Božo MARIĆ: EPIGRAMI

Božo Marić Pika

(15.1. 2013. – 15.1.2016.)

VIZIONAR

Humanista

svoju vilu,

u renesansnom

gradi stilu.

ČISTUNAC

Čisto mu je

ispred praga,

jer ulazi

odostraga!

PROMENADA

Sa rasnom

džukelom,

onako uzgred,

šeta gazda

i svoj ugled.

GARNIRUNG

Što je opština

nerazvijenija,

to je garnitura

ugojenija.

OBZIRNOST

Protivnik sam video-nadzora

ne u ime ličnih sloboda,

nego šta ćemo onda s vojskom

špijuna i uhoda.

MORA

Sanjao sam

strašan san,

da ponovo

naseljavamo Balkan.

Svetislav Basara: Mržnja po crkvenom kalendaru

Paganski običaji za Božić: Neka gori badnjak, ali po julijanskom kalendaru

Ne trčite pred rudu! Nije u pitanju naučnofantastična priča, mada će u njoj biti i natruha fantastike. Danas, na drugi dan Božića, ponovo otvaramo temu o starom i novom kalendaru i upornom odbijanju srpske crkve (i srpskih nacionalista, inače listom ateista) da se crkveni kalendar upodobi svetovnom, u kom bismo slučaju - poput ostatka sveta i većine pravoslavnih zemalja - najpre proslavljali Božić, pa tek onda Novu godinu, a ne ovako, obrnutim redosledom.

Kako stvari stoje, izgleda da ćemo mi Srbi dok je sveta i veka Božić i ostale praznike - kako to novindžije vole da kažu - "obeležavati" po starom, kao što nam se lako moglo dogoditi - samo da nije stvorena Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca - da i svetovna posla još uvek vodimo po julijanskom kalendaru jer je takozvani gregorijanski, ako počem niste znali, u Srbiji stupio na snagu tek 1919 godine.

Meni lično razlika od trinaest dana uopšte ne smeta, kao što mi - dok sam živeo na bratskom pravoslavnom Kipru - uopšte nije smetalo praznovanje po novom kalendaru. To mu dođe kao vožnja levom i desnom stranom puta, trodnevno čudo koje brzo postane nešto sasvim obično. Srpski crkveni oci - ili bar većina njih - žestoko se protive ideji prelaska na gregorijanski kalendar zato što bi to - citiram po sećanju - izazvalo "poremećaj u liturgijskom poretku". Može biti da bi i izazvalo neki poremećaj, ne poznajem dobro materiju, ali se isto tako ne može poreći da je liturgija, ako se sme tako reći, otvaranje prozora ka večnosti, a ne ka zidnom kalendaru. Ne znam odakle mi ovo, ali imam snažan utisak da bi - u slučaju da se, recimo, Ruska pravoslavna crkva presaludumi i pređe na gregorijanski kalendar - SPC koliko sutra učinila isto.

Za crkvene oce, fakat, imam razumevanja; njima je konzervativnost takoreći u opisu radnog mesta, kakva bi to, konačno, bila crkva koja bi u svemu išla ukorak sa vremenom i olako prihvatala svaku novotariju. Ali šta reći na svojevremeni komentar Slobodana Antonića (i mnogih drugih) da se - opet citiram po sećanju, izvini Antoniću ako sam nešto pobrkao - "o promeni kalendara ne sme ni misliti dok vapi krv jasenovačkih žrtava". Iz te rečenice - da ne zalazimo u sitnija crevca - provejava, čini mi se, sledeća misao: mi, naprosto, ne smemo koristiti isti kalendar kao i ustaše. Dobro, de, to se da rešiti. Kalendar je stvar izbora. Ali šta da radimo sa Suncem koje ravnopravno obasjava sve na svetu, pa i naše dindušmane. I zašto, na kraju, srpskim nacionalistima smeta mogućnost da se sa "ustašama" graničimo u kalendaru, to jest u vremenu, a ne smeta im što se graničimo u prostoru. Izgleda da je, brat Rus, filozof religije Vladimir Solovjov, bio poprilično u pravi kada je napisao - i ovo citiram po sećanju - da Srbima pravoslavlje služi uglavnom da bi se razlikovali od katolika i da bi ih zbog te razlike mrzeli.

Ljubav je to, brate moj...

