Lep krajolik, gostoljubiv narod, deregulisano tržište šljivovice i jedan sin skromnog pravoslavnog sveštenika koji će, posle izvesnih peripetija, spasti čovečanstvo – siže je to priručnika za intenzivno dejstvo na srpski imidž u svetu koji se nije menjao još od Miloševićevih propagandista iz neokortikalnog rata, vremenom dopisivan iskustvom svakog od naslednika na tronu. Posle Tadićevih „Teslinih lasera“ za projektovanje ikona, baklju zloupotrebe upravo je preuzeo predsednik Nikolić noseći je čak u daleku Ameriku.
Tamo je, na njujorškom Long Ajlendu, otkriveno bronzano poprsje Nikole Tesle – „poklon vlade Srbije američkom narodu i građanima sveta“ – postavljeno ispred poslednje sačuvane laboratorije velikog naučnika.
Otkrivanje spomenika ispred Vordenklif kule nije tek izolovani incident; reč je o „projektu“ u okviru kog se planira sejanje Teslinih replika po čitavom svetu. „Čitava manifestacija“ ima i svoj organizacioni odbor, sve sa pratećom izložbom i poslovnim ručkom za „brojne privrednike“ iz matice i dijaspore. Prvi u nizu spomenika već je postao novinski simbol nove ere srpsko-američkih odnosa.
I dok je Nikolić mešovitu publiku na Long Ajlendu garniranu patrijarhom i pratećim sveštenstvom, u ponedeljak zasipao nasumičnim metaforama o „Prometeju modernog doba“ i „najvećem geniju kog je othranila srpska majka i kao Bogorodica poklonila čovečanstvu“, šefica vladine kancelarije za saradnju sa dijasporom tiho je prevodila državnoj agenciji značaj Tesle „kao srpskog brenda“ te početka „organizovanog načina povezivanja dela i rada Nikole Tesle sa Srbijom“. Štaviše, i obližnja će laboratorija – u saradnji sa dijasporom koja je „ogromno“ pomogla da se lokalitet otkupi – biti „brednirana kao deo Srbije“ jer je u planu da narednih godina bude pretvorena u Teslaworld, nalik na Diznilend.
Bilo je tu i svemirskih putovanja, predviđanja interneta i drugih čuda, kako to već decenijama zamišljaju pisci predsedničkih govora nedovoljno informisani o elementarnim karakteristikama Teslinog rada, ali se nije našlo mesta za nešto detalja o novijoj istoriji same laboratorije i projektu zbog kog se spomenik uopšte našao u njenom dvorištu. U agencijske izveštaje, uostalom, nisu mogli svi da stanu, pa su izostavljeni Teslin naučni centar u čijem je vlasništvu laboratorija a naročito Metju Inman, koji je ovoj neprofitabilnoj organizaciji omogućio da dođe u posed vrednog lokaliteta u šestodnevnoj fundraising kampanji koja je prošle godine zapanjila svet.
No, dobro, ipak svu pažnju treba posvetiti samo Tesli, jer konačno čitava manifestacija i jeste posvećena njemu; tačnije Tesli i njegovim Srbima ili, još preciznije, vladi Srbije i njenom predsedniku, uz omanju svitu državnih službenika, kancelarista, organizatora i savetnika. I, naravno, srpsko-američkim odnosima u čije je ime na postamentu spomenika uklesano „Nikola Tesla, Srbin i Amerikanac“, ne bi li se genijalnom teorijom o bežičnom povezivanju nacija, transformacijom naučnih postignuća u političku plazmu, iz manifestacije izvela i neka opipljiva korist.
Sticajem zgodnih okolnosti, spomen-ploča koju su na godišnjicu Teslinog rođenja 1976. poslale jugoslovenske vlasti, ukradena je sa zgrade nekadašnje laboratorije još pre četiri godine, pa se novi državni narativ deklamuje bez mucanja.
Nikolić je srećom ubrzo ostavio Tesline njujorške fanove da se bave svojim poslom. Imao je preča posla, narednog dana je od Obame dobio podršku za „sve što radimo“, da bi već u sredu u Ujedinjenim nacijama decidno saopštio da stolicu Kosovo dobiti neće.
Po običaju, predsednik je usput razdelio i nešto ordenja.
Za njim je ostao spomenik, toliko najbolji od svih da će isti takav biti postavljen sledeće godine ispred Kolumbija univerziteta u Njujorku „kao i na Vidovdan u Filadelfiji“. Štaviše, objasnili su državni službenici, „želimo da taj spomenik posejemo širom sveta“.
