljudima koje volim da ih volim.

Uveravao bih svaku zenu i svakog muskarca da su mi najblizi i ziveo bih
zaljubljen u ljubav.

Dokazivao bih ljudima koliko grese kada misle da prestaju da se zaljubljuju
kada ostare, a ne znaju da su ostarili kada prestanu da se zaljubljuju.

Deci bih darovao krila, ali bih im prepustio da sama nauce da lete.

Stare bih poucavao da smrt ne dolazi sa staroscu vec sa zaboravom.

Toliko sam stvari naucio od vas, ljudi...
Naucio sam da citav svet zeli da zivi na vrhu planine,
a da ne zna da je istinska sreca u nacinu savladavanja litica.
Shvatio sam da kada tek rodjeno dete stegne svojom malom sakom,
po prvi put, prst svoga oca, da ga je uhvatilo zauvek.
Naucio sam da covek ima pravo da gleda drugog odozgo
jedino kada treba da mu pomogne da se uspravi.

Toliko sam toga mogao da naucim od vas, premda mi to nece biti od
vece koristi, jer kada me budu spakovali u onaj sanduk, ja cu na zalost poceti da
umirem...

Gabriel Garcia Markes

Bajram šerif mubarek olsun!

Svima koji slave zelim

Sretan Bajram

Natasa: Trogir u pozaru

Natasa poslala dvije slike Trogira, snimljene 18. avgusta 2012. u 1:00 ujutro.
Pozar koji bjesni u zaledjini Trogira veoma je blizu grada. Slike autenticne, lijepe i stravicne....
Slike i vijest o blizini pozara potaknu me da, nakon dugo vremena nazovem svog bratica Radenka koji zivi u Trogiru. Pozar je dosao dosta blizu njihove kuce, ali je na vrijeme lokaliziran, zahvaljujuci kanaderima koji su jos uvijek radili i koji su, dok smo nas dvojica razgovarali,  svojom zaglusujucom bukom prekidali razgovor.

Ivo Josipović ocrnio Milorada Pupovca: On je profesionalni Srbin!

Jasno , glasno, korektno i konkretno!
Dok se ne rascisti sa profesionalnim ...... bilo kojima, nema napretka!
Razumno i lijepo zvuce Ivine rijeci.
Da je vise ovakvih politicara na Balkanu!

************************

ZAGREB - Predsjednik Hrvatske Ivo Josipović uputio je na adresu nedjeljnika Srpskog narodnog vijeća “Novosti” pismo u kojem je optužio lidera SDSS-a Milorada Pupovca da je profesionalni Srbin i “da je za Srbe u Hrvatskoj učinio malo a za sebe i svoje puno”.
Ukratko, “Novosti” su predsjednika Josipovića optužile da im pokušava ukinuti dosadašnji način finansiranja iz državnog budžeta, dok šef države Hrvatske, u svom pismu, tvrdi da to nije tačno, ali nije stao samo na tome. Njegov demanti je pretvorio u prvorazrednu političku temu.
Josipović tvrdi da iza svih optužbi na njegov račun stoji Milorad Pupovac i otkriva da mu je neformalni lider Srba u Hrvatskoj nedavno uputio pismo po tezama i formulacijama identično tekstu u “Novostima”.
“Politika Milorada Pupovca postala je disfunkcionalna, kako za odnos Srba i Hrvata u Hrvatskoj tako i za ostvarenje prava koja Srbi imaju po Ustavnom zakonu, tako i za odnos Hrvatske i Srbije“, navodi on u svom pismu.
Josipovićevo pismo neobično je otvoreno i vrlo žestoko, a njegovi adresanti ima će problem jer ga ne mogu jednostavno proglasiti nacionalističkim, jer predsjedniku Hrvatske, zbog iskoraka u prevladavanju ratnih rana, cijelo region i međunarodna zajednica priznaju status lidera pomirenja.
Josipovićeva kritika Pupovčeve politike, koji sam sebe definiše kao ljevičara, politički najbližeg SDP-u, što je stranačka baza šefa države, otvara odavno neviđen sukob na ljevici.