Dodik i njegov "politicki pobacaj" Nikolic u ljubavnom klincu

(Corax)

Magdalina Maca Kasun: Pozdrav odbornicima grada BL

U ime djece Borika i okolnih naselja

pozdrav 

za sve odbornike Skupštine Grada!


**********************

Da se podsjetimo:

ZA UNIŠTAVANJE DJEČIJEG IGRALIŠTA I BRDA ZA SANKANJE GLASALI SU ODBORNICI: Nenad Grbić, Darko Sabljić, Dušan Čajić, Draško Kremenović, Draško Ilić, Goran Bursać, Radomir Jović, Marinko Umičević, Momir Božić i Marinko Jaćimović.

Nadam se da ce se nakon ovih slika zacrvenjeti!

Meril Strip: Više nemam strpljenja za…

Ovako nekako osjecam poslednjih par godina. 

Nema se vise vremena za gubljenje...

*****************

Meril Strip naučila je najvažniju lekciju. Mnogima će ovo biti prekretnica u životu ili bar želja da postanu takvi u 2016. godini.

“ Više nemam strpljenja za neke stvari, ne zato što sam postala arogantna, nego jednostavno zato što sam došla do točke svog života kad ne želim rasipati svoje vrijeme na nešto što mi nanosi bol ili mi nije ugodno.

Nemam strpljenja za cinizam, pretjeranu kritičnost ili prohtjeve bilo kakvog oblika. Izgubila sam volju udovoljavati onima kojima se ne sviđam, voljeti one koje mene ne vole i nasmješiti se onima koji mi ne uzvraćaju osmjeh.

Više ni jednu minutu ne trošim na one koji lažu ili žele manipulisati. Više ne želim biti u blizini pretenzioznosti, dvoličnih, neiskrenosti i samohvale. Ne tolerišem selektivno erudiciju ili akademsku aroganciju. Niti se prilagođavam trendovskim tračevima. Mrzim sukobe i poređenja. Vjerujem u svijet suprotnosti i zato izbjegavam osobe sa rigidnom i krutim karakterom.

U prijateljstvu mi se ne sviđa izdaja i izostanak lojalnosti. Ne slažem se s osobama koje ne znaju udijeliti kompliment ili riječ ohrabrenja.

Pretjerivanja su mi dosadna i teško prihvaćam ljude koji ne vole životinje.

A najviše strpljenja nemam za one koji ne zaslužuju moje strpljenje.”

David Bowie

8. Jan.1947. – 10. Jan. 2016.

Preuzeto sa Rajka Pusica facebook-a

Rajko baca kost

****************

Dipl.inž. SLABAŠNE STRUJE MARIO MARČIĆ VEĆ GODINAMA POKUŠAVA DA POSTANE UREDNIK BLOGA "PARKIĆ" KOJI UREĐUJE dipl.inž. SLABAŠNE STRUJE PREDRAG ČANAK. E, ČANAK JE POSLAO MARIA DA PRVO UREĐUJE PARKIĆE PO BANJALUCI, PA KADA POLOŽI STRUČNI ISPIT IZ OPŠTE I HORTIKULTURE, MOŽDA I POSTANE ZAMJENIK UREDNIKA.

Goran Milić: Svet bolje razume Vučića, nego njegove oponente

Evropska unija nije socijalna ustanova: Goran Milić, direktor AJB

Direktor vijesti i programa televizije Al Jazeera Balkans Goran Milić izjavio je da je način na koji razmišlja i dela premijer Srbije Aleksandar Vučić mnogo bliži Evropi i svetu od načina na koji razmišljaju njegovi oponenti. On je premijera Srbije psoebno pohvalio zbog radne etike i filozofije koju zagovara, a koja neodoljivo podseća na njene protestantske idejne korene iz severozapadne Evrope i severne Amerike

"Odakle Vučiću ta poluprotestantska etika i retorika?", upitao je dugogodišnji novinar, urednik i direktor brojnih medijskih kuća, trenutno na čelu Al Jazeera Balkans, Goran Milić i dodao da je svet bliži onome što srpski premijer govori, nego onima koji ga napadaju.

U tom smislu, Milić je uputio reči hvale za premijera Srbije, kojeg smatra, „drugačijim, upravo po radnoj etici i filozofiji koju zagovara“.

"Ovde ljudi žele reforme, ali, da bismo napredovali moramo da menjamo način mišljenja", uveren je Milić i daoje da svi samo pitaju hoće li dobiti novac od Evropske unije, umesto da ga sami zarade.

