19. IV 2012. – 19. IV 2014.
Pričao je o
presudnoj ulozi svog nastavnika u školi 'Ivan Goran Kovačić', slikara Dušana
Simića:
''Poslao me na
času do njegovog sivog ormara u podrumu, u radionu, da mu nešto donesem, a ja
otvorih ormar... i pronađoh jedan drugi svijet, svijet Rembranta, Sezana, Van
Goga... Svijet moje mašte!
Ostao sam kraj
tog ormara čitav čas i zaboravio zašto sam tu. Tek kad je sišao po mene, vratio
sam se u stvarnost. Pogledao me onim njegovim prodornim crnim očima, 'ljutim'
pogledom, i rekao mi neka mi neko napravi stalak za crtanje i da ću ostajati
poslije škole, dok moje kolege budu radili po školskom programu, ja ću da radim
ono što mi on kaže! Od tog dana sam počeo slikati.''
I stvarno, Zlatko Valentić je zaista rano, još u mladosti postao slikar. Kasnije je diplomirao na Elektrotehničkom fakultetu. Pa je nastavio slikati.
Jednom smo, sjećam se, pili vino. I pričali o
vodi. ''Najbolja je na zategnutom papiru!'' - šalio se Zlaja.
Sada mogu samo potvrditi da mu je ležao akvarel.
Ili tačnije: ''Zlaja je bio majstor akvarela!''
(mm)
No comments:
Post a Comment