DEJAN ILIĆ: Pad

 

                             Foto: Predrag Trokicić

Neka mi čitalac oprosti za optimizam: režim je u čudu i ne snalazi se. Od 2012. naovamo uvek je imao jasnu metu na drugoj strani linije političkog fronta i nepogrešivo ju je pogađao iz svih svojih medijskih i institucionalnih „oruđa i oružja“. Ali, za samo par nedelja, od sredine oktobra naovamo, potencijalne mete su se namnožile, a opozicione formacije na frontu razvile i raširile tako da režim više ne zna gde sve tačno treba da udari i sa koliko snage. Lako je bilo dok je Đilas (kao notorni „žuti“) bio sinonim za jednu opozicionu kolonu i jednog opšteg neprijatelja. Sada smo dobili tri opozicione formacije protiv režima. Jednoj su okosnica Dveri. Druga se formirala oko SSP-a i Narodne stranke. Treća se gradi na potezu između Ne davimo Beograd i Zajedno za Srbiju.

Nema nijednog zajedničkog imenitelja za ove tri formacije da posluži kao meta režimu. Ako se ne budu napadale među sobom, barem ne više od onoga koliko je potrebno da između sebe povuku jasne razlike, režim će imati ozbiljan problem kako da ih (medijski) tuče u kampanji. Ako ih bude tukao podjednako, to će biti jedna komplikovana politička poruka. Dovoljno komplikovana da ne dobaci daleko. Da stvar po vlast bude gora, dobili smo i uverljive nestranačke i (u vrlo uskom smislu reči) nepolitičke aktere u borbi protiv režima. Oko nesrećnih Vijetnamaca (to jest Linglonga) te Rio Tinta podigle su se brzo i efikasno organizacije aktivista bez ikakvih izbornih ambicija. One sada uveliko troše resurse režima za (neprijateljsku) kampanju.

Sve što se do pre par meseci računalo kao manjkavost protagonista opozicije, sada je postalo njihova vrlina. Zameralo se opoziciji da ne može da se ujedini; da nije u stanju da mobiliše i povede u protest žitelja Srbije; da nema dovoljno snage da uzdrma režim. Sada vidimo – dobro je što se opozicija nije ujedinila. Dobro je što nije uzela na sebe da umesto žitelja Srbije artikuliše razloge za proteste i vodi ih. Konačno, nije opozicija ta koja treba da pokaže snagu: snagu moraju da demonstriraju sami žitelji Srbije, jer je jedino protiv njih režim nemoćan.

Opozicija formacijski postavljena u tri kolone za režim je mnogo zahtevniji politički protivnik na izborima. SNS je, recimo to tako, omnibus stranka. Tu ima najrazličitijeg ideološkog i političkog smeća. Bez jasnog programa i bez jasne pozicije na političkom spektru, ta stranka se drži samo oko golih, sebičnih interesa svojih članova. Takva kakva je, klijentelistička dakle, u kampanje je dosad išla uvek protiv nekoga a nikada za nešto. Dok god je protivnika bilo lako identifikovati, njene negativne kampanje bile su efikasne. Ali, opozicija se sada podelila tako da zauzme sve tri glavne pozicije na političkom spektru (i desno, i levo, i centar). Pitanje je sa koje će pozicije na takav opozicioni izazov sada biti u stanju da odgovori SNS a da se taj odgovor ne raspadne u paramparčad.

Uz to, svaka od ovih kolona sigurno je u stanju da na svim nivoima izbora prebaci cenzus, pa za njih neće biti zalud datih glasova. Ostaje da se vidi gde će se denuti preostali opozicioni protagonisti. To je međutim važnije pitanje za njih, nego za birače, pošto je izvesno da su im kapaciteti što se tiče zadobijanja podrške na izborima zanemarljivi. Što bi onda moralo da vodi ka tome da se pridruže jednoj od tri već formirane kolone, a to će samo dodatno snažiti već uspostavljene formacije.

Što se tiče traženja razloga za proteste: do sada je to, kada bi ti razlozi stizali iz opozicije, izgledalo nametnuto i kalkulantski. Ne nužno zaslugom same opozicije. To je naprosto tako – strankama se uvek može pripisati da se bore za vlast. Što one naravno i treba da čine jer zato postoje. Ali, to je kod nas postao prokazani cilj, pa se lako može zloupotrebiti tako da se svaki (stranački) protest diskvalifikuje. Protiv Rio Tinta žitelji Mačve, a sada i čitave Srbije ustali su spontano i sa jakim egzistencijalnim razlozima. To se naprosto ne može diskvalifikovati nikakvim skrivenim motivima. Kada se brani goli život, to znači da više nema šta da se krije niti ima prostora za kalkulacije. Posao stranaka je da ove proteste podrže, ali ne i da im stanu na čelo. Nešto moraju da urade i sami žitelji Srbije.

Pri tom, kada se obračunava sa demonstrantima, režim ulazi u sukob sa samim narodom, a ne sa prokazanim političkim strankama. U jednoj takvoj kampanji režim naprosto ne može napraviti dobar potez. Već se sada jasno vidi: režim za koga su svi drugi pretendenti na vlast bili puki izdajnici, u borbi protiv naroda sve više se razotkriva kao izdajnički. Opozicione stranke mogu sve to mirno da posmatraju – to je čista politička dobit, jer s njih skida izdajničku stigmu, a da one pri tom ne moraju da se busaju u svoje patriotske grudi, što uvek izgleda pomalo sumnjivo.

Kada su mu snage razvučene duž linije fronta i kada se pokaže da front u stvari nije samo jedan izborni/stranački nego se linija borbe povukla i između vlasti i samih žitelja Srbije, režimu, to jest SNS-u ostaje još samo da se uzda u golu silu i izbornu krađu. Stranke nemaju kapacitet da na tu silu odgovore. Na to moraju odgovoriti upravo građani Srbije onda kada stranke izađu s jasnim dokazima o izbornoj krađi. Tako da prošle i buduće proteste možemo videti i kao nabacivanje građanskih mišića. Što žitelji Srbije budu odlučniji i brojniji u tekućim protestima, to će režim imati manji prostor da krade na izborima. Stranke mogu kontrolisati izbore, ali bez građana Srbije ne mogu zaštititi njihove glasove.

Sve u svemu, Vučić se preigrao. S dva idiotska zakona i samoubilačkim aranžmanom s Rio Tintom, iz temelja je preokrenuo stvari u Srbiji i sve što su do sada bile slabosti opozicije a njegova snaga (čitaj: gola sila) pretvorio je u vrline opozicije i svoje mane. Naravno, on do izbora još ima vremena da zakone povuče, da prekine dogovore s Rio Tintom, da prisili Linglong da vijetnamske radnike tretira kao ljudska bića. Na raspolaganju ima i neke druge opcije, poput, recimo, potpirivanja sukoba u susednim zemljama (BiH, Crna Gora). Ali, šta god da uradi (ili ne uradi), on već sada mora znati da je političar na zalasku karijere.

Peščanik.net, 03.12.2021.

Vladislav Bodnaruk - Toba: 50. dio Miholjsko Ljeto

Toga 12. Oktobra 1957, na sam Miholjdan, koji nekom srecom bas pade u subotu, u rano jutro zacusmo sirenu automobila u nasem dvoristu! Auto je trubilo pa trubikalo, reklo bi se u nekom veselom ritmu,  razdragano, tako da se Komsije i nisu bas puno prepale! Ostalo im samo da se cude! Ljudi su bunovni skakali iz kreveta, pitajuci se otkud auto u nasem dvoristu?

Trcali na prozore da vide kakvo je to cudo! Zaboravili na Mercedes 770K, skoro nov, sto je i logicno, jer nas narod pamti vrlo dobro sto je bilo prije sto godina ali ono sto se jucer desilo ... to se preko noci zaboravi! Valjda nema u glavi dovoljno mjesta za memorisanje novih dogadjaja? Ljudima definitivno treba nasaditi vece glave kako bi pamtili vise, jer ovako zivjeti bez kontakta sa sadasnjoscu, ispada da se zivi samo od ... proslosti!

Merdzo obidje jedan pa jos jedan krug po nasem prasnjavom dvoristu a onda naglo zakoci uz grebanje guma po soderu, uz oblak prasine ... stade k'o okopan!

Samo sto se sleze prvi oblak prasine, izleti iz auta Hadzihafizbegovicka a kako se djipnula rasirenih nogu iz auta, tako joj se suknja zakaci za onaj halter na carapama i ostade tako! Bljeska bijela butina al' ona nista! K'o da nije njena noga! Zene utjeruju muzeve u kuce, ko biva da ne gledaju! 

"Trubni Micune jos koji put da nam Kuma Zora izadje na balkon pa da ona prva vidi cudo koje sam dovela u Banjaluku, da i ona shvati da ja nisam drvo bez korijena, da vidi moje divne hranitelje i odgojitelje!" 

Majka, sva mrzovoljna izleti na nas balkon! A i dje ne bi bila mrzovoljna ... skoro do jutra se sjedilo u dvoristu uz vatru! Nagutala se jadna i dima a i ostalog svega, pa joj se ucini da bi svaki cas mogla i povratiti! Sve gleda oko sebe ima li kakav lavor ili serpa u blizini, na podu a kako lavora ni serpe ne bi, primace se ona blize ogradi balkona a bogami i nasloni na odradu ... u slucaju da provali kljuc iz zeludca pa ako zatreba nek' izleti sve preko ograde! 

"Jesi li ti normalna Hadzihafizbegovicka draga, sta ste legli na to bibikalo pa bibicete k'o suludi, subota je, jeboga ti!"

Samo je toliko uspjela reci u prvom navratu! 

Na balkon izas'o i Stari pa se i on cudi! 