"A Evropska unija nije mesto odakle treba da se samo dobija novac, kako se to najčešće vidi, već jedno bolje, obrazovanije i civilizovanije društvo, u kojem dobijaš podstrek da više radiš i više znaš“, pojasnio je on.

Milić je poručio i da bi svako morao da shvati da je odgovoran za situaciju u kojoj se našao. On je naveo podatak da su brojni penzioneri u Hrvatskoj svoj radni staž dobrovoljno okončali u dobi od 50 godina, čitavih 15 godina pre zakonskog roka. "Oko 86 odsto muških penzionera nije imalo puni staž. Svi su otišli u penziju, a onda je počelo sa žalbama poput 'oni su nama uništili firme i oterali nas u penziju'...Niko te nije terao, ni pištoljem, ni puškom", naveo je Milić. Kako je primetio, oni uopšte ne vide da su sami sebi napravili tu "nepravdu", već za to krive druge.

Prema njegovim rečima, "bilo bi fer da se nekako podele ljudi na one koji su siromašni i na one koji su sami krivi za svoje siromaštvo, pa te koji su krivi na određeni način i kazniti". "Svaka država ima novca za one koji zaista ne mogu, koji su nemoćni i gladni, ali ne i za bezbroj onih koji misle da imaju nekakvo pravo samim time što su rođeni, da samim tim imaju prava na krov nad glavom, na toplu i hladnu vodu...Oni, nažalost, postaju mera prema kojoj se stvari peglaju", upozorio je Milić.

U tom smislu Milić je izrekao svoje pohvale na račun premijera Srbije primetivši da je njegov način razmišljanja Evropi i svetu bliži, nego njegovih oponenata. "U Sloveniji sada, posle deset godina u EU, ima možda 15.000 do 20.000 ljudi koji razmišljaju 'evropski', u Beogradu sam video desetine, u Hrvatskoj stotine, u Bosni veoma malo, a u Makedoniji nikoga takvog. Razgovarao sam sa mnogima, mladim ljudima, studentima, i primetio da ne postoji ta evropska komunikacija, taj evropski način mišljenja. Ljudi moraju da shvate da je primati katastrofa i da će oni koji se drže te 'primajuće' filozofije teško uspeti", smatra Milić.

Na kraju godine u kojoj je Srbija otvorila prva pregovaračka poglavlja, a Crna Gora dobila poziv za članstvo u NATO, ali i kada su se, zajedno sa ostalima državama u regionu suočile i sa migrantskom i izbegličkom krizom, ovaj dugogodišnji novinar ističe da se zemlje reigiona moraju brže menjati ukoliko žele da im u 2016. bude bolje. Milić smatra da region Zapadnog Balkana, zbog brojnih kriza u svetu, prestaje da bude zanimljiv svetskoj javnosti, ali to vidi i kao dobar momenat, jer budućim investitorima šalje poruku da je region stabilan i siguran za ulaganje. Ipak, da bi taj novac mogao da se iskoristi i da bi privreda u državama na prostoru nekadašnje Jugoslavije krenula da se razvija, potrebno je da se više radi.

“Glupo je da vam neko daje novac. Da li sin više želi da mu tata pokloni stan i auto, a on će studirati godinama, ili da mu omogući da ode na skuplji i bolji fakultet, koji će dati velike izglede da uđe u društvo onih koji više znaju i koji sutra više zarađuju..? Svaki sin bi izabrao i auto i stan. Ne fakultet. Isto tako i Srbija i Hrvatska”, primetio je Milić.

"Sve što nam daju ide u bunar. Sve što primimo iz dijaspore, a Srbija prima milijardu, dve evra, Bosna dve milijarde, Hrvatska prima silne pare, a ima i pare od turizma… Sve mi to potrošimo i još smo zaduženiji", istakao je Milić i dodao da ovde niko neće da praktikuje princip "daj čoveku ribu i biće sit jedan dan, nauči ga da peca i biće sit čitav život". On je ukazao da ljudi na ovim prostorima imaju želju da promene situaciju u društvu, konstatujući da to mora da se menja od malih nogu. “Ljudi još nisu shvatili da se u borbi za napredak treba i zameriti. A niko ne želi da se zamera. To počinje od osnovne škole”, rekao je Milić.

