SULE: UVIJEK NAJBOLJE

Moja zaluđenost rokenrolom traje još od djetinjstva i, hvala Bogu, još me drži. Međutim, i pored te moje zaluđenosti, kao i kolekcionarskih napora da imam sve ono što mi se sviđa i što volim, nikad nisam došao u iskušenje da otpjevam ili odsviram neku od mojih omiljenih pjesama. Razlog za to je vrlo jednostavan, nisam stvoren za to i tu je kraj.

Isto tako, vrlo brzo sam shvatio da nisam baš najmjerodavniji da za neku pjesmu kažem: „Ova pjesma je dobra ili ova pjesma je sranje“.

One se meni mogu sviđati ili ne sviđati, ili me pak mogu vezati za nekog ili nešto i ja ih kao takve slušam. Ostala preseravanja meni sličnih likova o kvalitetu muzike smatram pukim gubljenjem vremena.

Ali zato su za mene uvijek postojale neke pjesme ili čak i cijeli albumi koji su me podsjećali na određene i samo meni znane folove, događaje ili ličnosti iz vremena kad su svirane, i baš zbog tih sjećanja one su za mene ostale uvijek aktuelne.

Ne postoji ta situacija kad ja nisam spreman slušati „You Keep Me Hangin’ On“, „When The Music’s Over“ ili pak live verziju teme „Magic Bus“ itd., itd. Da budem i konkretniji, prvo ide ona najbolja:

VANILLA FUDGE-YOU KEEP ME HANGIN’ ON

Svaki čovjek, pa tako i ja, ima svoju omiljenu pjesmu. Moja omiljena pjesma nije „Midnight Rider“, kako smatra veliki broj mojih dobrih drugara, koji misle da me dobro poznaju, već jedna stara Motaun-tema iz repertoara Dajane Ros, dok je još pjevala sa Sjuprimsima i zove se You Keep Me Hangin’ On.

Međutim, ni ova originalna verzija nije moja omiljena pjesma, već njena obrada iz 1967. godine, koju su napravili ljudi poznati pod nadimkom „doajeni pank-misterije“ iliti grupa Vanilla Fudge.

Zašto baš You Keep Me Hangin’ On, kad u rokenrolu postoji toliko boljih pjesama?

E, tu je sad već u pitanju ogromna doza nostalgije i jedno jako drago sjećanje. Dakle, radi se o jednom rok-koncertu beogradske grupe „Siluete“ iz 1968. godine, na kojem sam bio zajedno sa svojim najboljim prijateljem i bratom iz hipi-dana Bambusom. Siluete su ovaj koncert otvorile upravo temom You Keep Me Hangin’ On, u totalno zamračenoj sali, u kojoj su se svjetla postepeno palila u zavisnosti od jačine muzike, a pozornica se skroz otvorila tek kad je Zoran Miščević počeo da pjeva. Po završetku pjesme, Zoran je pozdravio publiku i između ostalog rekao da su ovu stvar uvježbali neposredno pred put u Banju Luku, jer su prethodnu noć u Domu omladine u Beogradu bili na koncertu splitske grupe „Batali“ i posvetili je njihovom klavijaturisti i pjevaču. (Taj klavijaturista i pjevač zvao se i još se zove Oliver Dragojević)

Evo i danas, skoro 40 godina od tog koncerta, ja još uvijek najviše volim ovu pjesmu. Možda zato što sam tada imao samo 17 godina, možda zato što mi je to bio prvi pravi rok-koncert u životu, možda zato što smo Bambus i ja bili u prvim redovima i sve doživjeli baš onako kako su to „Siluete“ i htjele, možda zato što sam se udvarao jednoj „djevojci iz dobre kuće“, koja se tad, mislim, zatreskala u mene, a ja to nisam ni primijetio.

Nakon tog koncerta rado se odazivala na moj poziv da idemo na matine ili neku žurku. Kasnije su joj roditelji zabranili da se viđa sa Suletom, jer ja sam već tad imao dužu kosu, nosio preuske pantalone i „vijetnamku“. Zamjenik direktora škole kao takvog me vrlo često nije htio pustiti da uđem u školu.