"Prvo se kaze Kumo i Kume, Dobro jutro Miholjdane, pa se onda kaze Subota je, pa se onda kaze Vjencanje je! Duplo Vjencanje!

Vidi ovamo, samo pazljivo gledaj, Ti koja sve na ovom Svijetu znas bolje od svih nas, evo i moje Familije izlazi iz auta! Ima i Hadzihafizbegovicka svoje! Dovela ih ... u inat Tebi, bas Tebi ... da i Ti vidis ko je Hadzihafizbegovicka! Nek se vidi i zna ko je Raja a ko su Begovi!"  onda se okrenu ka automobilu a ona suknja joj jos uvijek otkriva bijelu butinu, amam skoro do one stvari! Misli se na haltere, normalno! Dobro samo jedna noga, druga nije!

Zatim, ljubazno rece nekome unutra: "Ajd izadjite, da upoznate moje Kumove, ajte, ajte ... mili moji!" A sva se jadna zajapurila u licu! 

Majka, nista ne govori ... kako joj se neka kiselina skupila u ustima, samo joj diskretno prstom pokazuje na halter i podignutu suknju, ali ona nista ne konta, nego samo vice: "Prijeti ti Kumo, samo prijeti i masi tim tvojim poganim prstom, nikog se ja vise ne bojim!" 

Iz auta prvo iskoci Hanumica obucena u svecane dimije i skoro nov braon muski sako! Malo poguzvan doduse, i dva - tri broja ... veci! Izgleda da to tako i treba? Na glavi joj ona ista bijela marama, a bordo zimska marama preko nje! Kako jadna zena ugleda onu sramnu bijelu butinu i one sprave sto umjesto strumpandli kod kriscanki drze zenske carape, samo se naglo okrenu ka Hadzihafizbegovicki, pa cuvajuci konspirativnost, valjda da posmatraci ne provale sta prica, natakari obe marame skoro preko samih ociju i u isto vrijeme rece: "Men' se cini da ti je nesto iz gaca "uscinilo" suknju!"

Hadzihafizbegovicka poskoci iz raskoracnog stava u stav "mirno" te se tako naglo i okrenu ka kabini Merdze, k'o biva malo postidjena tu gdje niko ne vidi ... popravi svoju suknju!

 Jebajiga sad' , kasno je za te fazone ... svi vidjeli sta treba! I ona to zna, pa se smijulji, ali to tako i ide i treba ... kod zena! Samo, ne smije da se vidi da se zena ... smijulji! Moze pomisliti neko da joj je drago! Znaci, treba imati dobru ... tehniku! Eh, a tu je Hadzihafizbegovicka Carica, em ima one haltere, em najlon carape, em i pravo dobre noge! Obe! 

Iz auta izlazi i Hadzija Hasan! 

Bio je vidno uznemiren i iznerviran, ponajvise Micunovom losom voznjom, a i jos kad mu fes trehnu o krov auta i pade s glave u prasinu ... skoro da popizdi! Marn'o bi nekoga stapom, al' se stap zaglavio u Merdzi! 

"Samo da svoju Familiju smjestim u svoj stan i eto mene i Micuna kod vas na daljnji dogovor! Pristavljaj kafu!" rece kad se malo presabrala Hadzihafizbegovicka!

"Stani, stani ... stani, nemojte se vi penjati gore, neka Hadzija Hasan i Hanumica dolete kod mene na kahvu, a ti i Micun, tusiranje, dotjerivanje oblacenje i to! Dan je pun obaveza!" rece Majka. 

Hadzihafizbegovicka smijeskom odobri tu radnju kao logicnu! Svakome bi se to tako i ucinilo, ali ... jebote odjednom ... vrisnu jadna Hadzihafizbegovicka:" Kako ti Kumo znas imena mojih milih i najdrazih!?" 

"Ma ne znam, sta ti je ... samo lupam! Od Tarabica valjda doletilo, moze biti! Znas kako oni kazu: "tako mi kazato!" Eto!" kaze Majka. 

Hadzija Hasan, otrese prasinu sa fesa i natakari fes ponovo na glavu! Izvuce i stap iz Merdze te rece: "E, moja Hadzihafizbegovicka, Hadzihafizbegovicka, da nisi nekad bila tako draga srcu mom, ja Hasan, nikad nogom ne bih stupio medju ove tvoje hajvane! I jos mi fes sleti sa glavuse ... nevalja to, nevalja nikako! Los znak ... dibidus!" rece skoro bijesno, istina kroz zube, pa se nije culo daleko! Ljudi kazu, dobro da se nije culo daleko, valjda zbog uroka!? 

Hadzihafizbegovicka rukom pokazuje da se Hadzija malo smiri i da rukama ne mlatara i pokazuje kako mu je ona srcu draga bila! I da ne gestikulira, jer gestikulacija, rukom lijevo ili desni, i jos gore, rukom gore ili dole ... ljude povuce na svakakva razmisljanja! A ljudi ko ljudi sve ... nacelno, stoka! Misle samo o seksu i onom ostalom u tom seksu ... il' bi to mozda moglo biti ... isto!?

Sad bas ni sam ne znam tacno! Trabici kazu : 'Jednom ce ti se samo kas'ti!" 

"Hasane, jarane jel' to u tebe novi Fes!?" vriska sretna i razdragana Majka sa balkona.

"Ajme, ljudi moji ... Hasan nakalufio novi Fes, a do Bajrama, ojhaaa! Vidi se pravi Domacin, jer ne kalufi se fes uoci Bajrama!

Ajte, ajte u kucu, prijatelji moji ... Hasane i Hanumice! Sa'ce i KaHva!

Ti Hadzihafizbegovicka i ti Micune ne ulazite mi u kucu dok se zvanicno ne registrujete u Opstini! Takav je obicaj i u Muslimana i u onih drugih Slavena!" 

"Znam ja nase obicaje, ne moras mi ti to Kumo podvlaciti! Vala mi je i te vase vlaske mudrosti preko glave!" rece ljuto Hadzihafizbegovicka. Tako to i slaga!

"Micune, sve znam ... samo jedno ne znam ... kako ona stara krava zna Hadziju Hasana i Hanumicu, i njegov novi Fes!? Micune, mislis li ti da ja polako gubim razum ili ne do Bog mozda patim od nedostatka ...informacija!?" 

"Molim!?"

"Sta molis! Lijepo te pitam, pa mi lijepo i odgovori!" 

Micun, k'o Micun, nije mario za kojekakve zenske misli i pricu, narocito ne one od Hadzihafizbegovicke! Ona je tako dobra, da se tu sve moze tolerisati! Imao je i onu teoriju: "muskarcu zena treba , kad zatreba ... inace je sve danguba!"

"Zna Kuma za Hadziju Hasana i Hanumicu, Micune!?" trese se Hadzihafizbegovicka!

"Kako!?"

"Aaaa, pa zna ... kako zna, ima one Tarabice na kredencu! Tu ti je sve receno!" 

"Udji Hanumice, udji i moju kucu, sta si se stisla, nisu ni Vlasi pascad kako ucite!" klanja se Majka staroj Hanumici. 

"Da snimim kaljace, ponjela sam ja nazuvke!?" upita uctivo i tiho Hanumica. 

"Snimaj sta hoces i nazuvaj sta hoces, Hanumice, kod nas je linoleum, nit' se guzva, nit' povlaci kojekakve mirise! Znaci mozes i u carapama!" rece Majka i uhvati Hanumicu da joj pomogne da udje u savremen stan, ili ne daj boze da se poklizne na nas linoleum!

"Sjedi ti Hanumice ovdje na ovaj kauc, cuj kakav kauc, sta serem i ja, na ... ovu siroku seciju, kraj ovih dobrih ljudi sto sute, a ti Hasane, ti sjedi na celo stola dje inace moj Stari sjedi ... pa da se upoznamo! 

I skini taj fes, eto ti se celo orosilo! Odmori malo!" 

"Pravo velis Zoro!"

Hasan skinu fes!

"O joooj, jesi ti dragi moj Hasane izgubio dlaka na toj tvojoj glavi!" zavapi Hanumica pa se onako prenerazena, rukom uhvati za usta. 

"Evo i kahva, i kocka secera! Svakom!

Plus, ima cijela kutija tih kocaka, u spajizu! Al' sad da ja ne iznosim sve, ako bas ne treba!" ljubazno rece Majka. 

Hanumica popravi svoje marame na glavi, ne do Bog da naleti kakvo musko sa strane,  pa je vidi takvu ... nerazvezanu. Sreca, samim tim ... pokri i onaj veliki nos! 

"Eto, pa kako ste putovali od Aginog Sela do Banjeluke!?" upita Majka tek da zapocne bilo kakav razgovor.

"Bolje ne pitaj, onaj hajvan Micun izgleda mi ne zna sofirati sa hautom? Nagut'o sam se straha vise nego pod Staljingradom!" rece Hadzija Hasan ... pa otpuhnu.

"Ja jadna nisam oci otvarala, pa ti sada nejmam sta ni reci ... osim da mi je dusa u nosu i ta bi mi kahva bas bila k'o melem na ranu! Da sam znala da nemas lokuma, ponjela bi ja svoje rahatluke, od kuce! Al' na ove dusevne rane mozda mogne pomoci i ta tvoja kocka secera ... ako kahva nije ona bas najtanja!?" rece Hanumica.

"Cuj u mene tanka kahva ... pa macak more kolo voditi po kajmaku, kad ja kahvu zakuvam! Ne pravim ja naljevuse!"

"Ajd' da vidimo i to cudo! Da znas nikad se mi ne bi uputili na 'vaki velik' put, da nam se ne udaje ova nasa Hadzihafizbegovicka! Godinama smo se starali o njoj, haman podigli je na noge, sto 'no kazu, pa je i red da je ne odbijemo! Ovaj moj Hasan, bas joj bio posvecen, vas cijeli dan i po svu noc!" rece Hanumica. 