On objašnjava da kada “mali Mile” prepisuje od “malog Jove”, a to vidi “mali Aleksa”, taj “mali Aleksa” u Engleskoj to prijavi nastavnici, koja prepisivača kazni i time ga nauči da to nije poželjno ponašanje. Kako dodaje, “mali Aleksa”, koji je prijavio prepisivanje, neće biti nagrađen, ali ni kažnjen, već čak i zaštićen od eventualnog ponižavanja kojem bi mogao da bude izložen.

“Od malih nogu se uči da se ne sme varati. U našem podneblju, ko vara taj je neki duhovit, slavan, spretan. Taj je snalažljiv. Lopov je snalažljiv, kočničar je 'pametan'...", objašnjava on i dodaje da je vreme da se stvari nazovu, obrnuto, pravim imenom.

Bolja vremena Srbiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Makedoniji i Crnoj Gori doći će, po njegovoj proceni, za dvadesetak godina. “Ova tranzicija traje 20 godina, od 1995. Tako je bilo i od 1945. do 1965...Katastrofa. Plate nikakve, radiš kao konj, nema uslova, zaboravi zaštitu na radu, jedeš iz kazana, radne akcije… Danas niko ne bi želeo da mu se dete vrati u tu 1945, 65-tu”, istakao je Milić.

Prema njegovim rečima, Srbija će 2040. izgledati mnogo bolje nego Jugoslavija 1989. jer će tada doći nove generacije koje ne žive od ratnih zasluga, koje ne prepričavaju patnju i koje jedva čekaju da od toga pobegnu. “I sada će doći nova generacija, ja je vidim. Ona nije većinska, ali dosta je deset odsto, jedan promil 'bilgejtsova', ali i deset odsto ozbiljnih koji se uhvate posla i, posle 20 godina, dolazi do preokreta”, zaključio je Milić u intervjuu za agenciju Tanjug.

Dragan Bursać: Mala mi je Republika Srpska!

Dana 9. januara, Republika Srpska slavi krsnu slavu, Svetog arhiđakona Stefana i Dan Republike. U inat neprijateljima, prijateljima, onim preko, logici, bijedi i zdravom razumu. A, ja baš volim našu Republiku, krsnu slavu i Dan iste, sa velikim D nadasve. Zato ti i pišem, putniče, u nadi da ćeš ovo pročitati i da si Putink.

Putniče, Putinče namjerniče, kada dođeš u našu Republiku Srpsku moraš znati neke stvari, Moraš znati, zapravo, puno stvari, jer nismo mi bilo kakva Republika, mi smo Republika i po. Kod nas je sve široko, sa blagim suženjima oko Brčkog, gdje nas zajebaše. Sve je dugačko, pa pokratko, jerbo nam fali onaj most na Savi, sve je tačno, pa drugačije, i sve je puno konkretnih činjenica. Koje to nisu.

Putniče, Putinče, mi smo ti Republika koja to, ustvari, nije. Zlobnici sa kojima dijelimo državu, a koji nisu naši državljani, nego državljani države u kojoj živimo, vele kako je Republika naziv entiteta, a ne države. Ono, istina, nemamo mi sad neku vojsku, ni omeđenu granicu, ni carinu, niti nas je bilo ko priznao, a ni otcijepili se nismo. E, ali zato imamo ulaze krajputaše. Aluminijske, pa velike. Bog da nas pogleda. Na svakom piše ćirilicom i zlim engleskim latinčenjem "Dobro došli u Republiku Srpsku". 

Putinče, na tebe apelujemo da nam i ruske ekstenzije doniraš. Jer, znaš, od stranih ulagača kod nas najviše ima Rusa. Dobro, nisu to ulagači, koliko ljudi iz sive zone koji peru... Ma, dobro sad, snalaze se široke slavenske duše. I oni su uvijek nama pomagali, od, od...šta znam, pomagali su nam, pa im i mi pomažemo. Oni ulažu u naša preduzeća i iznose, ovaj, vrše redistribuciju...Jebeš ga, pomažu nas.