Danas je ta „djevojka iz dobre kuće“...

Skoro sam je sreo i pitao da li se sjeća grupe „Move“ i njihovog hita „Flowers In The Rain“. Previše brzo je odgovorila „ne“ i nakon toga, da bi izbjegla još neka pitanja, zamoli me da joj napravim CD sa domaćom rok-muzikom. Kako sam ja u tim situacijama, bar tako kažu, veliki laf, napravio sam joj taj CD i nazvao ga „Ostaju ljubavi moje“. 

Sa Ninom Bahtijarevićen u Novalja na Pagu 1974. godine.

(Nine i danas sjajno i vrlo rado svira You Keep Me Hangin' On, a svirao ju je već šezdesetih sa New Loversim-a, kad je imao samo 15 godina)

Pozdrav Little Sule.

VANILLA FUDGE: YOU KEEP ME HANGIN' ON

Sretna vam Nova 2013. godina

Svima vama koji povremeno ili stalno navracate u Parkic, 
vasoj djeci, roditeljima, unucima, rodjacima i prijateljima

zelim zdravlje i srecu u Novoj 2013. godini.

Predrag Canak

Cestitka za blogere‏

Svim posjetiocima Parkica zelim Sretnu Novu 2013 godinu.

http://youtu.be/sfeZnPoOOvw

M. Brujic

Marcici

Prijateljima

u 2013. zelimo zdravlje, srecu i mnogo sunca - da vas grije vise nego prije!

Ljilja i Mario

Cestitka Parkadzijama!‏

Sretno, hrabro, otvorena srca i uma, s osmijehom i vjerom u sebe i budućnost zakoračite u Novu 2013!

Nataša

Istorija/Historija/ Povijest...

Sta je istorija?
Koja je od historija koje smo nekada ucili istinita?
Koja od ovih koje ucimo zadnjih desetljeca je istinita?
Koliko povijesti je pisano? Koliko ce ih tek biti napisano?
Mogao bih ja jos dugo postavljati ovakva pitanja.
Ali necu. Radije cu vam ponuditi jos jednu od novih istina koja kruze internetom.
Ja sam je procitao, primio k znanju, malo razmislio i ispustio :"Hm?!"
Do vas je da vjerujete ili ne; da kopate dalje, istrazujete ili ne...
Meni se nesto ne da. Previse mi je tih novih istorija za moj uzrast...

*************************

Партија шаха:Лењин и Хитлер – Беч 1909.

Аутор ове графике, која је 2009. Године продата на аукцији у Лондону, је Хитлерова професорка цртања, јеврејка Ема Ловенстрам која је посматрала игру.
***

Слика, која на полеђини има потписе двојице диктатора, настала је 1909. Године у Бечу где је млади Хитлер учио сликарство, а Лењин био у изгнанству – док су чекали инструкције за преузимање својих улога. Обојица су имали истог газду – Језуитског генерала.

Лењин је умро од сифилиса, а Хитлер од старости у Аргентини, у месту Мендоза, 1962 године, у вили Ресиденциа Иналцо, имању на језеру Нахуел Хуапи у аргентинској Патагонији, као сувласник једне фабрике чоколаде. Био је унук барона Соломон Мејер Ротшилда из Беча. Зато су га Ротшилди финансирали преко Енглеске Банке и преко Рокфелера од доласка на власт па до краја рата. Оставио је више потомака од којих неки данас завршавају посао око Европске уније.

(извор: http://www.ivantic.net/istorija.htm)

Bivši američki zvaničnici učestvuju u privatizacijama na Kosovu

(iz Slobodne Bosne)

Bivši američki zvaničnici sa kraja devedesetih godina sada se vraćaju na Kosovo i učestvuju u privatizaciji velikih preduzeća, što bi moglo da predstavlja konflikt interesa zbog njihovog ulaska u unosne poslove, piše Njujork Tajms.

Njujorški dnevnik u tekstu opisuje sadašnje stanje na Kosovu, ocjenjujući ga kao najekstremniji primjer učešća bivših američkih diplomata koji su bili povezani sa tim regionom u privatizacijama koje slijede.