"Oj, oj, ojoj ... ocekaj malo gospaja ... koja vasa Hadzihafizbegovicka? Ona je nasa!" drznu se stari Kocic.

"Ko si ti jadan? Ko su ti bolan Zoro ovi jadni ljudi!?" upita uctivo Hadzija Hasan.

"Ma ko je tebi jadan ... magarce stari!?" vrisnu isto stari Kocic.

"De ne benavi Kocicu, tako se to samo kaze, k'o neka stilska figura al' je u osnovi vrlo pozitivno i dobronamjerno!" upetlja se Majka u nesporazum. 

"E sad, da me svi jebete, ako znam sta si sad' rekla!" prostenja stari Kocic. 

"Ko je ko, ljudi moji  ... to sam htjela da vam objasnim ali nikako da dodjem do rijeci! Gledaj, vamo ... ovaj brko je Hadzihafizbegovickin Otac a ova do njega bez brkova je Hadzihafizbegovickina Majka i Hadzihzfizbegovicka se ne zove Hadzihafizbegovicka, evo i Rodni list, ovaj Krstenica ... pogledajte, njoj je ime Jovana! Djete se izgubilo sa ovcama, vi nasli dijete ... pohapali ovce,  podigli je i eto, sad ste i vi i oni na neki nacin njeni Roditelji!" rece Majka. 

"Cekaj, cekaj malo prijateljice Zoro ... nismo ni mi veslo sisali, kako je ona Jovana kad je ona mladja sto si neki dan dovukla sa planine u nasu kucu, Jovana?" ljutnu se Hasan.

"Lako, brate Hasane, Hadzihafizbegovicka je Jovana Prva a ona mladja sto si upozn'o je Jovana Druga! Kontas li!?"

"Kontam, onu stvar, da se sad ne izrazajem! Daj da vidim taj papir, ovaj tu Ukrstenicu!" ne da se zbuniti Hadzija Hasan a ne da ni da mu se laje na familiju!

Vrti krstenicu i sjedne i s druge strane, pa okrece dalje, ali trece strane nigdje nema na papiru! Imam, mislim matematicki, ali se u krstenici ne racuna posto je papir ... tanak!

"Vidim cirilicom je zamaskirato, ali ni ja nisam od jucer! Znam i ja malo cirilicu!" rece samouvjereno.

"Normalno da znas, mog'o si i ti nesto pametno nauciti u ruskom zarobljenistvu!" rece Majka isto tako ... samouvjereno!

" I da vidimo dje pise Jovana Prva? Pise Jovana Kocic ... procita slovo po slovo na glas, ali nidje ne pise Jovana Prva, sto ti rece! Kako to?" gleda je pronicljivo.

"Lako, lako brate Hasane! Vidi, kad se neko prvi rodi u Dinastiji, broj se ne pise, jer se jos ne zna ko ce biti drugi i 'oce li ga biti! Eto!" pa rasirila ruke ka Hasanu k'o u neki znak pitanja a po malo i zgrazanja zbog Hasanovog nepoznavanja ... tih Dinastija i problema sa dinastijskim imenima! 

"Pa naravno Henrihu Osmom cim se rodio u krstenici je pisalo da je Henrih Osmi, ali onom Henrihu Prvom ... pisalo samo Henrih! Ko bi znao da ce ih biti, jos osam, ili tako?!?" 

Hadzija Hasan cuti! Poklopio se po usima! I njemu u svemu ima po malo rezona.

"Jel' to nas laze prijateljica Zora, Hasane dragi?" pita Hanumica onako ispotiha. 

"More svasta biti, zeno al' ima i smisla! Nisu mogli upisati u Ukrstenicu Jovana Prva kad nisu znali da ce biti i ona druga! Jebajiga, izgleda mi da se od druge sve broji!" pa se Hasan k'o nesto zamisli i opet zacuta.

A cim se Hadzija Hasan zamisli i zacuti, Hanumici je jasan znak da se nista vise nema za upitati!

Super mu je taj fazon, to da se zamisli! Steta sto toga nema i danas! Zivot bi nam svima bio laksi!

"Eto, jeste li svi sve sad skontali? Upoznajte Hadzihafizbegovickine prave Roditelje a vi Kocici, upoznajte Hadzihafizbegovickine dusebriznike i spasioce!"

"E, ovu si zadnju, pra'o dobro rekla prijateljice Zoro! Spasioce! Da nas ne bi mozda je djevojka mogla ... posrnuti, zajebate su Vlainje kad su brez uzda a 'nol'ki soferi na drumu vazdan, jel' tako moj Hasane!?" pa podize malo one marame sa nosa, ne bi li sagledala Hasana svojim ocima ... i hapila kakav plus u zivotu! 

"Vala, mudra ti je ta Hanumice!" pohvali je Hadzija Hasan. 

Onda nastade mukla tisina, mislim osim onog momenta, kad se muk prekine srkom kahve! Al' kod nas se nas svijet na to navik'o ...pa srkanje nikom ne smeta! Dodje mu k'o ... normalno! Ne racuna se u zvukove!

"Vala prijateljice Zoro ...progovori stari Kocic, Otac Hadzihafizbegovicke ... jesi dusevna zena dje nas sve 'vako spoji! Ja Vami Hasane i otoj tvojoj kraj tebe, imam da se posebno zavalim kad se vrnemo u nase krajove! Volja ti tele, volja ti krme na raznju?"

"Nemoj se ti meni "zavaljivati" tim vlaskim djakonijama ... dovoljno je za Prvi Maj da se najdemo ... a more samo janje! Stas djaba klati telad i krmke!?"

"Zdogovorito ... Prijatelje!"

I bi "zdogovorito!" 

"Znaci, 'vako idemo danas u Opstinu, u sastavu Hadzihafizbegovicka i Micun, Ingrid i Aron, Mi ... i svi oni Micunovi Cigani!

Mladenci idu onim Mercedesom, jebajiga, zaboravila sam mu onaj broj, 777 il' tako nekako, al' ima ona K na kraju, a skoro nov! Nas ce Sare i Muho fijakerima!

Kocici, Vi ostajete kod moje kuce. Jos ste slabasni da tapate po Opstini a i da Vas se Hadzihafizbegovicka ne prepane ... pa naguli!! Vi ste moj poklon i najvece iznenadjenje Hadzihafizbegovicki!  Smjesticemo vas na nas balkon! Ne bojte se visine, k'o Jovana Druga! Ja oprala bosanski cilim, onaj sto se otkapava i jos se uvijek susi preko balkonske ograde ... pa se vi nemojte naslanjati na njega da ne pokvasite rukave! Kad pukne petarda, znaci da sam obavijestila Hadzihafizbegovicku o vama, a Vi samo masite rukama! Ako, onda ona, pa'ne u nesvjest Vi ne skacite sa balkona a ni njoj to nece biti prvi puta ... da trehne! Posl'je ce te je ponovo ... upoznati! Kad zavrsi ova ... gega! A drugi put, kad pa'ne u nesvijest ... e to ce biti kad joj ja za poklon urucim onu, sto bi Hadzija Hasan rek'o ... onu, Ukrstenicu pa kad sazna iz kog' je roda ... nagulila! A kad trehne treci put' u nesvjest bi'ce  kad vidi Jovanu kako joj hoda u susret a po bosanskim cilimima! Eee, tada vi skacite i pridjite vjencanom stolu!

Cekaj, cekaj ... zeznula sam se ... ne skacite nigdje ne skacite s balkona, dole je visoko ... poslat cu ja Malca i Mirjam da vas niz haustor izvedu u dvoriste pa kad se ponovo svi cetvoro sastanete, upoznate, zagrlite, pobijete ili sta vam vec padne na pamet, moja misija je gotova! Urucen je Hadzihafizbegovicki vjencani poklon, jos joj jedino ti starino Kocicu predaj ovu debelu cigaru ... Kubu ... i samo joj reci: "evo ti poklon od Kume Zore, sam mozes slobodno ... popusiti!", i tad nek zapalindza ako hoce! Valja li sve ovo!?" 

Ljudi sute ... reklo bi se ... prekontavaju se! Men' se cini ... sustina je da niko nista nije shvatio! 

"Mozemo li sad po jednu-dvije rakijice ... da se opustimo!?" dodade sva sretna Majka a kako spomenu rakijicu, pokrenu joj se u zeludcu onaj smrad rakije od sinoc, pa se jadna uhvati za usta! "Nista, nista ... ljudi moji, de te vi po rakijicu-dvije a ja cu ...pivu! Nesto sam se smorila ovih dana!

A poslije letite, svecano oblacenje i priprema za Opstinu!" 

"More, more ... komotno more po rakijicu-dvije, mi smo vec srediti za tu Opcinu, ja se sav pitam sta se do sada cekalo s tim rakijcama!" rece Hadzija Hasan. 

"A evo i Micunovih cigara, svakom po kutija da se ne grebete okolo, zapljenjenih od albanske mafije, samo pazite kako ih zapalindzavate ... ima tu opasnih mjesta, ovo bijelo ide u usta, napravljeno je od smjese azbesta i neke jos druge opasne stvari, k'o naki filtaaar ... to se ne moze popusiti! Smrdi, ako se zajebes a i grize za oci! Baca se, kad dotle dogori! Ako zafali cigara, ne idite kod Micuna da se ne izdamo ... ima u nasem podrumu jos par tih njegovih velikih kutija, kljuc visi na zidu kod ulaznih vrata!" 

"Pa prijatelje, Kocicu kako ti je, ondak ... ono ... ime? Da se ljudski oslovljajemo!?" upita Hadzija Hasan novog Prijatelja. 

