Svetlana Cenić: Treba

Ocena za umetnički i tehnički dojam kampanje? Ekološka katastrofa. Šteta onolikog papira, plastike i pitaj boga čega sve ne. Šteta i onoliko autobusa da dovuku pristalice i popune salu. Sve smo saznali šta nam treba, samo nismo saznali kako do toga.

U Sarajevu je posebno trebalo (još jedno treba!) staviti bar na dva kraja nekoga da saleva stravu više inostranim, nego domaćim. Jadno ono turista što je pohodilo prirodne i ostale nam lepote države, a jadni i mi sluđeni od slika nekih opskurnih likova, izobličenih od retuširanja. Zamišljam kako prepričavaju utiske kad dođu kući i čudom se čude da ni zgrade raspoznati nisu mogli od silnih što zamišljenih, što blagoosmehujućih faca.

Mi kao ne znamo kako izgledaju, pa daj da se fotografije retuširaju i ubede nas u lepotu i mladost. Agresivnost promocije Dormco i Vitapur nadmadraca, tava i nutribulleta, Herbalife presretanja i ubeđivanja ništa nije u odnosu na ono "treba nam.." Iza čega sledi: zdravlje, posao, sigurnost, kultura, infrastruktura, pravna država...
E, eto, mi ne znamo šta nam treba i šta to čekamo kao Godota dok po kafanama lamentiramo nad svojom sudbinom i o korupciji ogrezloj vlasti od izbora do izbora. I nikad se naučili nismo bar da navedemo kandidate da poistovete svoje interese sa našim. Sve se završava na "treba".
Ovi izbori će najviše biti upamćeni po tome. Sem ako nas ne prosvetli onaj kandidat što je uporno govorio o "kompErativnim predostima", pa mi je odmah bilo jasno naše ekonomsko dobro jutro nakon izbora.
Uz vrlo malo izuzetaka u odnosu na broj kandidata, ostali bi se mogli stvarno podeliti u one četiri grupe: glupi i lenji, pametni i lenji, glupi i ambiciozni i pametni i ambiciozni. U ovoj prvoj grupi glupih i lenjih lako je prepoznati sve one kojima se daju jednostavna i jasna uputstva i svaka partija mora da ima takvih u velikom broju.
Pametni i lenji se ne znoje previše, ali brzinom munje nađu svoje mesto i na listi i u tuđem radu. Glupi i ambiciozni su duboko u unutrašnjosti milog vođe ili šefa. U tom dodvoravanju ne prezaju ni od čega i vrlo su korisni sve dok ne počnu da veruju i kako su sposobni i pametni. Tu prestaje lojalnost i počinje papak. Ako ga se partija ne reši na vreme, taj što može štete da napravi, to ni deset pametnih i ambicioznih ne mogu da reše. Pametni i ambiciozni jedino i prave uspeh, ali ih je najmanje. Naravno. Kako bi vođa bio vođa da ih je više?!
Sve će to još vidljivije da bude u sklapanju koalicija.
Bolest moći je sigurno gora od raka. Za rak i postoje terapije, za bolest moći je još nisu našli. Kako se brzo navikne na moć, tako se navikne i na smrad koji ona širi.
Nije važno koliko je neko ljigav i koliko nečovečjem odiše (smrdi), bitno je da je u funkciji velikog šefa. Nije važno koliko smrdljivih poteza se mora napraviti da se održi na vlasti, bitno je da većina navikne na taj smrad i da ga okolo pronosi kao da je miomiris. Strpiš se u tom trenutku i onda nastupaju četiri lagodne godine.
Svaki okoreli partijski šef zna da je potrebno nekoga samo navući na moć i privilegije i više nema problema ni sa ljudskim ponosom, ni sa razumom. Svejedno što od tri stotine njih koji mu laskaju, nih 299 laže. Bitno li mu je?! Svaka nam je partija demokratska, tako joj piše, a demokratija je vladavina većine, je li, samo je kvaka što je ta većina isključivo On.
I, onda, čemu programi, rešenja, dijalog i debata? Naredaj 'treba' do 'treba' i ponavljaj dok svi ne oguglaju. Ako uopšte slušaju. Na kraju će On i On dogovarati i trgovati u četiri oka šta njima treba.
I tako ukrug duž države smenjivaće se neki On sa nekim On u pregovorima, sve sa borom na čelu i uobičajenim izjavama da ih na to tera odgovornost prema svom narodu, državi, republici, kantonu... Vaskoliki puk će da posmatra, neko da se podsmeva, a neko da aplaudira, samo On i On znaju da pohlepa ostaje mlada dugo pošto ostali gresi ostare. Po onoj narodnoj.
Uostalom, glasali ste za njih da vam kažu šta vam treba, zar ne?!
Meni treba samo da se obelodani ko je ubio Davida i Dženana. Cela je država na tom ispitu. Ako to ne saznamo, džaba im sto hiljada 'treba' i isto toliko kandidata, krečenja i oblepljivanja svih zidova i bandera. U mom se životu, bez toga, ništa promeniti neće. Pogotovo ne nabolje.
Ako to saznamo i ako usledi adekvatna kazna, poverovaću da postoji i peta grupa: ozbiljnih, radnih i sa integritetom, poverovaću da ćemo ostali i opstali. Budućnost uvek ide u paketu sa sadašnjošću.

Svetlana Cenić ('Dani')