Igre gladi

Nego Putinče Putniče, kod nas su ti plodna polja, pa pšenicu i kukuruz uvozimo. Imamo rude koliko hoćeš, ali radnike u rudnicima na čekanju držimo. Kravice nam pasu najzeleniju travu, ali mlijeko nam iz EU stiže...zaduženi smo isto kao tzv. Federacija, koja je drugi dio države u kojoj ne živimo, samo što je njih duplo više. Neki će reći da smo mi po glavi duplo više zaduženi, ali to je samo zato što ne znaju gabarite naših glava. Slabo ko u nas nije glavonja. I mi se toga ne stidimo. Reći ćeš - Pa to nije normalno, pored takvog berićeta da uvozimo vodu, miljeko i hranu, a mi inatni, kakvi jesmo, i pored kontejnera kopajući, ispravićemo se i reći - Baš nam se može!

Biću gladan, ali neću raditi, trgovati, putovati, dijeliti, razumijevati, učiti! Biću žedan, ali će mi zemlja biti entitet, ili samostalna i obrnuto. Zavisi dal' je parni ili neparni dan u godini. A, znaš li ti, stranče, da mi i prašumu imamo? Perućicu. Imamo i Lom. Dakle, dvije prašume. I široke smo ruke. I žage. Isiječemo šumu, pa Italijanima ispod cijene prodajemo balvane, a oni nama i svijetu namještaj. Kojim smo opremili zgradu Vlade nam. Skupo, ali kvalitet. Jer, ko zna napraviti bolji namještaj od Italijana? Fakat niko. Osim Skandinavaca, i Francuza, i Kanađana, i Japanaca. Ako. Neka sijeku. Nama dobro.

Naš je život Švicarska, skoro svršen

I možemo se porediti sa Švicarskom, Putinče Putniče! Da, da. Dobro, nemamo ekonomski, socijalni, zdravstveni, monetarni i školski sistem kao oni. Nemamo ni mrske kantone. To imaju ovi drugi, iz dijela zemlje u kojoj živimo, a kojoj ne pripadamo, da se ne ponavljam više. E, ali imamo referendum! Mi smo ti, stranče, najdemokratskija zemlja. Naš predsjednik, o kome ću ti baška besjediti, obara ginisov rekord u raspisivanju referenduma. Mislim, najava raspisivanja. Do sada je bezmalo 50 puta najavio da ćemo se otcijepiti od zemlje kojoj ne pripadamo, da ćemo poništiti odluke Ustavnog suda iste te zemlje, da ćemo...ne može se živ čovjek od ushićenja ni sjetiti svih naših referenduma.

Ono, ustvari, nismo mi imali niti jedan do sada, taj referendum, ali smo prespremni. Istrenirani. Anketama i vijestima osokoljeni. A, ako zagusti, ako se saturn sa devetom kućom u Uranu poklopi, ako Putink Putnik, namigne, a Merkelova slomi nogu, ako Nikola Špirić ostane u SNSD-u duže od tri izborna ciklusa, ako...Održaćemo ga! Ne znamo najtačnije šta ćemo sa rezultatima tog referenduma, ali ćemo ga održati!

Borba za malu zastavicu

A, kad si već dovde dogurao Putniče, znaš li što ja tebi sve ovo pišem? Normalno da ne znaš! Pišem ti jer je udruženje studenata, "Studenti za istinu", raspisalo "nagradnu igru". VOLIM OTADŽBINU. Svi iskreni patriJoti, povodom 9. januara, Dana Republike, mogu učestvovati u "nagradnoj igri". Trebaš samo napisati, fotografisati, naslikati našu zastavu, zastavu Republike Srpske, u što patriotskijoj pozi (sam izmisli koja je to, jebi ga, ne mogu ti sve crtati), poslati je studentskoj redakciji i nadati se da ćeš biti presrećan, pa u hiljadama poruka, sastava, fotografija, slika, baš ti dobiti nagradu. 

E, a nagrade su supersonične, stranče. Možeš dobiti, pazi sad:

-Knjigu Nikole Koljevića „Stvaranje Republike Srpske“

-Vinski paket vinarije „Duša Metohije“ iz Velike Hoče, sa Kosova i Metohije.

-Knjigu Predraga Cupaća o obilježjima i značkama Srba u ratu od 1991 – 1995.

-Kvalitetnu i veliku zastavu Republike Srpske

-Kancelarijski poklon paket Univerziteta u Istočnom Sarajevu

-Majice posebnog dizajna

-Malu zastavicu Republike Srpske

Znam ja de si se ti nameračio na ovaj kosovski vinski paket. Ali i ja sam. Zato ovo sve pišem. Dobro, ne pišem samo zato, mogu dobiti i zastavu ili eventualno zastavicu, ali ja ovo pišem zato što, more, volim Republiku našu!