"Kako ce da bidne, jadan ti brate moj ... pa Petar, jebogati, prijatelje!" rece stari Kocic.

"Vide mene budale sta te pitam ... normalno ... Petar, drugacije i ne more a i ne traba da ... bidne!" te Hadzija Hasan uze onu casicu rakije, okrenu se po koji put oko sebe, pa kad napipa dje istok, okrenu se na drugu stranu! Tek da se sa Istoka ne vidi ...i kucnu se sa Petrom!

"Pusite vi i cugajte, sluzite se k'o da je vase, odoh ja u spavacu sobu da se malo skockam za danasnje Vjencanje!" rece razdragana Majka. 

Na vrata ulaze Ingrid, Aron, naravno i mala Mirjam te i Stari za njima.

Ujak Jovan udje neovisno!

Kad ga Majka ugleda samo vrisnu: "Dje si ti bio do sada crni brate Jovane!? Nema te cijele noci!"

"Sta galamis, sestro ... nisam maloljetan! Bio kod Ingrid i Arona ... tabirili nesto sve do sada!"

"A dje si spav'o, jadan!? To te pitam!?"

"Cuj, gdje sam spavao ... pa na Ingridinom krevetu!"

"Zar na Ingridinom bracnom krevetu, crni Jovane!?"

"Sta fali najveci je, al' ja sam bio u sredini!" pravda se k'o malo dijete Ujak Jovan.

Majci se zaleluja u glavi ... zamalo ne trehnu na linoleum!

"Sto, crni Jovane i njenom bracnom krevetu, zaboga i Aron sa vama!?" cici i pisti Majka, ocajna.

"Ma, Jovane moj ... nisi li ti ipak ... guzicar!?" 

"Aman, sestro, moralo tako! Popilo se malo a ja znam da kod tebe nema mjesta za spavanje! Mala Mirjam se rasirila po svom krevetu, pa niko nije vise mogao stati ... jebogati, znas kolika je mala Mirjam, kad se rasiri, mi se zrtvovali, pa legli u jedan krevet! Bre! Eto!"

"Ma da ti nisi dir'o Arona, nocom!? Jeblo te to tvoje ... Bre!?" 

"Sto bi diro Arona, kad je s druge strane bila Ingrid!? Bas se cudim i tebi i takvom tvom ukusu kao i takvom tvom pitanju! Djeluje mi malo glupo, oprosti Sele!" veli bezazleno Ujak Jovan. 

"A jel' to rakija na stolu!?" radoznalo upita a i da malo skrene razgovor. 

"Pusti sad rakiju! A da tebe nije dirao ovaj mali Aron s druge strane!?" ocajna je Majka.

"E, jebajiga Sestro, sto bi rek'o tvoj Malac,  ne znam ... nisam obracao paznju na tu stranu!"

 

"Ajd' sad Zovo, ne pametuj uvijek i ne sekiravaj se, spremi se za danasnje Vjencanje a mi cemo sa ovim dobrim ljudima raspaliti po koju, uz kakav dobar savijet da cujemo od ovih ljudi ... poneku zivotnu uputu i tako!? rece Ingrid, onako bez nekog velikog interesa da ikoga u ista ubjedjuje. 

"Men' se cini samo jedna stvar sigurna, Ingrid ... da s' ti sinoc ... dobila po guzici!" te naguli ocajna u svoju spavacu sobu, bez ideje i misli sta da obuce za to jebeno Vjencanje! 

Rastuzena, izabra onu crnu haljinu sto je nosila kad je sa Hadzihafizbegovickom nosila cvijece pred spomenik Petra Kocica u gradskom parku ... mada je znala ... na vjencanje se ne ide ... u crnom! Ali, eto nju je to nesto Javanovo u crno zavilo! Pa bi to moglo biti i opravdano! I jos k tome, crni sesir sa dugim crnim gotovo neprozirnim slajerom ... ako slucajno ... zaplace! Ako se to slucajno i njoj desi, da se to ne vidi, da se ne vidi da je Ona ikada plakala!

Neko bi od Raje garant rek'o ... raspizdila se bez veze! 

Jebajiga ... za plac je milion razloga ... a kad tebi zatreba za to kakav razlog, najcesce ni jedan nikad nije valjan drugima! Zato suze treba kriti! Cuvati ih za sebe! Najbolje duboko u dusi! 

Ingrid je bila obucena sva u crvenom, prelijepa! Eh, sve zahvaljujuci teta Zorici Protic koja joj je izvukla iz Gradskog Pozorista svoj glumacki kostim iz one predstave o Koroni, ne Koroni, zezn'o sam se, to ce doci kasnije, pobrk'o sam, k'o iz one Karmen ... predstave! Ili je obrnuto, sad da me ubijes ne mogu ovaj cas skontati! Sve mi se pobrkalo!

Ujak Jovan je iz kufera izvadio svije bijelo odijelo! Htio se i istusirati, taman posla, ali mi zaboravili raspaliti vatru u banji, pa se izgleda samo malo ...plahn'o! 'ladnom vodom, tamo dje mu se cinilo da treba! 

I obuk'o to bijelo odijelo, onoliki ... visi od svih sto sam znao u Banjaluci a stoji mu ... jebajiga, ne znam opisati.

E tako, otprilike! 

Izgleda mi i ovo ce biti dovoljno da se docara!  A mirisi svjeze oko njega, sto na novi Albus sapun, sto na nesto sto niko ne zna al' ... cuje se! Stipa za nos pa se jadni ljudi okrecu na sve strane, zbunjeni!

"Pitralon, ljudi moji ... Pitralon, miris za muskarce!" rece Ujak Jovan. 

"Daj da vidim sta pise na flasici!" neradjuje mu Majka. 

"Evo, citaj ... pitralon, miris za muskarce!" veli joj Ujak Jovan.

Majka mu trznu bocicu mirisa iz ruke, kaziprstom cvrsce pritisnu svoje naocale, da joj koje slovo ne promakne pa razdragana skoro vrisnu: "Ljudi, pravo pise ...Pitralon, miris za "prave" muskarce! Prave! E, dje je Evropa otisla a dje smo mi! Nekima jos poriluk iz guzice viri!" 

Kad ugleda onako skockanog Ujaka Jovana, Ingrid skoro pade na guzicu od uzbudjenja!

Tako i Aron, samo njegova nekako sasuseno koscata ... pa mu samo koljena klecnuse! 

Ujak Jovan pridje Majci. Dopirala mu je jedva do brade. Ona sva u crnom, on sav u bijelom. Stoje sucelice! Onda joj Ujak Jovan stavi ruke na ramena, i rece: "Sele moja, vrijeme je da prestanes da brines za mene!

Vjeruj, izvukao sam se za vjek-vjekova i postao drugi covjek! Vratio sam se zivotu, ni jednog vise trenutka sa zeljom da samonestanem!

Prezivio sam ... ne mogu nista zaboraviti! U bijelom cu uvijek biti jer tako mora biti, jer tako je voljela moja Teodora a ti to znas!

Da, znam da za vjecnost pamtis i s tim zivis dan kada smo proslavljali zavrsetak mog skolovanja u Pragu, moju vjeridbu sa Teodorom u nasem divnom domu, u srcu Beograda, nas Otac, Majka, nase sestre Dragica, Vojna, Radmila Ti, moja Teodora i ja, onog divnog mirisnog petog Aprila ali niko od nas nije kriv sto Teodora tu noc nije ostala da spava kod nas. 

I danas mislim da si bila u pravu kad si rekla Teodori da treba da ide svojim Roditeljima i spava u svojoj kucu dok se ne vjencamo. Kriscanski je to, i ti nisi pogrijesila! Da si rekla drugacije ... bila bi to protiv tvoje vjere, al' zar treba da se kroz prevare vucemo kroz ovaj zivot!?

Jutro sestog aprila 1941 niko od nas nije mogao predvidjeti, Sestro moja!

 Mislili smo da su dvadesedsedmomartovske demostarcije oslobadjanje Svijeta! Prevarili smo se! Navukli su nas, navukli su smrt na nase glave! A ja bih i danas posao istim putem, bas s tobom kao onog dana ... sa buketom crvenih karanfila koje si kupila na Bajlonovoj pijaci! 

Sta se to desilo sa nama? Mi o tome nismo odlucivali! Nasa mladost je donosila odluke!" 

Majka ga je gledala cvrstim pogledom, stisnuta kao i uvijek negdje u sebe! 

"To je tvoj trik, kojim vjecno lazes samu sebe! Od sama sebe se ne moze pobjeci! Isplaci se vec jednom! Nemoj da za tebe drugi placu! Slaba vajda, nikakva utjeha!"... umjesto Majcinih suza tekle su Jovanove suze! 

"Placem ja za tebe, ljubo moja ... nista nam nece vratiti Teodoru!" sapatom rece Ujak Jovan. 

"To tvoje bijelo odijelo, znam da je to jako volila Teodora ali te ja takva nikad nisam vidjela!

U bijelom te samo vidim ... prekriven prasinom od smrvljene zbuke, bijele kose pune te bijele prasine, ja te pamtim, ja te vidim bas kao sada. Bas onog jutra kad si usao u nas dom netom poslije bombardovanja, udarajuci se sakama po grudima, po glavi, urlicuci njeno ime!

I da je sve sravnjeno sa zemljom!

Zajedno, golim rukama smo kopali po rusevinama, ni ukosnicu joj nismo nasli! Bas nista!

I trazio si je, uzaludno trazio godinama po Beogradu! A mi smo svi to gledali, ocajni i cutali! Gledali kako umires a ne da ti se! Ne ide! A ti si sve od sebe za to dao! Otac se raspadao od tuge, pa i obolio! Onda i Majka! Sve nase nesrece su nam se cinile Bogom dane ali su se bas nagomilale da se sve ne mogu ni spomenuti." klonu Majka, cvrsto zagledana u Ujaka Jovana. 

