MIROSLAV - MIKA ANTIC: DRUGA STRANA VETRA

Zeljko Saric, za mene kapetan duge plovidbe, jer je preplovio Atlanski okean poslao, i kaze:
'Da uzivate malo u lijepoj poeziji...'

*********************************

DRUGA STRANA VETRA

TI MISLIŠ : MORE SU SAMO LAĐE
I SAMO DALEKA PUTOVANJA . . .

MORE JE, KAD ČOVEK U SEBI NAĐE
MUDROST KAKO SE BUDAN SANJA
I KAD SU DANI SLANI I SIVI,
MUDROST – KAKO SE SASVIM ŽIVI.

MORNARI SE, USTVARI, NE RAĐAJU
POSTAJU OD SVOJE MAŠTE NAJZLATNIJE.
SAMI SE OD SEBE SEBI DOGAĐAJU,
SVAKI PUT ČUDNIJE...NEVEROVATNIJE.

MOŽDA I NE ZNAŠ...
SVI NA SVET DOĐU
S NEKOM KOMETOM ŠTO JE PALA...
MORE JE OPNA KROZ KOJU PROĐU
NA DRUGU STRANU – OGLEDALA.

ŠTA ČEKAŠ ?
ŠTA GNJAVIŠ ?
ŠTA METILJAVIŠ ?
PRODAJ ŠTA IMAŠ I KUPI VREĆU...
NATRPAJ U NJU SVU SVOJU SREĆU.

ISPRAZNI DŽEPOVE...SVE ŽIVO PRODAJ...
PA TOME, OTKUCAJ SRCA SVOG DODAJ.
I MALO KRILATIH ŽELJA DODAJ...
I MALO PROMUKLE PESME DODAJ...

BACI NA RAME U CIK ZORE
I – PUT POD NOGE...PRAVO NA MORE.
RASPRODAJ STVARI, NOVE I STARE...
ŠTA ČEKAŠ ?
IDI U – MORNARE !
IDI I VIDI – ŠTA SU MORNARI...
DIVNA DEČURLIJA I DRUGARI.

POJEDI S NJIMA ZALOGAJ HLEBA,
PROGUTAJ GUTLJAJ VODE I NEBA,
POSRČI PONEKU PSOVKU SLANU,
ISTUŠIRAJ SE U - ORKANU.

POSTAĆEŠ LUĐI OD SVAKE BURE.
POSTAĆEŠ MLAĐI OD SVAKOG PROLEĆA.
DOŽIVEĆEŠ ZA DESET GODINA,
ŠTO NIKO NE MOŽE ZA TRI STOLEĆA!

MORNARI I ZVEZDE ČUDESNO ZNAJU
DA VEČNO NAMIGUJU I VEČNO TRAJU.
KAD LJUDI OSTARE , ODU U PENZIJU...
A MORNAR ? U NEKU DRUGU DIMENZIJU.

I KAD JE DEDA, JOŠ SE NE DA...
JOŠ U DALJINU ČEŽNJIVO GLEDA...

DO SMRTI, ON SAMO SA SUNCEM DRUGUJE...
TONE U NEKU MEKU ČAROLIJU...
NE VREDI DA SE ZA NJIM TUGUJE,
NE VREDI SUZE DA SE PROLIJU.

MORNAR NE UMIRE...
ON MIRNO ODE
NA ONU STRANU NEBA I VODE...
U NEŠTO SLOBODNIJE OD - SLOBODE !

KAD VIDIŠ MORNARA,
NE PITAJ - ŠTA MU JE...
PUSTI GA...
ON MNOGO VOLI DA SAMUJE...
ON SAMO TREPNE I - KAD GOD HOĆE
STVORI PARČENCE DIVNE SAMOĆE !

MORNARI I ZVEZDE
ČUDESNO ZNAJU
DA VEČNO NAMIGUJU
I - VEČNO TRAJU...

O, MORE SUROVO !
O, MORE PLAVO !
O, MOJA ČVORNOVATA GLAVO !

MNOGO ME PUTA VETAR ŠLJAPIO,
MNOGO SAM GORKIH BURA ISKAPIO,
ALI - BAR SAM SE I SUNCA NAPIO !

I, KAD MI STAROST KRILA SKRATI,
I SNEG U OČIMA POČNE DA VEJE,
ZNAM : BAR SE NEĆU POKAJATI,
ŠTO SAM UMEO DA SE SMEJEM !
PIJUCKAM VETAR...
GRICKAM MESEC...
A JEDNA SUZA DRHTI U OKU...

I - PLOVE SVETOVI...
DALJINE PLOVE...
U MENI SEĆANJE TIHO KRVARI,
A MORE I DALJE ŠAPATOM ZOVE
I SA KATARKI MAŠU MORNARI...

A, KAD SE RAZGORE ZORE U LUCI,
OSTANE SMOTULJAK NEBA U RUCI.
I DUGO NA USNI BRIDI I BOLI
MODRINA SNA I MIRIS SOLI.
I SMEŠKAMO SE ... I JA I MORE...
KO KOGA MUČI ?
KO KOGA VOLI ?

BOGAT SI...IMAŠ OČI,RUKE...
I PUNE DŽEPOVE DOBRIH REČI.
PROTRČI NATRAŠKE KROZ SVE LUKE
I STARE BRODOVE NADOM IZLEČI.
ZUBATE KOTVE RUKOM ODVALI,
MORNARSKOM PESMOM NEK PLANE MRAK.
NEK ZA PLOVIDBU SVI SIGNALI
U PRAVCU DETINJSTVA DADU ZNAK !

VRATI SE MALO ,MATORI SVATE...
DA SAMNOM ZAJEDNO BUDEŠ DETE !

KO NIJE PLOVIO,
KO NIJE BRODIO,
KO SE OD ORKANSKIH VALOVA SKRIVAO...
TAJ, KAO DA SE UPOLA RODIO
I KAO DA JE UPOLA ŽIVEO...
I MOŽE OD TE POLOVINE
KOMOTNO JOŠ MALO DA SE SKINE...

TI MISLIŠ - MORE JE SAMO VODA...
MORE JE - OGROMNA, MUŠKA SLOBODA !
SAMO MORNARI I ZVEZDE ZNAJU
DA VEČNO NAMIGUJU I VEČNO TRAJU...
DA VREME UZJAŠU,
DA SVETLOST JAVLJAJU,
DA ŽIVOT KAO RAZRED PONAVLJAJU
I DA SE STALNO, STALNO OBNAVLJAJU.

UPAMTI, LUCKASTI SINE :

KO HOĆE U NEPOVRAT DA SE VINE
I BUDE BRŽI OD BRZINE
I SAZNA ŠTA JE VEČNA SLOBODA...
TAJ PRVO MORA DA ZNA DA HODA.

INAČE - MARŠ SA MOGA BRODA !

JA NISAM OBIČAN KAPETAN LAĐE...

JA MOREM PLOVIM SEBE DA NAĐEM !
JA MOREM PLOVIM I - SEBE LOVIM !