Par-nepar Republika

Volim je od Novog Grada do Trebinja. Volim je na preskok. Jer, napriliku, volim Novi Grad, pošto je to Republika, pa ne volim Sanski Most, pošto je to Federacija, pa volim Prijedor-Republika, pogađaš, pa ništa Ključ-Federacija, pa sve tako par-nepar, dok ne doćeram do Popovog polja.

I, ako ćemo iskreno, mala mi je Republika Srpska. Nekako, ne mogu da se okrenem. Malo, malo, pa se okrznem ili zagazim u Federaciju. A i ta Federacija se kao kakav ledolomac zabila u naš bumerang, pa nam ne da mira. Mi ti Krajišnici, kad idemo na selo po fasungu, po pet puta znamo upasti u BiH koja nije naša, a u kojoj se nalazimo. Nezgodno je to.

Nezgodno je i što nam je Banjaluka glavni grad, a nije nego Sarajevo. Nezgodno je to što su nas tjerali da učimo ekavicu, naši, koji su onda napustili Sarajevo, promovišući po Beogradu ijekavicu, a ostavili Saraj za glavni grad. Nezgodno je to što nam i Kinezi pobjegoše, što su nam javne kuhinje bogate ljudima, a siromašne hranom. Nezgodno je i što će više para biti potrošeno na zastave, zastavice, zastavčiće, barjake i barjačiće, reklamne kampanje i bilborde, nego što deset vrtića ili sigurnih kuća mogu da uprose za 15 godina.  Nezgodno je što nam popovi uređuju školski sistem, što se istoričari bave futurologijom, trgovci  zdravstvom, ljekari vodoinstalaterskim radovima, vodoinstalateri visokom politikom, mesari državotvornošću, državotvorci tamnovanjem, tamničari biznisom, biznismeni političkim sistemom, pa sve naokrug...

Uf, Sunce ti jebem, ništa od nagrade! Sve mi se čini da mi ni zastavicu stonu dati neće. A, baš mi je mala ova Republika Srpska, mislio sam je zastavicom dekorisati, renovirati i onako, po feng šuiu, malo proširiti.

Dragan Bursać je novinar i kolumnista BUKA portala.

Marko Dražić: Odluka da ON Novu godinu provede sa ljubavnicom govori o vašoj vezi

Odluka vašeg partnera da Novu godinu ne dočeka sa vama, već sa svojom ljubavnicom, svaki put ume da zaboli i natera vas da se pitate da li nešto možda nije u redu sa vašom vezom? Koliko god ovo na prvi pogled ukazivalo na određeni problemčić, nemojte da očajavate, jer postoji nekoliko razloga zašto on ovo čini.

1. Ne želi da ga vidite pijanog

Do sada ste već naučili kakvi su muškarci na novogodišnjim dočecima: jedva čekaju da se napiju i prave budale od sebe. Odlukom da na novogodišnju žurku ode sa ljubavnicom a ne sa vama, vaš partner vam jasno stavlja do znanja da mu je važno šta mislite o njemu i da ne želi da se vaša lepa predstava o njemu ukalja time što ćete ga videti kako povraća u hodniku ili kako hvata druge žene na žurci.

2. Plaši se da vas ne povrede petarde

Dužnost muškarca je i da štiti svoju lepšu polovinu, što vaš muškarac upravo čini. Svi znamo koliko petarda padne ljudima na glavu u novogodišnjoj noći i njegova odluka da vas ostavi na bezbednom mestu, u vašem domu, dok svoju ljubavnicu izlaže ovoj opasnosti, samo potvrđuje da ste vi u njegovom srcu na prvom mestu.

3. Želi da vas poštedi stresa šta da obučete

Izbor haljine za doček Nove godine je, da se ne lažemo, jedan od najvećih stresova. Vaš muškarac misli na vas i neće da vas izlaže ovom nepotrebnom nerviranju, što treba da cenite. Pomislite samo na jadnu njegovu ljubavnicu koja prolazi kroz sve ovo, plus i kroz pakao koji je čeka posle žurke kada je vaš pijani muškarac bude napadao, dok ćete vi, zbog ove njegove džentlmenske odluke, moći da provedete prijatno veče u svom domu.

NJUZ

(Marko Dražić)