“Da se razumijemo, Pupovac je od devedesetih, otkad se aktivno bavi politikom, uradio za Srbe, ali i za Hrvatsku mnogo dobrih i korisnih stvari. Nije devedesetih bilo lako naći se u njegovoj koži. Mnogima je služio kako bi pljuvanjem po njemu, doslovce, dokazivali hrvatstvo. Ulazak njegove stranke, SDSS-a, u HDZ-ovu, Sanaderovu, Vladu, takođe je bio vrlo koristan. Hrvatskoj je omogućio poslijeratnu tranziciju, a HDZ-u prevladavanje nacionalističkog diskursa. Antisrpska retorika počela se smatrati politički nekorektnom, primjerenom samo ultradesnim strankama, što je za Hrvatsku svakako predstavljalo civilizacijski iskorak”, napisao je predsjednik Hrvatske.
Josipović, međutim, kaže i da vlast kvari ljude, što ne vrijedi samo za Sanadera i Hrvate jer se, kako tvrdi, isto pravilo, pokazalo tačnim i kad je je riječ o Srbima.
“Pupovac, koji, godinama važi za prvog među Srbima u Hrvatskoj izgradio je monopol u zastupanju svoje etničke zajednice. Nije se libio da svoju poziciju HDZ-u jako potrebnog partnera debelo iskoristi. Jer je ne samo finansijski nego i politički reketario HDZ-ovu vlast“, piše u pismu Josipovića.
Predsjednik Hrvatske navodi da “Kukuriku vlast” nije namjeravala otvarati pitanje politike prema manjinama na način na koji je to sada on učinio.

“Novu vlast nisu slomile Pupovčeve prijetnje međunarodnom intervencijom, a Zoran Milanović je odlučio da mu srpske stranke ne trebaju u Vladi, jer bi SDSS, kao HDZ-u do posljednjeg trenutka vjeran koalicijski partner, morao snositi konsekvence svog učestvovanja u korumpiranoj i štetočinskoj vlasti“, tvrdi on u pismu.
Josipović je na kraju poručio da je profesionalnim Srbima, baš kao i Hrvatima, definitivno je odzvonilo.

(Nezavisne novine)

Internacionalizacija

Odgovor brazilskog ministra prosvjete američkim studentima.
Sjevernoamerički tisak je odbio da ga objavi!?
Za vrijeme debate na jednom američkom univerzitetu, brazilskog ministra prosvjete Cristovama Buarquea, pitali su studenti što misli o internacinalizaciji Amazonije. Američki student je postavio svoje pitanje uz primjedbu da očekuje odgovor humanista a ne Brazilca.

Evo što je odgovorio g. Cristovam Buarque:
-"Naravno, kao Brazilac se jednostavno protivim internacionalizaciji Amazonije. Kolika god bila nebriga naših vlada za to bogatstvo, ono je naše".
Kao humanist, svjestan opasnosti koja prijeti degradiranju okoline u Amazoniji, mogao bih zamisliti da Amazonija bude internacionalizirana, kao uostalom i sve drugo važno za čovječanstvo. Ako bismo, u ime humanističke etike, trebali interncionalizirati Amazoniju, onda bismo trebali interncionalizirati i naftne rezerve cijelog svijeta. Nafta je isto toliko važna za budućnost čovječanstva koliko i Amazonija. Ali uprkos tome, gospodari naftnih rezervi osjećaju da imaju pravo povećavati ili snižavati njenu cijenu ili proizvodnju.
Isto tako bi trebalo internacionalizirati financijski kapital bogatih zemalja. Ako je Amazonija rezerva za cijelo čovečanstvo, nju se ne smije spaljivati voljom jednog vlasnika ili jedne zemlje. Spaljivati Amazoniju je isto tako ozbiljno kao i nezaposlenost koju su izazvali špekulanti globalne ekonomije. Ne smijemo pustiti da samovolja špekulanata upropasti financijske rezerve cijelih zemalja.
Prije internacionalizacije Amazonije želio bih biti svjedok internacionalizacije svih muzeja svijeta. Louvre ne treba pripadati samo Francuskoj. Svaki muzej na svijetu je čuvar najljepših djela ljudskog genija. Ne smijemo ostaviti da tim kulturnim bogatstvom, isto kao ni sa prirodnim bogatstvom Amazonije, manipulira ili ga uništi jedan vlasnik ili jedna zemlja. Prije izvjesnog vremena je jedan japanski milioner odlučio da sa sobom sahrani sliku velikog majstora. Prije nego se to dogodi, trebalo bi internacionalizirati tu sliku!
Dok se odvija naš susret, Ujedinjene nacije organiziraju "Forum Milenijuma", ali neki predsjednici država su imali poteškoća da stignu na Forum, zbog problema na granici Sjedinjenih Država. Mislim dakle da bi New York, sjedište Ujedinjenih nacija, trebalo internacionalizirati. Makar bi Manhatan trebao pripadati cijelom čovječanstvu. Kao uostalom i Pariz, Venecija, Rim, London, Rio de Janeiro, Brazilija, svaki grad sa svojom posebnom ljepotom i svojom historijom bi trebao pripadati cijelom svijetu.
Ako Sjedinjene države hoće internacionalizirati Amazoniju zbog toga što je opasno ostaviti je u rukama Brazilaca, hajde da onda internacionaliziramo i nuklearni arsenal Sjedinjenih država. Jer su SAD u stanju poslužiti se njime što bi izazvalo razaranja daleko obimnija od požara u Amazoniji koji su za žaljenje.
U toku rasprava između američkih predsjedničkih kandidata, oni su zastupali internacionalizaciju šumskih rezervi svijeta s tim da se za uzvrat izbrišu dugovi siromašnih zemalja.
Počnimo dakle s tim da upotrebimo iznos tog duga da osiguramo svoj djeci svijeta da se hrane i da idu u školu. Internacionalizirajmo djecu, i postupajmo prema njima, gdje god se rodila, kao prema bogatstvu koje zaslužuje pažnju cijelog svijeta. Daleko više od Amazonije.
Kad svi rukovodioci svijeta budu postupali sa siromašnom djecom kao sa Ljudskom baštinom, neće ih pustiti da rade umjesto da idu u školu, niti da umiru, kad bi trebala živjeti.
Kao humanist, pristajem zastupati ideju internacionalizacije Svijeta. Ali dok mene Svijet smatra Brazilcem, borit ću se da Amazonija ostane naša. I samo naša!!!