Bronzano poprsje postavljeno ispred Vordenklif laboratorije delo je akademika Nikole Jankovića koji je svog originalnog Teslu radio za nikad realizovani park skulptura u Kruševcu davne 1979. godine. Njena replika je kasnije postavljena ispred zgrade tehničkog fakulteta u Kragujevcu. Prava na izlivanje kopije srpskoj dijaspori u Americi Janković je ove godine ustupio bez nadoknade; doduše, tada je mislio da će mu rad krasiti prilaz zgradi Ujedinjenih nacija.
Naime, ovaj „poklon vlade Srbije“ bio je zamišljen kao oproštajni dar predsednika svetaVuka Jeremića čiji je mandat na čelu Generalne skupštine UN upravo istekao. UN su se izgleda ljubazno zahvalile na ponudi, a legenda dalje kaže da je za alternativnu lokaciju Jeremić odabrao Central park u komšiluku – ali se „situacija zakomplikovala“. Pokazalo se da sa gradskim vlastima u Njujorku nema izvrdavanja procedure, čak ni kada je reč o ponudi koja se ne može odbiti, te da bi se samo na dozvolu čekalo bar tri godine, dok nije zanemariv ni uslov da donosilac poklona obezbedi sredstva za održavanje spomenika u narednih 50 godina.
Po svoj prilici projekat je zatim preuzela kancelarija za dijasporu i dala se u potragu za „jeftinijom lokacijom“. Takva se uskoro ukazala na Long Ajlendu – zahvaljujući grupi naučnih entuzijasta i iskrenih Teslinih fanova koji su gostovanje predsednika države koji drži prava na Teslino etničko poreklo prihvatili kao posebnu čast.
Da je sve ispalo baš jeftino državni službenici su morali više puta da naglase – što ponašanjem, što izrekom da „čitava manifestacija“ građane Srbije neće koštati ni dinara, jer sve plaća dijaspora.
Doduše, za izložbu iz pratećeg programa iz budžeta kancelarije za dijasporu izdvojeno je pola miliona dinara, koliko je plaćeno umetničkoj galeriji „Radionica duše“ za postavku, u eksplikaciji budžeta opisanu kao „Tesli u čast slikara i vajara posvećenih Nikoli Tesli u Beogradu i Njujorku povodom 70 godina smrti velikana svetske nauke“. Izložba u galeriji SANU, tokom koje je predstavljen i odlivak skulpture trajala je čitavih sedam dana.
Logika popravke imidža po kojoj će se, ako se s poštovanjem govori o Tesli, s poštovanjem govoriti i o Srbiji, testirana je na Long Ajlendu do ivice pucanja.
Oko Vordenklif kule, dizajnirane za Tesline eksperimente bežičnog prenosa energije, vodila se bitka više od petnaest godina. Neformalna inicijativa „Tesla Vordenklif projekat“ od sredine devedesetih pokušava da lokalitet od 16 hektara u mestu Šorhem na Long Ajlendu otkupi ili makar stavi pod zaštitu, zajedno sa laboratorijom i temeljima nekadašnje kule, kao deo kulturnog i naučnog nasleđa i tako onemogući rušenje poslednje Tesline laboratorije. Inicijativu je vremenom zvanično preuzela neprofitabilna organizacija Teslin naučni centar, ali sa podjednako lošim izgledima. Kada je prošle godine dotadašnji vlasnik, korporacija Agfa, objavio nameru da lokaciju ponudi investitorima izgledalo je da više nema nade. Onda se u priču umešao Metju Inman, crtač i bloger poznatiji kao Oatmeal, sa brojnom i lojalnom fan zajednicom. Za svega nedelju dana, na Inmanov poziv za donacije stiglo je preko 800.000 dolara – što su državne vlasti, ispunjavajući obećanje, udvostručile.
U svečanoj sali hotela Njujorker, na čijoj fasadi i danas stoji tabla da je tu do svoje smrti živeo i radio slavni „jugoslovensko-američki naučnik“ – Inman je prošle godine primio priznanje za ingeniozni fundraising projekat.
I nakon otkupa zemljišta, donacije su i dalje stizale pa je ostalo para i za raščišćavanje prostora, obnovu zgrada i udaranje temelja budućem naučnom centru. Ukoliko rekonstrukcija laboratorije potvrdi priče o tunelima, podzemnoj hali za eksperimente i zbirci Teslinih rukopisa i ličnih predmeta, biće to značajan prilog naučnoj istoriografiji.
Prava na tajno oružje zadržaće vlada Srbije i njen predsednik.
PS. Manija dizanja spomenika Tesli zarazila je nedavno i Silicijumsku dolinu gde su, u korporativnoj replici Inmanovog poduhvata, prikupljena sredstva za izlivanje Tesline figure u prirodnoj veličini koja će biti postavljena početkom decembra na Šeridan aveniji u Palo Altu.
Peščanik.net, 26.09.2013.