"Premijer Hašim Tači je u procjepu. Jedan od ponuđača za kupovinu kosovske telekomunikacione kompanije PTK je kompanija bivše državne sekretarke Medlin Olbrajt. Za drugu lobira Džejms Perdju, specijalni izvjestilac za Balkan iz Klintonove ere", navodi list.List prenosi da se na težak položaj, tokom susreta sa Perdjuom u oktobru, žalio i sam Tači, jer koji god ponuđač da pobijedi, dva miliona ljudi će misliti da je izdao onog drugog.

Njujork Tajms piše da se mnogo bivših američkih zvaničnika vratilo na Kosovo u želji da učestvuje u poslovima sa ugljem, telekomunikacijama, ili da budu lobisti za unosne vladine poslove koji se plaćaju iz budžeta.

Među njima su i penzionisani komandant NATO snaga u Evropi Vesli Klark, koji je, kako se navodi, rukovodio bombardovanjem snaga Slobodana Miloševića i izvršni direktor Savjeta za nacionalnu bezbjednost iz Klintonovog vremena Mark Tavlarajds.Stejt department nema usvojena pravila koja bi zabranjivala bivšim diplomatama da lobiraju u ime država u kojima su prethodno služili ili da se u njih vrate zbog privatnih poslova, sem što postoji generalna jednogodišnja zabrana za sve federalne visoke službenike da rade sa agencijama u kojima su ranije službovali i doživotna zabrana da u njima budu savjetnici.

Kosovo nije jedini primjer gdje su se bivši zvaničnici vratili zbog biznisa, tu je i Irak, ali je Kosovo ekstreman slučaj zbog ukupnog spoljnog uticaja na ovom području. Priština je možda jedini grad na svijetu gdje ulica Boba Dola siječe bulevar Bila Klintona, donekle šaljivo zaključuje Njujork Tajms.

Kada ih je list upitao za komentar većina je odgovorila da to radi za narod Kosova, dok je Klark rekao da je uvrjedljivo da se sugeriše da postoji bilo kakav sukob interesa između njegovog ranijeg posla i sadašnjih privatnih aktivnosti.

"Moj posao je transparentan, pomaže narodu Kosova i donijeće mu stotine miliona dolara investicija", ističe Klark, koji je direktor Enviditija, kanadske energetske kompanije koja istražuje zalihe lignita na Kosovu i pravi sintetičko gorivo od toga.

Međutim, profesor prava sa Harvarda Lorens Lesig smatra da profitiranje na poslovima predstavlja rizik za podrivanje ugleda SAD, koje su 1999. godine vodile takozvanu humanitarnu intervenciju na Kosovu, sprječavajući srpske zločine, ocjenjuje njujorški dnevnik.

Jedna od kompanija koja traži svoje mjesto na Kosovu je i Olbrajt Kapital Menadžment, koju je osnovala bivša državna sekretarka, i ona se bori za 75 odsto akcija telekomunikacionog PTK. Procjenjuje se da bi prodaja PTK mogla da dostigne cijenu od 400 do 800 miliona dolara.

Ono što zabrinjava je to da sestrinska kompanija Olbrajt Stounbridž Grup već ima dio akcija u jedinoj konkurenciji PTK-u, slovenačkoj telekomunikacionoj kompaniji IPKO.Olbrajtova nije prihvatila da razgovara za list, poslavši saopštenje u kome se kaže da kompanija ozbiljno uzima u obzira sve svoje obaveze, od pravnih do etičkih, u ovom i svim budućim potencijalnim investicijama.

Njujorški list podsjeća da je Olbrajtova 2004. godine postala specijalni savjetnik predsjedniku uprave kompanije IPKO Akanu Ismailiju, koji je sada novi ambasador Kosova u SAD.

"Nadam se da će zaraditi na Kosovu, kao i da će Kosovo zaraditi iz njihovih investicija"

Kosovska vlada sa svoje strane negira da bilo koje bivše strane diplomate imaju specijalan status.

