Joška Fišer: Sveti duh i Angela Merkel

Merkelova zna da su SAD nezamjenljive za bezbjednost Evrope. Ali ona takođe zna da je Trampov predsednički mandat bacio sumnju i na američke garancije bezbjednosti i na zajedničke vrijednosti Nemačka kancelarka Angela Merkel nikada nije važila za posebno nadahnjujućeg govornika. U stvari, ima reputaciju da svojim govorom nežno uspavljuje publiku. Ali se to sve nedavno promenilo. Dok je govorila pod pivničkim šatorom, vodeći kampanju u minhenskom predgrađu Trudering, održala je moćan govor koji je dominirao u naslovima sa obe strane Atlantika. Budući da se približavao praznik Duhova, mnogi su se pitali da nije Merkelovu nadahnuo Sveti duh. Ako nije to u pitanju, možda je bila podstaknuta na akciju nakon brojnih sati provedenih u društvu američkog predsednika Donalda Trampa na nedavno održanim samitima NATO i G7. A glava joj je nesumnjivo bila puna predstojećih saveznih izbora u Nemačkoj. Ali govor Merkelove nije bio samo obraćanje iz pivnice. Ona nije pokušavala da oponaša bivšeg kancelara Gerharda Šredera, koji je, sprovodeći kampanju u januaru 2003. u Goslaru, objavio da Nemačka neće učestvovati u ratu u Iraku, bez obzira na to da li ima podršku Saveta bezbednosti UN. U govoru Merkelove u Truderingu je bilo nečeg mnogo većeg od puke izborne kampanje. "Vremena kada smo mogli da se uzdamo u druge su u izvesnoj meri završena", rekla je Merkelova, "i zato mogu samo da kažem da mi Evropljani moramo da uzmemo sudbinu u svoje ruke." Neki bi ovo možda mogli da shvate kao da se Nemačka distancira od transatlantskog saveza, teži strateškom prestrojavanju ili ulazi u novu eru nesigurnosti. Ali izjava Merkelove nije značila ništa tome slično. Svi koji obraćaju pažnju znaju već izvesno vreme da istorijske promene koje se danas odvijaju nisu potekle iz Nemačke. Pre će biti da one potiču od dve članice osnivača geopolitičkog Zapada - Sjedinjenih Država i Ujedinjenog Kraljevstva. Pre Trampovog izbora za predsednika i referenduma o Bregzitu u Ujedinjenom Kraljevstvu Nemci nisu videli razlog za suštinske promene u postojećem geopolitičkom poretku. Ali ta dva događaja su potresla temelje na kojima evropski mir i prosperitet počivaju od Drugog svetskog rata. Odluka Britanije da se povuče iz Evropske unije bi mogla da nadahne druge zemlje da slede njen primer. A Trampova izolacionistička agenda ala "Prvo Amerika" ukazuje da će se SAD odreći uloge lidera u svetu, a verovatno i uloge garanta bezbednosti u Evropi. Evropa je izbegla katastrofu istorijskih razmera na prošlomesečnim predsedničkim izborima u Francuskoj. Da je za predsednika izabrana Marina le Pen iz ekstremno desničarskog Nacionalnog fronta, najverovatnije bi stavila tačku na evro, EU i zajedničko tržište. Kontinentalna Evropa bi sada bila zarobljena u dubokoj ekonomskoj i političkoj krizi. Potrebno je da oni koji još uvek podržavaju ujedinjenu Evropu izvuku lekciju iz zamalo izbegnute katastrofe u Francuskoj da se istorija ne bi ponovila. Evropa mora da proširi kapacitete za delovanje i odgovori na krize i promenljive okolnosti. To je bila poruka u srži opaski Merkelove. Istovremeno, Merkelova se osvrnula i na aktuelne debate stručnjaka i novinarskih komentatora o tome šta Bregzit i Trampov predsednički mandat mogu da znače za budućnost transatlantske i evropske
saradnje. Kada je Merkelova primetila da "mi Evropljani stvarno moramo da uzmemo sudbinu u sopstvene ruke", konstatovala je jednu prostu činjenicu.
Ipak, samo oni koji su beznadežno potcenili Merkelovu su mogli da pomisle da će se ona distancirati od transatlantizma. Merkelova zna da su SAD nezamenljive za bezbednost Evrope. Ali ona takođe zna da je Trampov predsednički mandat bacio sumnju i na američke garancije bezbednosti i na zajedničke vrednosti koje su do sada čvrsto povezivale te dve strane. Pažljiva analiza reči Merkelove pokazuje da ona ne dovodi u pitanje budućnost transatlantskog saveza. Umesto toga, apelovala je na stvaranje jače Evrope. Merkelova zna da ako SAD žrtvuju svoje mesto na vrhu međunarodnog poretka zarad domaćih političkih razloga, neće ih zameniti nova vodeća sila niti će se iznedriti novi svetski poredak. Ono što ćemo imati jeste vakuum moći obeležen haosom. A kako svet bude postajao sve nestabilniji, mi Evropljani nećemo imati izbora osim da se ujedinimo da bismo branili svoje interese. Niko to neće učiniti umesto nas. Dakle, govor Merkelove se prvenstveno ticao jačanja Evrope. A srećom, pronašla je partnera u francuskom predsedniku Emanuelu Makronu. Oba lidera žele da stabilizuju evrozonu, obnove ekonomski rast i osnaže bezbednost Evrope zajedničkom pograničnom silom i novom izbegličkom politikom. Merkelova je sigurno mislila ono što je rekla u Truderingu. S obzirom na burno međunarodno okruženje i da je EU nedavno za dlaku izbegla katastrofu, kretanje u akciju nema alternativu, a njene opaske bi mogle da imaju dalekosežne posledice za mesto Nemačke u EU i njen odnos sa Francuskom. Aktuelna uloga Nemačke štedljive sveznalice se kosi s novim pristupom koji mora da zauzme. Da bi pokazala pravo liderstvo u okviru francusko-nemačkog partnerstva, Nemačka će morati da napravi političke ustupke. Štaviše, samo zbog toga što Tramp nešto kaže ne znači automatski da je to pogrešno. Nemačka i generalno Evropa će morati da učine mnogo više da bi osigurali sopstvenu bezbednost i ojačali transatlantski most koji podupire evropski mir i prosperitet. I dok budemo težili tom projektu, moramo čvrsto da se držimo liberalnih vrednosti na kojima nam zavide ambiciozne demokrate i zbog kojih smo trn u oku autoritarnim liderima širom sveta.
Autor je bio šef nemačke diplomatije i vicekancelar od 1998. do 2005. Bio je lider nemačke partije Zeleni gotovo 20 godina.

(Foto: EPA/ CHRISTIAN BRUNA)
(‘’Danas’’, Copyright: Project Syndicate, 2017.)