"Da, da smo ostali samo malo duze. Jutro bi svanulo!" rece Majka. 

I krenuse suze! Oboma!

Eto tako se place! Kad se ima zasto!

Svakom dodje jednom jedan takav trenutak!

Zato treba cuvati suze!

Sve ostalo ce se samo reci! 

"Imao samo dugo jednu zelju, Sestro al' mi se ne ispuni!" 

"A!?" jedva cujno izusti Majka.

"Ma pusti sada to ... bilo pa proslo." prosapta ko za sebe, Ujak Jovan.

"Da nije nesto do mene!?" razrogaci prepadnuto Majka oci!

"Nije do tebe ... do Rata je, rekoh ti, ma pusti sada to."

"Reci, moras mi reci, naceo si, i sada mi moras reci!" skoro naredi svom Bratu.

"Ma pusta glupost, sjecas li se kad sam se vratio iz Praga a Teodora, Ti i Franci me sacekali na zeljeznickoj stanici." 

"Sjecam, kako ne bih! Gdje bih nesto tako ikad mogla zaboraviti! Bio je predivan dan ... skoro proljece. Otisli smo na Skadarliju na rucak, zezali se do besvijesti a i popilo se po malo." rece u dahu Majka.

"A sjecas li se mog novog 35mm foto aparata "Lajka" sa Karl Cajs optikom?"

"Za tu optiku ... nesto bas i ne znam!? Ali velike crne kutije! Crne kutije se sjecam, naravno ... rekao si da ces nas slikati, ali nisi ... falilo ti valjda nekog svjetla, ili sta li, u Skadarliji." precizno se prisjeti Majka. 

"Ti si poslije otisla kuci. Odnijela moju sportsku putnu torbu!

Teodora, tvoj Franci i ja spucali na Kalemegdan da isprobamo aparat te tako ispucali cijeli film od dvanaest slika. Po povratku kuci uz put, navratimo do Foto Lazica da mu damo film na razvijanje a on rece da takav aparat nikad nije otvarao te da to mora da uradi u mracnoj sobi. Tako mu ja i ostavih foto aparat, nek' vadi u mraku!

Rekla si da ces navratiti za koji dan do Lazica da podignes aparat i filmove pa da poslije zajedno na svjetlu vidimo sta da pretvorimo u slike! Prokleti Rat te omeo, znam!

Eto to mi nije davalo nikad mira. Trebalo je da ja pozurim Foto Lazica!

Da mi je barem jedna njena slika, da neda, da mi ikad iz mog sjecanja ... nestane, Ona onakva kakva je bila, da ... izblijedi! Da je nikad vise ne izgubim!  

Sestog Aprila trceci ka Teodorinom stanu, preskocio sam na asvaltu mrtvog gospodina Foto-Lazica. Od radnje samo prasina! 

Eto to mi je ta zelja bila ... da imam njenu sliku." 

Majka je sva drhtala, malo su joj se i usta pocela kriviti u jednu stranu ... nesto se u lijevo i kocila ... ali sretna okolnost bi da je netom prije otkrila suze i da one mogu da poteku ... pa se sva opusti tom novom saznanju!

Nije plakala ... ridala je!

A to je ono kad covjek pobudali od neke tuge, pa ne razlikujes da li je to plac ili mozda neki ludi smijeh.

Il' se samo neko ... zajebava! To je da procijene ljudi koji gledaju i kol'ko srca imaju! 

Prodje malo tako, pa se i smiri! Stade ponovo na svoje noge te rece:

"Sretna sam da si se vratio zivotu ... sretna sam da nisi postao onaj k'o Rock Hudson, pozadinac, iako si materemi  ... meni isti on, kakav Dzon Vejn i ostali! To je ... talasika!

Pa neka i malog AArona sa vama! Sta fali!? Ko zna mozda je covjeku sinoc bilo 'ladno, 'oce to od duga puta,  pa se malo pribio uz tebe!? Jeldeee!? Ah, Jovane moj ... pade mi kamen sa srca!" te poskoci Majka kao djevojcica i poljubi rodjenog brata, tamo negdje, dje mogla u skoku dohvatiti! Pa zatim doviknu: "Ajmo ljudi nastavite sa oblacenjem i sredjivanjem, uskoro je polazak u Opstinu!" 

Aron nije drzao da treba ista da presvlaci a i da je htio ... nije bilo malih brojeva muske garderobe za njega u nasoj kuci! Sumnjam da bi htio obuci ista moje! A sad i ja bas, serem ... sta bi mogao moje obuci a da valja!? 

Stari se upustio u ozbiljne politicke rasprave sa Hadzijom Hasanom i starim Petrom Kocicem ... a poznato je da muski ne jebu nista na ovom svijetu, kad se zacugaju! Orilo, gorilo!

Politika je ipak najvaznija stvar na ovom Svijetu, a najlaksa za ozbiljne rasprave! Svako o svemu sve zna pa se svako u politiku moze upustiti! 

Mozes srati sta god hoces, ozbiljna lica ili kroz jebu ... i svaka ti se pika! Bas kao i kod pravih politicara! 

Medjutim, sve prenu dreka i galama iz dvorista! Dosli Micunovi na konjskim kolima sa Veselog Brijega! U svakim kolima po ko zna koliko njih a koliko su i kokosaka navukli! A kokoske sve zive, vezane za zadnje noge, pa samo mlate krilima k'o neka preteca ekoloskih ventilatora! Snalazljive nase Cige, nisu potepali kokosi prije vjencanja ... jer racuna se, mozda se nece sve poklopati, pa nek se zivo vrati, sutra za nekakvog novog biznisa! Grehota je da se arci, bez veze! Nisu nase Cige k'o gospoda Cige iz Surdulice pa da se rasipaju i vuku prasce na raznju! Nasi su vise skloni zapadu i zapadnoj kulturi! Onako, pomali stedljivi ... da sad ne kazem ... skrti!

Biznis na prvom mjestu! Kokosi za staru robu, haljine i ostalo! Sreca, ipak ovi nasi banjalucki cigisi, pilicari, ne znaju nista svirati pa nije ni bilo one dreke k'o kad su navalile cige iz Surdulice! Muzicari, po Beogradu!

Ujak Jovan se jako zaprepastio kad je shvatio da Veselbrijegovljani, dzaba im ime, nista ne sviraju!

"Ljudi moji ... zar ni drumbulju ... niko!? Idi, begaj bre, ovi bi u Beogradu pocrkali od gladi!" rece prilicno razocaran. 

"Stari" ... oglasi se iz spavace sobe Majka, "jesi li kod Bore Granapa obezbijedio dovoljno sice za "Kume izgorati kesa?"

"Jesam nesto, malo! Nema ni Boro, ne brini ... izvinit cu se ljudima, objasniti situaciju  i gotova prica!" rece Stari.

"Pa da nam glavu otfikare!" dovikuje Majka. 

"Drzi ovih pedeset maraka, ovu moju zlatnu rezervu i razmijeni negdje!"

"Zeno draga, jesi li ti normalna, gdje da za sicu razmjenim tolike pare ... nema to ni Narodna Banka!" sad njoj Stari dovikuje.

"Banka nema, ali imaju Micunovi rodjaci sa Veselog Brijega! Znas i sam da po cijeli dan zicaju po Banjaluci!"

Tako i bi! Na Harambasin poziv zacas se nadje puna platnena vrecica kovanih para!

"Ljudi moji, ovo je tesko za nositi! Ja sam mislio samo malo da napunim u dzepove!" zali se Stari Harambasi.

"Ne moz' drukcije, mora 'vako, oni kazu ne nemozeju da vratu kusur!"

"Nista onda, puno mi je ovo i za nositi i za bacati ... nek' mi vrate moja marke!" rece Stari.

"Ne moz' ni to ...niko ne zna dje para vec otisla!" zatim ih Harambasa sve postroji ... pa ih onda i razmjesti po satorima! Al' oni nece da se odvoje od kokosaka! Stisli se uz kokoske, ne daju kokosi u tal! 

"Ne ide to tako bratko, samo ako zafali, samo ako zafali, bratko Harambaso, ti da uzimljes od kojeg 'oces, koju 'oces kokos! Ako zafali!" rekose Harambasi. 

Taman tako, na tu svu dreku dodje i Murija svi sa isukanim pendrecima.

A nije niko prijavio, komsije ne bi nikad ... garant a oni dosli! Murija sama osjetila ... imaju nos za belaj, ali i kad je nesto za dzaba onda obicno dodju u vecem broju! A dreka bas bila zestoka! 

Stari eksira, sta je bilo u casici i sleti dole medju ljude! Naravno ponjeo je i ono svoje "ambasadorsko pismo" iako je sva banjalucka Murija znala sta pise u tom pismu i da ce ih satrati govorom, cim izvadi kakav papir!  Usrali se od straha! Medjutim, dozivjese ugodno iznenadjenje! Stari nista nije citao nego samo rece:

"Neka vas, ovde veceras, ali ne larmajte! Sad ce uskoro doci i Predsjednik Opstinske Skupstine banjaluckog Sreza, drug Momir Kapor i njegov pomocnik Misa Popovic, komandant Desete krajske brigade, nadamo se bez svojih prezivjelih suboraca, posto ih sada ima tri puta vise nego onda kada su ratovali i naravno sa svojim sekretaricama! Sta je ovdje vazno ... najbitnije za vas, nemoj da neki od vas pipne koju, od tih sekretarica,  da mu se ruka ne bi osusila! A kad dodje Komandant Grada vi se sakrijete u neku sjenku, da vas Vojska djaba ne mlati! A hrane i cuge ima za sve ... ne brigajte!"