BANJALUCKI UNIVERZITET NA 6.042 MJESTU U SVIJETU

Листа најбољих универзитета креира се на основу критеријума као што су географска величина универзитета, присутност универзитета у академском свијету, објављени научни радови и број академских радника унутар универзитета, популарност и број улазака на сајт, као и утицај интернет страна факултета.
Према подацима јавног истраживачког центра Вебометрикс из Шпаније, који дјелује при Вијећу за научна истраживања (ЦСИЦ), из БиХ је и даље најбоље пласиран Универзитет у Сарајеву, који се нашао на 1.271. позицији од 19.402 рангирана факултета у свијету, иако је на листи објављеној у јануару био на 1.245. мјесту, док је Универзитет у Бањалуци, који је био на 3.186. позицији, сада на 6.042. мјесту.
Од високошколских установа из Републике Српске најбоље је рангиран бањалучки Електротехнички факултет, који се налази на 2.990. мјесту.

Паневропски универзитет "Апеирон" Бањалука је на 5.942. позицији, Економски факултет Универзитета у Бањалуци на 7.272. мјесту, Академија умјетности у Бањалуци на 15.965, Факултет политичких наука у Бањалуци на 17.723. мјесту, док је бањалучки Медицински факултет на 18.184. мјесту.
Универзитет у Источном Сарајеву налази се на 14.662. позицији, док је прије годину заузимао 6.733. мјесто.
Најбоље рангирани универзитет на подручју западног Балкана је Универзитет у Загребу, који се налази на 221. мјесту, а слиједи га Универзитет у Београду на 547. мјесту.
У Србији је послије Универзитета у Београду најбоље пласиран Универзитет у Новом Саду, који се налази на 1.026. мјесту, те Универзитет у Нишу, који је на 1.286. позицији.
Универзитет у Приштини налази се на 3.387. мјесту, а Универзитет у Љубљани на 106. мјесту.
Проректор за наставу Универзитета у Источном Сарајеву Радослав Грујић рекао је да Вебометрикс листа, која рангира факултете сваких шест мјесеци, често зна да буде необјективна.
- Ако универзитети сваких шест мјесеци варирају на листи за по неколико хиљада мјеста, онда нешто није у реду - истакао је Грујић.
Према његовим ријечима, ипак један од најбитнијих критеријума Вебометрикс истраживања јесте број академског особља, гдје се мора више радити на повећању броја професора на универзитетима.

- Док је оваква финансијска ситуација, и професори морају да држе дуплу норму. По овом критеријуму ми нећемо напредовати, јер професор не може да држи квалитетно наставу на три-четири предмета - истакао је Грујић.
Најбољи у свијету

Најбољи универзитети у свијету су Харвард, Масачусетс институт за технологију, Стенфорд, Беркли у Калифорнији, Корнел универзитет, Универзитет Минесота, Пенсилванија, као и Универзитет Висконсин Медисон.
У Европи је најбоље пласирани универзитет Кембриџ, који слиједи Оксфорд. На трећем мјесту је Институт технологије у Цириху, који слиједи Универзитет колеџ у Лондону и Универзитет Утрехт.

