Ako i ne znaju gde su im predsednici/premijeri sedeli, Danci, Norvežani i Švajcarci znaju ono što mi, Srblji, nikada nećemo sanjati, da je, naime, za male države i narode najprobitačnije da budu na učtivoj, ali što većoj distanci od Trampa, Putina, Merkelove i Makrona. Isto tako znaju da ambiciozni, ali visinom neobdareni svati koji obuju patike sa visokim potpeticama, natapiraju kose, pa namerače da se "na mufte" uguraju u neki klub NBA lige, po pravilu bivaju u klub i primljeni, ali na radna mesta skupljača lopti, perača dresova i zanosača visokih muda. Kako je ono rekao onaj mudri svat: kraljevi su kao vatra, ako si predaleko od njih, nazepćeš, ako si preblizu, dobićeš opekotine trećeg stepena, pa ti gledaj.
A šta mislite kakav utisak ostavljaju i šta u životu i istoriji postižu dilberi niski rastom koji pošto-poto hoće da igraju košarku u NBA ligi i države niske rastom koje pošto-poto hoće da budu velesile i da se bave imperijalizmom? Isti utisak i ista postignuća kao onomad pomenuti provincijalni džiberi koji su svoje jadne karijere gradili na pokazivanju slika na kojoj su zagrlili Dragana Džajića, a na kojima se lepo vidi da je Džaji neprijatno. Kao što su drevni provincijski džiberi bili uvereni da će komad Džajine svetske slave obasjati i njih i da će im prokrčiti put u bespuću srpske povijesne zbiljnosti, tako i banana državnici i njihovi banana narodi - nije Srbija jedina u tom društvu - fanatično veruju da će ako sednu blizu Putina, Trampa, Merkelove, etc, i njima zapasti komadina moći kojom malo pre pomenuti predsedavaju, a zapadne im samo po neki rashodovani avion, poneko slikanje i tapšanje po ramenima i to ne po ceni po kojoj ja krečim, dakle džaba, nego se to debelo plati, NIS-om recimo. Istorije takvih država - među kojima je Srbija lider, a da šta drugo - ima puno sličnosti sa scenarijima filmova katastrofe holivudske B produkcije. Znate priču... asteroid se ustremio ka Zemlji, opšta panika, opšti pičvajz, predsednik (najčešće SAD) miri se sa predsednicima Rusije i Kine, drži trogatelne govorancije, a onda se, u poslednji čas, praktično niotkuda pojavljuje mlađahna naučnica koja neočekivanom silom pronalazi rupu u asteroidu i rešava stvar, a film završava hepiendom, uz minimum žrtava u ljudstvu i materijalu. Isto to biva kad se neki istorijski asteroid ustremi na neku bananu državu, ali - vidi vraga - mlađahne naučnice ni od korova (moždano se odlila u SAD ili Kanadu) pa asteroid grune svom snagom. Želim vam lep vikend pod novogodišnjom rasvetom. Provedite ga pokušavajući da pronađete izlaz iz lavirinta na Obilićevom vencu.
Svetislav Basara (Danas)
No comments:
Post a Comment