Iz pravca prodavnice Tresnja propinje se Sarin Putkas, okicen k'o za svadbe, znaci bijeli peskir oko vrata, za njim drugi fijaker, Muhin onako, malo strokav, a konj ... raga! Muho nije jebav'o to sa peskirom, pa samim tim nije ni bio okicen k'o za svadbe ili sahrane! Taj njegov konj, nije mogao uzvuci na partizansko groblje vise od dvije musterije odjednom! Uspuse se vec kod Arnaudije! I stane, jadan! Dzaba ga udaraj, ne moze jadan! Sreca njegova, tad se manje umiralo a i umrle su Srbi, Hrvati, Zidovi i ostali jugosloveni sahranjivali u Boriku a to je sve ravno, pa i konju bilo lakse vuci! A Muslimane su na zadnji pocinak odvozili uglavnom na Stupnicu pa je i do tamo sve bilo ravno!  Neke su sahranjivali u brdu, na partizanskom groblju! Na dzenaze su isli uvijek pjeske, nikad fijakerom a na groblje poslije nisu ni dolazili, tako da ih Muhin konj nije trebao ni vuci uz brdo! A i sta ce gore ... kad je gore sve vec dole  ... pod zemljom!?   

Za Muhinim fijakerom i ekstra jedan fijaker nenarucen, Dedin, okicen k'o Nova Godina! Tada nije bilo ovih kineskih lampica, pa se okitio ... simsirom, a to je skoro isto ... samo ne svijetli! Al' ljepse izgleda!

Stali pod nase prozore! 

"Zoro, dosli mi!" vice Sare iz svog fijakera.

"Nema Zore, jos se sredjuje! Pricekajte malo!" govori im Stari.

"Sta se ona ima sredjivat Franci ... u nje je dusa k'o u co'jeka a od toga nema nista ljepse! Ma dok cekamo, 'vako na suvo ... ima li se sta popiti, onako ... za narod!?" zajebava se Sare pa dodaje:

"Evo i Dede sa nama, Franci! Dos'o sam od sebe ako zafali prevoza za Raju!"

"Svaka cast, Dedo, ljudine nase ... eno vam bure rakije, dole kod satora! Eto i mene dole, samo da se malo se picnem!

Ah, sto bi se ja jadan picko, ne zenim se ja ... cekajte me ... cekajte dole, eto me ... ovako!" smije se Stari. 

"Dje Ingrid, Franci ... 'oce Dedo da je licno vidi! Ima vjencani poklon za nju! Zato je i dos'o!" mrmolja Sare.

"Eto je dole, medju Rajom sa onim njenim Malcem i malom Mirjam!" vice Stari.

"Ne vidjam je nidje, Franci!" 

"Vidi ti kod bureta rakije, odatle, ne moze biti ... daleko!" 

Kako bi receno gore, tako Dedo i nadje Ingrid, veselu i raspolozenu. 

Stade ispred Doktorice Ingrid u stav mirno, k'o da bi se poklonio, ali nije! Nije ni u Vjeri da se musko klanja zenskadiji! ... te rece:

"Mene nekako sve prestize ... i mislim da cu tu uskoro i stati! A ni do Stupnice onda nije daleko.

Primi ovaj moj poklon u znak mog velikog postovanja! Ovo ti je moja jedina knjiga, Kuran knjiga, knjiga bozije mudrosti! Ja nisam im'o ni roda ni poroda pa je zato tebi posvecujem! Jer ti si casan Hecim ... 'nolke ljude iz "Ceruoze" izlijecila od opasne boljke ... a samo masazom! To je dar samog Alaha! Cudo jedno!" 

"Ma Dedo, niste treb'o ... i nije to bio neki veliki posao!" glumi skromnost Ingrid. 

"Jesam, znam ja svoje: "Zeni je dato da pravi pitu i cuva kitu ... a sta ce jadna cuvat' kad se u cevap stisne! Neka te draga Hecimice ... jedino ti jedna ne valja ... a ta je sto pijes tu rakiju!" rece pomalo razocarano Dedo. 

"Znam, znam da mi ne valja i sama jadna mislim da predjem na nesto blaze ... pelinkovac, vino ili pivo! Mozda vlahov!?" rece Dedi, Ingrid puna razumijevanja.

Dedo, samo odize nemocno ruke u vazduh ... i rece: "Eh!" ... okrenu se i ode!

Ingrid, okrece u rukama staru knjigu, ni naslova joj ne moze procitati, sve nakako uvijeno i savijeno, pozlaceno ... ne lici ni na jedno slovo koje je ona znala! Tek na unutrasnjoj strani korica procita citkim ispisanim rukopisom "za Ingrid!" i sitnije napisano, u Banja Luci, 12. Oktobar 1957 godine.

Razdragana, htjede nesto reci Dedi ... ali se on vec izgubio u masi! 

Prolazeci kraj Hadzije Hasana, Dedo se trznu kad ugleda poznato lice. "O, jesi li ti to moj ratni prijatelje Hasane?" upita tiho.

Hadzija Hasan, zin'o, problijedio k'o da je svoju smrt ugledao!

"Porucnice, zar si im preost'o ziv?"

"Preost'o, preost'o! I odrobij'o, moj Hasane!"

"Rat je velika kurva i nikom dobra nije donjeo!" rece Dedo. 

U metezu i galami izgubise se njihovi glasovi. 

Micun prvi izadje u dvoriste u sakou sa zlatnim dugmicima! Jebote, isti onaj Drug Tiiito, uostalom njegov je i sako, al' Micun samo malo deblji, ipak uspio skopcati svaku puljku! Sako se malo rastavio od puljke do puljke pa je vise slican onom Onazisu ili za one koji ne znaju ko je taj Onazis ... onda, onom debelom Hickoku! Mi tada u Banjaluci nismo imali tako debelih ljudi, da bi' ja to sa nekim nasim uporedio, posto su i Milkan Bojic, Sredoja Zekanovic a i onaj Culjat, udebljali mnogo godina kasnije kad su se posli masovno odobravati Raji ... Sindikalni krediti, pa love bilo k'o blata! Zato se moram koristiti strancima za komparaciju! 

Micun rukama mlatra, pokazuje da se Raja i graja malo smiri, k'o ne bi li najavio najljepsu zenu Banjaluke! 

"Sa' ce ona, sa' ce ona ... samo sto nije!" skoro da vice. Morao da vice! A da nije bila uzasna ta graja u dvoristu, moglo bi se konstatovati da je bio zamalo ... tajac!

Otvara vrata Mercedesa 770K, a on jebote skoro nov! Misli se na auto! 

Iz prvog ulaza "B" Cajevacke zgrade, one prema ulici Marije Bursac, klizi bice, vanzemaljska ljepote, nema veze sa ovim nasim banjaluckim seljankama i seljacima,  jebajiga a ni ja je sam nisam odmah prepozn'o ... al' sreca da sam ugled'o u donjem dijelu vjencanice nase otfikarene italijanske zavjese, inace, ne bi' se snas'o! 

"Ma, po njoj ce se praviti one male Barbike jednom, kad za to dodje vrijeme!" neko prorocanski rece!

Sta su "Barbike"! pitaju neupuceni.

"Saznace se, saznat' kad se izmisle!" ... jer banjalucani su uvijek sve znali bolje od drugih i sta ce biti i kako ce biti ... bili k'o neki ... proroci. 

Sve se i danas mislim da su oni Tarabici sa naseg kredenca, svojim "Kremanskim Prorocanstvom" jednoga dana, svima nama pali na glavu, a da toga nismo bili svjesni, pa sad svi znamo sta ce sutra biti!

I nikog se vise tu ne moze ... zajebati! 

Uz neopisivu zensku vrisku i ciku, krenu svadbarska kolona iz ulici Brace Lastrica.

Na pocetku kolone isao je Sarin fijaker i u njemu Kumovi, moji Otac i Majka i Ujak Jovan. Nas djecu nisu povezli sa sobom, da djaba ne smetamo a ionako nije nam bilo daleko otrcati do Opstine! 

Drugi fijaker je bio Dedin i u njemu Hadzija Hasan i Hanumica te nagurane Micunove tri Majke!

"E, da Porucnik cera fijaker, nema to nidje na Svijetu." drobi k'o za sebe Hadzija Hasan.

"Sta to bolan "ka'es" Hasane?" brine se Hanumica.

"Nista zeno, nista ... samo se pitam treba li puno skole da se postane ... kocijas?"

"Ne treba nista Hasane, ako si pravi co'jek!" sapce Hanumica. 

Treci u koloni je isao Mercedes, sad da ponovo ne spominjem onaj njegov broj i da je skoro nov, jer nekako mi je za ocekivati da se to moglo do sada zapamtiti! Ono 770K!

Vozi Harambasa! Jedva mu se nos vidi kroz sofersajbnu, iako je pozamasan! Mladenci Hadzihafizbegovicka, Ingrid, Micun i AAron, pozadi na raskosnim koznim sjedalima Mercedesa.

I zadnji u koloni Muhin fijaker natrpan surdulicanima trubacima i sa jos sijaset Raje sto se moglo uvaliti!

Ostali surdulicani, muzicari se sa svojim trubama poredali duz Titove ulice pa do Opstine. K'o sto rekoh ... bilo ih k'o govana pa popunili svu stazu dje idu Mladenci! Svi sviraju "Nizamski Rastanak" a pred samom Opstinom oni najjaci sviraci (sa Skadarlije) okupljeni u polukrug kroz koji moraju proci Mladenci raspalili onu staru, "Sto se bore misli moje"! 

