Vladimir Ilić: Četnici treba da proslavljaju oslobođenje Beograda

Četnici treba da proslavljaju oslobođenje Beograda. Njihovi vidljivi simboli i ulozi biće i te kako prisutni.

Doći će predsednik republike, koji je četnički vojvoda. Biće sigurno mesta i za onog čoveka koji je na Dedinju (o trošku ljudi kojima smanjuju plate i penzije) kustos muzeja svojih predaka. Njegov otac je mesec dana pre oslobođenja Beograda naredio četnicima, kojima je bio vrhovni komandant, da priđu partizanima, ili će, u protivnom, počiniti veleizdaju. Oni su, mesto partizanima, većinom prišli reci Drini i pobegli u Bosnu. Vratili su se dva pokolenja kasnije, i zauzeli Beograd. To što je među povratnicima mnogo partizanskih potomaka, ne menja na stvari.

Beogradski političari će se oko Putina gurati kao senćanski direktori opštinskih javnih preduzeća oko Ota fon Habzburga, pre osam godina. Blizina harizme jeste izvor autoriteta. Nije isto sedeti na trideset trećem ili na trideset petom mestu od harizmarha, dok on, u društvu vojvode-predsednika (podseća na fon Hindenburga, koji je bio feldmaršal-predsednik), ili predsednika opštine Senta, jede malu mrtvu prasad, ili Wienershnitzel, a možda i neke primerenije đakonije.

Putin će na paradi povodom oslobođenja Beograda predstavljati Rusku Federaciju, državu kojom vladaju oligarsi. Predsednik Srbije predstavljaće državu u kojoj su u godinama posle oslobođenja Beograda oslobodioci ukinuli veleposede, dali ženama pravo glasa, nacionalizovali industriju, izjednačili religije pred zakonom, uveli mogućnost razvoda i stvorili gornju klasu društva u kojoj su još 1986. roditelji 55% onih na vrhu bili seljaci, a 30% radnici.

Predsednik vlade je svojedobno, kao ministar informisanja, obasjan sjajem tadašnjeg četničkog vojvode – harizmarha (neka građani Srbije sude o Vučiću na osnovu toga kako se poneo prema Šešelju: hoće li biti lojalniji nepoznatim biračima?), praktično džabe dobio od države stan o kakvom Beograđanin, koji odnedavno čini prekršaj dok se švercuje javnim prevozom, može samo da sanja. On zagovara protestantsku etiku rada (naravno, ispod brade pravoslavnog patrijarha i sa crkvenim blagoslovom: sreća hoće da bude legitimna, pisao je njegov omiljeni autor), odricanje, uštede. Poznato je da neki naprednjački direktori imaju preko milion dinara neto plate.

Šta je četništvo, osim što je kolaboracionizam, klerikalno-rojalistički konzervatizam i ubijanje muslimana? Četništvo je antikomunizam. Treba verovati Mihailoviću (sad će da ga rehabilituju: što su započeli Homen i demokrati, završiće Antić i naprednjaci), Vasiću, Moljeviću. Treba verovati i knjizi „Vlada na bespuću“ Veselina Đuretića.

Četnike današnja vlast ne glorifikuje zbog ubijanja Bošnjaka; ona im to samo prećutno oprašta. Njoj su oni potrebni da bi uspostavila idejni kontinuitet sa društvenim nejednakostima za čije zadržavanje su se četnici zalagali.

Za razliku od ljotićevaca i ustaša, četnici nisu bili fašisti; bili su samo njihovi saveznici. Fašizam je apologija nejednakosti, prenošenje odnosa kakvi vladaju u neljudskom svetu biološke borbe za opstanak, u društvenu zajednicu. Nacisti su ubijali one koji su smatrali rasno manje vrednim; kapitalizam ubija socijalno slabe. Nema fašizma bez kapitalizma. Ali, ne može biti ni kapitalizma u Srbiji bez rehabilitacije četništva; da su ljotićevci bili jači, vlast bi rehabilitovala i Marisava Petrovića. Vlasti je potreban idejni kontinuitet da bi legitimizovala stvaranje i neprestano pogoršavanje zverskih uslova života.

Neka četnici slave oslobođenje Beograda: oni su ga danas zauzeli. Fašizam nije samo apologija nejednakosti, nego i nasilja. Današnja vlast koketira sa nasleđem fašističkih kolaboratora, ali sama još nije fašistička. Čeka se da počne sa otvorenim nasiljem.

A ona druga strana, koja je oslobodila Beograd i koja je (za)sada poražena: Krleža je pisao da joj ostaje samo šaka olovnih slova; Todor Kuljić svojim studentima predaje o jednakosti svih koji nose ljudski lik.

Peščanik.net, 03.10.2014.