(Glas Srpske)

To su Olimpijske igre!

Gledao sam veci dio kosarkaskog finala izmedju USA i Spanije. Tipicna kosarkaska utakmica ima izmedju odlicnog evropskog tima, ovog puta Spanije i USA tima, zvijezda NBA.  Nakon svake od ovih utakmica ima se utisak da su USA zvijezde  igrale "na pola gasa" i, da su morali, pritisnuli bi gas i igrali jos bolje.
Mislim da je to pogresan utisak. Igrali su oni najbolje sto su mogli u datim uslovima. Evropljani, vec nekoliko godina predvodjeni Spanijom, (nekada smo se i mi mogli hvaliti d smo predvodnici) igraju drugaciju kosaku, sa mnogo vise taktike i u napadu i odbrani. Sa cestim izmjenma odbrane, koriscenjem svih vrsta zone, kombinacijama, zone i covjeka...Sve to NBA igracima nikako ne odgovoara. Tim koji im nametne takav ritam, koji uspori njihovu trku i bolje reci let preko terena, ima sansu. Bas tako, ima sansu. I, bar za sada, nista vise. I Spanci su u jednom momentu, u trecoj trecini  imali tu sansu ali je nisu iskoristili.
Kao sto se i ocekivalo USA je pobjedom od sedam razlike osvojila zlatnu medalju. Zasluzeno i prilicno nadmocno. Jos uvijek lebdi pitanje koliko ce se vremena cekati na rezultatski neizvjesne utakmice najboljih NBA igraca i najboljih svjetskih reprezentacija.

Ono sto je mene odusevilo je ponasanje NBA zvijezda nakon izvojevane pobjede, njihova iskrena radost koja pokazuje da je njima, vrhunskim igracima i multimilionerima jos uvije najvaznije pobijediti u kosarkaskoj utakmci. I da su prije utakmice i te kako bili zabrinuti snagom protivnika, Spanije.
Ovaj tim USA vrijedi oko miliardu dolara.
Medjutim, nacin kako i koliko su se radovali pokazuje da su oni, i pored cifara koje ih okruzuju i dalje samo sportisti kojima je osnovni cilj takmiciti se i pobijediti. Cak mi je i Brayant, koji mi, i pored izvanrednih kosarkaskih osobina, i koji je sigurno jedan od najboljih kosarkasa na svijetu, zbog svoje prepotentnosti, nije posebno simpatican; cak je i on u trenucima slavlja pokazao iskrenu radost, uvazavanje porazenog protivnika i emocije. Gledajuci ih kako se radjuju, pomislio sam kako mi cesto zaboravljamo da su ti izvanredni sportisti jos  uvijek samo djeca sa svojih 20 do 30 godina.
I jos nesto: ova utakmica je pokazala kako USA, u mnogo cemu najnadmocnija nacija na svijetu, ima nacina da pobijedi a da pri tom ne izazove sve ostale u svijetu protiv sebe. Mozda bi i olipmijada i ova utakmica mogli posluziti kao primjer kako se, uvazavajuci  protivnika, cilj moze postici a da se pri tom i taj protivnik, i u svom porazu osjeca ponosan sto je odigrao dobru utakmicu.