Micun je tu pjesmu, koju ju je napisao Knez Mihajlo Obrenovic u slavu ljubavi ka Kleopatri Karadzordjevic, nekako najvise na svijetu volio! 

A cinilo se da mu je Bog dao sve lijepe stvari ovog Svijeta, i da ga trubi i zivotu nauci paralizovani trubac velemajstor, da preskoci sve skole i postane Oficir JNA, da prekine lanac velikog sverca i savlada sam-samcijat albansku mafiju -obadvojicu, da mu se podrumi napune najboljim cigaretama i viskijem, da sada zeni najvisu i najljepsu zenu grada Banjaluke i to u kraljevskom Titovom sakou! Onom sa zlatnim puljkama! Tj. dugmicima! I sve to u Njemackom Mercedesu, vlasnistvu Bundestaga!

U nekom strahu ne smjede ni pomisliti ko se sve nekad prije njega, vozio ovim automobilom!

Eh, sad kad mu se sve to tako skupilo, Micun poce da place k'o picka a Hadzihafizbegovicka ga u cudu gleda! Njoj suze ostale kod kuce pa samim tim i ne place! Samo pazi da joj se haljina ne zguzva pa gleda u svoje poprsje, na da provjeri je li sve sto treba tu, nego samo da vidi da nesto nije slucajno sletilo, il' se objesilo,  kako ne treba!

Mahinalno rukom, podize svoje grudi na malo visu poziciju nego dje treba, racunajuci da ce se one same spustiti, dje njima drago!

A plakat se moze i sutra!

I uvijek kada ti padne na pamet! 

Brkata Maticarka, se zanebesa kad ugleda Hadzihafizbegovicku, sto od jala, sto ... onako od sebe ... ali joj se lice upristoji kad ugleda i maldozenju! Micuna!

"Ko bi to zenio!?" rece ljuto, onoj zapisnicarki!

"Dete, dokumente ne pregled!" Naredi!

Pa nekako dekoncentrisana upita:

"Kakva je ovo dreka vani!? Ko piri na trube? Da nisu Vatrogasci u kakvom strajku ili samo pobudalili hajvani!?"

Zatim, ustade i pogleda kroz prozor, sve oko Opstine sagleda ... pa prostenja: "Ljudi moji, 'volko Cigana nikad nije bilo u Banjaljuci!"

Onda se malo presabra, pogleda u Mladozenju, zatim okolo po svecanoj sali i k'o ugrize se za jezik!

Prepade se onog sto je malocas sama lupnula! Jer u tom socijalizmu su svi ljudi bili isti, znaci mi ... Cigani a Cigani ...mi! Ista stvar! Ravnopravni! 

"Ko drugacije kaze, taj klevece i laze!" govorio je nama Drug Tito! I neka je! I trebao je to tako govriti, kad vec sami nismo mogli to skontati!

Znaci, sta ti imas da drugacije mislis i lazes! Istina je sto ti se kaze da je istina ... i to je istina!

Preznojava se jadna brkata Maticarka pa nastavi: "Izleti meni svasta tako, sto ne mislim, ljudi moji! Puno se radi pa zato!

Izvinjajem se, Svatovima i zvanicama!

Zbunjuju me oni nasi slatki mali cigisi sto vicu "Kume izgori ti kesa", a i sama sada vidim da su oni dole k'o neki turisti ... sigurno navratili ljudi iz daleke nam i prijateljske Indije! Dje ja ode na jadne Cigane!? Indijci, nego sta! Turisti! 

Garant dosli iz daleke Indije da "posjetu" ovu nasu tvrdzavu, kako se zove ... onaj ... Kastel! 

Dobro i to smo rijesili, idemo sad dalje!

Tisina malo u sali kad ja govorim, ajmo dokumente na pregled!" 

"Sacekaj malo drugarice da svi udju!" protestuje Majka. 

"Aman zeno, kol'ko vas je to?" 

"Vi'ces kad svi udju!" neko rece.

Sretan vam Dan Republike!

 

Vama koji je niste zaboravili.
Vama koji je ne psujete...
Vama koji se rado sjecate bivse nam domovine

zelim sretan Dan Republike!

*******************

Sretan rodjendan mojim bivsim komsijama i prijateljima 

Fahri i Seji Bahtijarevic!

Kastro - diktator?!!

 

Mnogi u svijetu, posebno u USA, ga smatraju diktatorom. Ali, poznato je da diktatori ne dozvoljavaju sale na njihov racun.  Kastro je to dozvolio americkoj djeci 1959. prilikom njegove posjete USA, prije nego su USA uvele sankcije Kubi. 

Prvi selfi u istoriji

 

Vjeruje se da je Robert Kornelius prvi covjek koji je napravio selfi. 

Uradio je to 1837. godine i, zamislite, nije koristio mobilni telefon. 

Na zalost nije ga mogao postaviti na drustvene mreze,

ali ima ljudi koji su se pobrinuli da to urade sada !  

Pozdrav Gradonacelniku i Predsjedniku Skupstine Banja Luke!

 

    

Most Radija Slobodna Evropa: Da li ova sadašnja kriza ima sličnosti sa onom uoči rata u BiH?

 

U Mostu Radija Slobodna Evropa koji vodi Omer Karabeg razgovaralo se o tome da li sadašnja kriza u Bosni i Hercegovini podsjeća na onu uoči početka rata 1992. godine. Sagovornici su mu bili Stjepan Mesić, bivši predsjednik Hrvatske i Nenad Čanak, predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine.

Bilo je riječi o tome koliko je sadašnja kriza opasna, da li je ona posljedica nezavršenih ratova koji su vođeni devedesetih godina, da li u Beogradu i Zagrebu postoje snage koje misle da se Bosna i Hercegovina danas može podijeliti, da li Aleksandar Vučić stoji iza namjere Milorada Dodika da ukine zajedničke institucije na nivou Bosne i Hercegovine ili je to samo igra da se isproba dokle se može ići u osamostaljenju Republike Srpske. Razgovaralo se i o tome zašto rukovodstvo Hrvatske, koje stalno ističe da je za jedinstvenu Bosnu u Hercegovinu, podržava Dragana Čovića i Milorada Dodika čiji potezi slabe državu, da li Rusija ohrabruje Dodika da izaziva krize u Bosni i Hercegovini i da li bi intervenisala da ga spasi, mogu li u Predsedništvu Bosne i Hercegovine biti oni koji je ne priznaju kao državu, kao i o tome da li će Dodik zavšiti u egzilu u Moskvi kako tvrdi Nenad Čanak.

STJEPAN MESIĆ: Sadašnja kriza ima dosta sličnosti, ali nije toliko opasna koliko je bila ona 1990-ih godina. Sličnost je utoliko što ovu krizu ne proizvode Bosanci i Hercegovci već Zagreb i Beograd. Kako se vlada oficijelni Zagreb? Oni kažu da priznaju postojanje BiH u njenim prirodnim, državnim granicama, ali prihvaćaju sve ono što govori Dragan Čović. A to je jedan od razbijača BiH i saveznik drugog razbijača Milorada Dodika. Koja je onda prava politika Zagreba? Jer ako se priznaje BiH, ako se priznaju njene državne granice, zašto se onda razgovara sa njenim razbijačima? Mislim da međunarodna zajednica mora istupiti i otpustiti one koji razbijaju BiH.

NENAD ČANAK: Ne mislim da je toliko opasno kao onda, međutim, stvari koje tinjaju uvek prete da u nekom trenutku dođe do eksplozije. Mislim da je ovo što se sada događa posledica nezavršenog rata u BiH. Da bi se rat završio mora se znati ko je pobedio, a ko je pobeđen - i to ne u nivou koja je vojska pobedila nego koja je ideja poražena, koji je plan jedne ili druge strane uspeo. Inače, volim da Republiku Srpsku nazivam severoistočnom BiH jer priča o RS je velika prevara. Niti je to republika, niti je srpska. To je etnička odrednica koja je zloupotrebljena. U pitanju je istorijski faslifikat koji se održava iz privatnih interesa jedne grupe ljudi, a hranjenje strahom od užasa rata kroz koji se prošlo 1990-ih godina. I mi u Vojvodini to plaćamo cenom očiglednog pranja novca iz severoistočne BiH koje se vidi na svakom koraku. Radi se o tome da prekidom rata u BiH nije završen projekt stvaranja Velike Srbije ili saveza srpskih zemalja ili kako se to danas eufemistički naziva srpskog sveta. U pitanju je kontinuitet svega toga.

MESIĆ: Gospodin Čanak je u pravu. U ratu je poginulo 100.000 ljudi, ali to se nije odrazilo na situaciju koja je nastala nakon rata. BiH je podijeljena na dva entiteta i na tri konstitutivna naroda, ali nitko nije zadovoljan. A nije zadovoljan zato što je međunarodna zajednica prestala brinuti o BiH. Lako je reći - Dejtonski sporazum je doveo do mira. To je točno, ali BiH nije izgrađena kao funkcionalna država zato što i u Federaciji i u RS postoje oni koji misle da se BiH može podijeliti. To bi bilo manje važno kad ne bi i u Zagrebu i u Beogradu bilo snaga, vrlo moćih, koje misle da se BiH može podijeliti. Međunarodna zajednica je sada pozvana da kaže, ali učinkovito, da je arhitektura Evrope postavljena, da je osamostaljenjem Kosova ona završena. Ostaje proces ujedinjavanja jer samo ujedinjena Evropa može biti veliki igrač u svijetu. Ali, nažalost, Evropa danas nema lidera. To su sve činovnici, a ne ljudi sa vizijom.

KARABEG: Kako gledate na Dodikove pretnje da će ukinuti zajedničku vojsku, pravosuđe i poresku upravu i preneti ih u nadležnost RS. Dodik tvrdi da je to povratak na, kako on kaže, izvorni Dejton.

