Kosovski mit

Sve nase nedace i tragedije u poslednjih 35 godina poticu od Kosovskog mita.

Podjimo od Kosovske djevojke. Ona je plagijat ili falsifikat slike Sestre sa Vucijeg dola:

Ponesen mitom i plagijatom Slobodan Milosevic je na Vidovdan organizovao cuveni miting na Gazimestanu kao sredstvo da ucvrsti svoju vlast, raspise zajam za preporod Srbije i sakupi oko milijardu njemackih maraka  i mobilizuje srpski nacionalizam na ili pokoravanju ostalih dijelova SFRJ ili rasturanju te drzave.

 Na zalost, mit i dalje zivi. Cak se moze reci da je poslednjih decenija uzvrscen. 

Pa tako danas, Vuk Jeremic, nesto blaza verzija Slobodana Milosevica, kaze da je Vidovdan - dan za obnovu zaveta, dan za odlucivanje i prisjecanje!

 ...Da bi mu neki, kao advokat Cedomir Stojkovic, koji ne padaju na mit i uz to citaju istorijske dokumente odgovorili: 

Ukoliko Vuk Jeremić: može da pročita rukopis sa slika i može da razume šta je pročitao; - onda bi mogao da sazna da je "kosovski zavet" mit (folklorna, narodna priča) koja je nastala radi očuvanja hrišćanstva pod Osmanskom imperijom, u kojoj je "državna religija" bio Islam. I da "kosovski zavet" nikakve veze nema sa "čuvanjem Kosova" nego sa čuvanjem Hrišćanstva i nacionalnog identiteta. Nekim drugim čitanjem se može saznati i da nije bilo Slobodana Miloševića i jeftinog filma koji je snimio o Kosovoskom boju, "Kosovski zavet" bi bio poznat jednako koliko i "Marički zavet". Ipak, zbog Maričkog zaveta ne tvrdimo da je Plovdiv "srce Srbije", samo zato što Slobodan Milošević nije napravio film u kome bi glumci dramatično čitali emotivno nabijen tekst, napisan 600 godina kasnije.

Ovde vredi podsetiti i na Bitku kod Angore (Ankare), 13 godina posle kosovske, 1402. gde su Stefan Lazarev, Vuk Lazarev i Đurađ Brankov rame uz rame jahali sa Bajazitom I, sinom Murata I, i borili se protiv Turko-Mongolskog osvajača Timura. Gde je knez (kasnije despot) Stefan Lazarev(ić) komandovao levim krilom Bajazitove armije. Valja napomenuti i to da je princeza Olivera, ćerka Lazara Hrebeljanovića (samoprozvanog "Cara Lazara"), koji je poginuo na Kosovu, se udala za Bajazita I, sina sultana Murata I, koji je takođe poginuo na Kosovu. Svi su oni samo par meseci nakon Kosovske bitke postali familija: - Bajazit, Olivera, Stefan Lazarević, a time i njihovi očevi knez Lazar i sultan Murat.

"Srbi i Turci braća zauvek", vikalo se u leto 1389. na venčanju Bajazita I Olivere. Jednako kao što se 2022/23 viče "Srbi i Rusi braća zauvek".

Na trećoj slici možete videti sliku koju je 1700. naslikao Andrea Celesti , venecijanski slikar, inspirisan zatočeništvom u ruke Timura, u koje su pali Bajazit, sin Muratov i supruga mu Olivera, ćerka Kneza Lazara i Milice, nakon bitke kod Angore (Ankare). Srpski zet Bajazit je umro u zarobljeništvu kod Timura 1403. a Olivera je posle toga oslobođena i živela je malo kod brata u Beogradu, malo kod sestre u Herceg Novom. Takođe, engleski kompozitor Kristofer Marlov (Christopher Marlowe) je 1588. godine u operi "Tamerlan Veliki" (Tamburlaine the Great) opevao ovaj brak srpske princeze Olivere i srpskog zeta Bajazita i njihovo zatočeništvo. Međutim nacionalisti 20. i 21. veka, celu ovu istoriju su okaljali i obesmislili izmišljanjem nekakvog "Kosovskog nacionalističkog zaveta", koji nikada takav nije postojao.

Lijepo je imati folklorne price i mitove. Lijepo je podizati moral nacije i vjerovati u blistavu istoriju, ali zivjeti na toj prici i na mitu moze donijeti samo tragediju.