"Nadam se da će zaraditi na Kosovu, kao i da će Kosovo zaraditi iz njihovih investicija. Kosovska vlada neće izabrati neku kompaniju samo zato što je američka", kaže zamjenik ministra spoljnih poslova Kosova Petrit Selimi.

Međutim, telekomunikacije nisu jedini posao u kome učestvuju američke kompanije, već je tu i izgradnja stotinak kilometara autoputa koji povezuje Prištinu sa albanskom granicom, a posao je 2010. godine dobila kompanija Bečtel iz San Franciska, zajedno sa turskom Enkom.

Posao za Bečtel je obezbijedio izvršni direktor Saveta za nacionalnu bezbjednost iz Klintonovog vremena Mark Tavlarajds, preko vašingtonske lobističke firme Van Skojok Asosijets, navodi list. (vijesti.me)

NASA, Britanci i kokoska!

Jeste stari ali vrijedi ga cuti opet.

*****************

Naucnici NASA-e izgradili specijalni top za ispaljivanje 2 kg teske mrtve kokoske
u svrhu simuliranja cestih sudara raznih letecih objekata ( ptica najcesce) sa avionima,
vojnim mlaznjacima, kako bi testirali cvrstinu vjetrobranskog stakla (ako se to jos tako zove).

Vec prvi testovi su dali dobre rezultate i potvrdili kvalitet vjetrobrana.
Britanski naucnici culi za taj top i pozeljeli da njime testiraju vjetrobransko stakla
njihovih brzih lokomotiva.
Uskoro, specijalni top je poslan u Britaniju.
Nakon prvog testa britanski naucnici su ostali zapanjeni jer je ispaljena kokos prosla
kroz zastitnu mrezu ispred vjetrobranskog stakla, kroz vjetrobransko staklo, kroz kontrolnu konzolu,
prepolovila naslon masinovodje i zabila se u zadnji zid kabine.
Zaprepasteni Britanci jave rezultat testa NASA-i trazeci od americkih naucnika hitne savjete sta dalje da rade.
Odgovr stize isti dan u jednoj recenici:
"Odmrznite kokos"

Istinita prica - kazu (vjerovatno Amerikanci)

Sretan Bozic

Svima vama koji danas ne radite i slavite, 

vama koji ne slavite i isto tako danas ne radite,

 vama koji ne slavite i radite, 

kao i vama koji slavite a morate i da radite 

zelim sretan danasnji dan.
Svima vama Sretan Bozic!

Majmunska posla ( 2)

Udarna vijest svih novina, radio i TV stanica, ovdje kod nas, ovih je dana je ponovo tzv. Ikein majmun.
Da podjsetim, slatki majmuncic, ostavljen u autu na parkingu Ikee, dok njegova vlasnica -mama nesto na brzinu ne kupi, uspio je izici iz auta, sto je privuklo paznju prolaznika i zacas se tu stvorilo drustvo za zatitu zivotinja i odvelo ga u kavez u neki stacionar. Vlasnica sada trazi povrat svog majmuna preko suda.

Ne vracaju joj ga jer majmun nije na spisku zivotinja koje se smiju drzati u gradu. Ali za ljubav svog mjezimca, vlasnica- mama iznajmljuje vikendicu gdje je dozvoljeno drzati i majmune. Sud jos nista nije odlucio osim sto joj nude da ga posjeti u stacionaru za  Bozic. Ona na to ne pristaje i sudjenje se nastavlja.

Ja opet, tu vijest poredim sa udarnim vijestima kod nas. Kod nas  majmun nikada, ni pod razno, ne moze biti udarna vijest.
One su rezervisane za politicare, jer vijest o majmunima i nije neka vijest.
Vijesti su rezervisane za politicare.
O majmunima niko niti govori, niti brigu vodi.
Ili se to meni samo cini tako.
Kad bolje razmislim, sve je to isto...
Mislim, to sa  vijestima. Majmunska posla...

Udarna vijest....

Zasto i ja ne mogu u vijesti? Imam i kravatu...

Vijest i slika Ikeinog majmunu iza resetaka potresa Kanadu

Ovdje mi nedostaje jedna slika.