Goranu Simiću nagrada za knjigu godine u Kanadi

Zbirka poezije "Svitanje u očima Snješka Bijelića" („Sunrise in The Eyes of The Snowmen“) bosanskohercegovačkog pjesnika Gorana Simića proglašena je za najbolju knjigu 2012. godine u Kanadi. Ovu prestižnu nagradu dodjeljuje Udruženje kanadskih pisaca (CAA), koje predstavlja najznačajniju profesionalnu književnu organizaciju u Kanadi. Među dosadašnjim laureatima su i Leonard Cohen, Michael Ondaatie, Margaret Atwood...
Kuriozitet predstavlja činjenica da je nagrada Simiću prva dodijeljena autoru sa drugog govornog i kulturnog prostora u istoriji ove institucije. Na gala svečanosti u Muzeju Stephen Leacock Orillia Ontario, Simiću je uručen srebrni medaljon Asocijacije i novčana nagrada. Nagrađena zbirka napisana je na engleskom jeziku.
Goran Simić je rođen 1952. godine. Od 1996. živi u Kanadi. Piše i kratke priče i radio drame, a radio je i kao urednik književnih časopisa. Poezija mu je objavljivana u domaćim i svjetskim antologijama. Objavio je preko dvadeset knjiga, koje su prevedene na više od deset svjetskih jezika.
Tvorac je libreta za prvu 'Sevdah operu' a njegova drama za djecu „Bajka o Sarajevu“ na sceni Pozorišta mladih u Sarajevu izvodi se već šesnaest godina.
Tokom njegovog posljednjeg boravka u Sarajevu, upriličeno je veče poezije u „Zvonu“ pod nazivom „Buđenje proljeća Gorana Simića“. O dolasku u Sarajevo i ponovnom susretu sa publikom i prijateljima u „Zvonu“ tada je rekao: „Ja sam, prije svega, sretan što imam prijatelje u Sarajevu. Divan je osjećaj doći ponovo ovdje. Mislim da smo mi, Sarajlije, inficirani jednom čudnom bolešću povratka. Pripadam onoj generaciji koja je imala šansu da se dokaže i nemamo podrebu za dokazivanjem jedni pred drugima. I to je možda najznačajnije.“

( Iz Slobodne Bosne)
****
Simićeva pjesma 'Emigrantska' jedno je od najiskrenijih svjedočenja o iskustvu života van domovine.


Emigrantska

Mi koji u zoru drijemamo u pospanim metroima,
i čitamo jučerašnje novine u gradskim autobusima
još nikada nismo promašili naše subotnje večeri.
Tad se nadjemo u kafani i pričamo o Domovini.

Žedno gutamo pivo kao da spiramo u stomaku
onu mučninu koja se svakog ponedjeljka useli u nas
sa zvonjenjem budilnika
i nervoznim licem poslodavca koji ne shvata smisao
rezgovaranja o Domovini i politici.

Tamo proljeća mirišu na djetinjstvo,
Tamo majke mirišu na kuhinjske krpe,
Tamo ljudi imaju vremena da se vole.

Gledamo se u oči kao zavjerenici
i govorimo u pola glasa.
Šapućemo kako ne bi dali priliku nekom pametnjakoviću
za susjednim stolom da nas upita:
Zašto se ne vratimo u Domovinu kad se već toliko patimo
i kad je tamo sve bolje.

Onda bi se morali pravdati neotplaćenim kreditima
i djecom koja ne žele da se vrate
tek da bismo odagnali nasu strašnu sumnju
koja se uselila u nas kao bolest,
sumnju da u Domovini više ne stanuju oni
zbog kojih bismo se vratili.

Tamo ptice pjevaju sočnije,
Tamo strast miriše u vazduhu
Tamo muškarci i ponedjeljkom sjede u kafani.

Pijemo i pričamo o politici
i svaka nam je riječ tačna kao račun koji stiže sa pićima.
Šapućemo da nam kelnerica ne bi dobacila
kako smo se u Domovinu već mogli vratiti kao bogataši
samo da smo izbjegavali subotnje večeri sve ove godine.

Šta kelneri znaju o nostalgiji,
Šta Domovina zna o našoj tugi,
Šta subote znaju o nasim ponedjeljcima.

Pijemo i pričamo
kao da se liječimo od strašne bolesti od koje se umire
samo subotom.
Pričamo tek da nikome ne bi dali šansu da pomene
kako je mamurluk na isti način ružan
u Domovini
kao i ovdje.

Goran Simić, Toronto, Kanada, 1998.

Nataša: Trogir u slici

Kad već nema tekstualnih autentičnih priloga, evo barem da ispunimo Parkić koloritom trogirskih kamenih vizura i šarenilom suvenira.
Ovaj put bez plavetnila mora.
A upeklo je, jučer jedva podnošljivih 40C, po noći 30C, jutros sluti da će se i danas ponoviti, a grad u jutarnjim satima vrvi ljudima. Tu visoku temperaturu olakšava vrlo niska vlaga, što je osim ove visoke temperature još jedno iznenađenje ovog vrućeg augusta, za razliku od jula, vrućeg i vlažnog.
A Skandinavci griju stanove u večernjim satima i ne ispuštaju kišobrane iz ruku.
Tajfuni, dugotrajne kiše, poplave, zemljotresi, erupcije vulkana, nesnosne vrućine,...postali su svakodnevne vijesti.
Još uvijek ništa nismo naučili.