ČANAK: Dodik zaboravlja jednu sitnicu. Ako bi to uradio, onda bi potpisnici i garanti Dejtonskog sporazuma, a to su velike svetske sile, morali da reaguju. On se uzda, i to ne krije, da će Rusija stati na stranu njegovih planova. Jer strateški interes Rusije je da Srbija, severoistočna BiH i Crna Gora budu nepotopljivi nosači aviona i ruskih balističkih raketa u srcu EU. Međutim, neće Rusija zbog RS da zarati s planetom. To može da misli samo naivan čovek. Tim pre što je sada u toku gasni rat. Tako da mislim da od Dodikovih pretnji nema ništa, da on svojim izjavama samo junači sebe i svoje okruženje.

MESIĆ: Dodik je vrlo glasan, ali iza njega ne stoji nitko osim oficijelne Srbije. Ne govorim o narodu već o režimu. Jer Dodik je više u Beogradu nego u Banjaluci. On očekuje nekakvu veliku pomoć od Beograda. Od toga nema ništa. Granice se nisu ni za milimetar promijenile ni nakon što je dobro naoružana Jugoslavneska narodna armija krenula ostvariti cilj koji joj je postavio Slobodan Milošević, a to je etnički čista Velika Srbija. Tko će sada podržati Dodika? Nitko. Zato su to prazne riječi, ali uznemiravaju ljude. A Evropa ne može sebi dozvoliti da netko uznemirava ljude na bilo kom dijelu evropskog prostora.

KARABEG: Ima mišljenja da je sve ovo igra Vučića i Dodika kako bi isprobali dokle može da se ide u osamostaljenju RS, pa, kad stigne oštro upozorenje sa Zapada, Vučić će zaustaviti Dodika i predstaviti se kao spasilac i mirotvorac?

MESIĆ: U suštini to je međusobno ohrabrivanje, pa šta se od toga izvuče, jer je jasno da BiH mora opstati, da se ona ne može razbiti jer se u slučaju njenog razbijanja razbija Evropa, pucaju mnogi šavovi, a to si Evropa ne može dozvoliti. A Hrvatsku uvlače u tu igru da bude jedan od sudionika, da je nemaju protiv sebe. Međunarodna zajednica bi sada trebala biti daleko odlučnija i reći šta se može, a šta ne može. Mora se reći da onaj tko ne prihvaća BiH i tko ne poštuje pravila igre ne može ostati u politici BiH. Kao što ne može igrati nogomet onaj tko loptu hvata rukom. On ide van sa igrališta.

ČANAK: Ako je to igra, onda je opasna. Ipak, mislim da je to mnogo višeslojnije nego što na prvi pogled izgleda. Verujem da bi se Vučić koliko sutra odrekao Dodika ako se pokaže da mu može zasmetati. Tu se meša jako mnogo političkih, čitajte ekonomskih interesa. Jednom prilikom, dok sam još razgovarao sa Dodikom pošto ga dugo poznajem, rekao mi je da mu ne pada na pamet ujedinjenje sa Srbijom i da je njegova osnovna ideja nezavisna RS zato što je to, parafraziraću, dobro za biznis. Nema bolje stvari za biznis od nezavisne države jer onda možeš da praviš pravila kakva hoćeš. Jedino što planeta tako ne funkcioniše. I tu je cela poenta. Nije to nikakva priča o nacionalnim interesima. To je kombinacija privatnih interesa i interesa velikih sila gde smo svi mi na Balkanu sitan novac za potkusurivanje Rusije, Kine, SAD, EU. Tako nas i posmatraju, tako i postupaju s nama.

KARABEG: Dodik je obećao da će ići do kraja?

MESIĆ: Ako misli ići do kraja BiH onda ima pravo otići iz BiH. Ali on ne misli tako. Misli da prijetnjama može nešto izvući, neku korist za svoju politiku.

ČANAK: Ne znam šta je kraj, ali, koliko sam ja dosad pratio događanja na prostoru bivše Jugoslavije, kraj je obično takav da oni kojima su usta puna srpstva završe u Moskvi.

(Radio Slobodna Evropa)

In memoriam: Miso Vidovic

                                                                 1964. - 2021.

Prekjuce je u Banjaluci, nakon duge borbe sa rakom pankreasa, umro novinar Miso Vidovic. 

Miso Vidovic je bio odlican novinar, ali jos vaznije i veliki covjek,  jedan od preostalih antifasista, onih rijetkih, onih koji svoj antifasizam ne izgovaraju u pola glasa, jedan od onih koji su ponosni sto su to sto jesu!

Bio je jedan od, za moju generaciju, mladje banjalucke raje. Jedan od onih koji nikada ne prodju a da se ne jave i da ne pokazu da se raduju susretu, razgovoru, vidjenju... iskreni novinar koji nije ustuknuo pred nacionalizmom. Ljude je cijenio po istim kriterijima kako su cijenili njega. Prije desetak godina, prilikom jednog od slucajnih susreta dobacio mi je preko ulice: "Citam Parkic! Citiram te ponekad!" Cast je ako te citira takav novinar - a jos veca  sto te citira takav covjek!

Novinarsku karijeru je zapoceo u sarajevskoj reviji "Valter", radio i u drugim medijima bivse nam domovine. Pisao za Prelom, prije i u toku rata. Krajem devedesetih bio je i novinar Nezavisnih novina, a od 2006. pa do svog poslednjeg dana bio je zaposlen u banjaluckom dopisnistvu Federalne televizije. 

Zbog istine koju je govorio, bio na listi "izdajnika", "stranih placenika",  kome je "Baja" Republike Srpske jednom prilikom u mikrofon i pred kamerama pozelio da mu srce otkaze!  Da li si sretan crni Milorade?!

Supruzi Oliveri, kcerci Isidori, rodbini i prijateljima iskreno saucesce!

Pocivaj u miru, druze moj!

Nepredvidiva proslost!

Za ovih poslednjih tridesetak godina Banja Luka je od partizanskog grada stigla do grada gdje se slave fasisti i zlocinci, pronalaze i zale lazne zrtve, obiljezavaju masovni zlocini koji se nikada nisu dogodili. 

Stvara se nova istorija - za neka nova pokolenja.

Zao mi je svake nevine zrtve. Jer svaka zrtva je imala svoj zivot, porodicu, svoju pricu... Svaka zrtva je iza sebe ostavila vjecnu prazninu u necijim srcima. Osudjujem svaki zlocin, ma ko da ga je, i u ime bilo cega, pocinio. 

Ali osudjujem i one koji prekrajaju istoriju, koji sada pronalaze postojece i nepostojece ukopane kosti, masovne grobnice koje nikada nisu iskopane niti istrazene i potvrdjene. Osudjujem one koji od antifasisticke Banja Luke pokusavaju napraviti fasisticku tvrdjavu, koji uzore nalaze u Ravnogorskom cetnickom pokretu, cije ploce danas postavljaju u okolinu Banja Luke.

Uvecajte fotografije i vidjecete o cemu govorim. Ove dvije spomen-ploce, na udaljenosti od jednog metra jedna od druge, posvecene su zrtvama ubijenih pripadnika Ravnogorskog cetnickog pokreta. Pobili su ih komunisti, pise na plocama! Tako kazu stvaraoci nove istorije, na obroncima brda Sibovi, na pet minuta voznje od centa Banjaluke i na 20 metara od planinarskog doma Sibovi!

Svakim novim danom nalazim sve vise dokaza da je partizanska Banja Luka u tz. "otadzbinskom oslobodilackom ratu" devedesetih porazena do koljena. Fabrikuje se nova, do danas nepostojeca, istorija. Zamislite vi, koji ste sacuvali cast i postenje, koji jos uvijek pamtite devedesete, koliko bolestan moras biti da povjerujes u sve lazi koje se ponavljaju vec preko trideset godina! I da ih siris i prenosis  na mladje generacije koje rat nisu dozivjele i ne mogu biti njegovi svjedoci.  

Spomen ploce na Sibovima potpisuje Ravnogorski pokret otadzbine srpske, sta god to znacilo, postojalo to ili ne. Ako i ne postoji, ima ko ce se pobrinuti da da mu izmisli i datum nastanka, herojstva...

A evo, gledajuci te dvije ploce, da vam kazem sta mislim o "spasavanju" nas bosanskih Srba od potomaka Ravnogorskog cetnickog pokreta iz Srbije, uz svesrdnu pomoc njihovih saveznika sa brda Bosne. Nasa nesreca, ne vasa, vec nasa nesreca je pocela onog trenutka kad ste nam vi, potomcu cetnika iz Ravne gore, poceli objasnjavati kakav je jadan bio nas zivot u nasoj Bosni i Hercegovini i kad ste nas vi poceli "spasavati"! Vi, koji nas Bosance i nas zivot u Bosni nikada prije toga niste ni vidjeli, ni dozivjeli, niti razumjeli. Da je bilo srece, pa da ste nas ostavili da se "patimo" i "budemo ugnjeteni" kao sto smo se "patili" do tada! Da je bilo srece da nas niste "spasavali"! Sada nas, zajedno sa svojim lazima, zajedno sa vasim zlocinima i zlocincima vucete u svoj fasisticki glib!

Ali nece moci sve dok je nas koji pamtimo i znamo istinu. 

Dok god je vas koji izmisljate proslost, ona ce biti teze predvidiva od buducnosti! 

I nece biti mira na Balkanu!

P.S. I nije cudo sto djeca u 9. razredu OS u Republici Srpskoj uce da je " Borba koju su vodili partizanski i cetnicki pokret bila po karakteru antifasisticka i oslobodilacka!"  Po principu:" Tri puta ponovljena laz postaje istina!"